„Зачарани круг теорија завера": Треба ли другачије да се боримо против ширења лажних тврдњи

У року од неколико минута од покушаја атентата на изабраног председника Доналда Трампа у јулу ове године, теорије завере почеле су незаустављиво да колају интернетом.

Без икаквих доказа, људи су почели да шире тврдње да је тај догађај био све - од лажног атентата до масовно испланиране уроте.

Баш као и у светској политици, теорије завере нису ништа ново ни у америчкој.

Следбеници Кјуанона, широко распрострањеног покрета теоретичара завере, били су међу онима који су изазвали хаос на Капитолу 6. јануара 2021. године, док се многи још увек баве теоријама завере око атентата на бившег председника Џона Ф. Кенедија пре више од 60 година.

Из таквих искустава знамо да поделе, раздор и дезинтеграција поверења које они шире могу да буду екстремно штетни по здравље једне демократије.

Шта, дакле, можемо да учинимо поводом ове нарастајуће плиме теорија завере?

Најважније од свега, одговор на то је не трудити се по сваку цену да докажете да људи нису у праву.

Сваки покушај да се оповргну завере има велике шансе да се обије човеку о главу, надовезавши се на распрострањене наративе о „елити&qуот; и „дубокој држави&qуот; који цензуришу истину.

У скорашњем извештају који су објавили британска експертска група Демос и Све је повезано – истраживачки пројекат са Универзитета у Манчестеру – моји коаутори и ја тврдимо да је први корак у томе да се промени наше схватање теорија завере.

• Како разговарати о теоријама завере, а не посвађати се
• Теорије завере - како су настале и шта можемо да научимо из њих
• Ко је упао у амерички Конгрес и шта је Кјуанон

Теорије завере нису само бизарни куриозитети који се гноје на ободима друштва и шири их шачица лудака са капицама од фолије.

А оне исто тако не настају и вакууму.

Уместо тога, резултат су зачараног круга у ком ничу теорије завере, појачавају се и постају погонско гориво за ружне политичке окршаје.

Ту динамику ми сада називамо „петљом завере&qуот;.

Борба против теорија завере захтева пресецање те петље.

Многе предложене интервенције за промену веровања људи у теорије завере показале су се неефикасним.

Када се говори о теоријама завере, за њих се често каже да су се „отеле контроли&qуот;, да су упале у вртлога без излаза.

Али вртлози су хаотични, отргнути системи који брзо постају немогући за контролисање.

Идеја о „петљи завере&qуот; нуди самоодрживи систем у ком имамо некакву наду да интервенишемо.

У нашем извештају ми описујемо петље завере као нешто што настаје и храни се самим собом, док обично започињу са „зрнцем истине&qуот; из које никне највећи број теорија завере.

У неким случајевима је то зрнце буквална „истина&qуот; – аутентичне завере или тајни планови појединаца или група да ураде нешто штетно.

У другим случајевима, „истина&qуот; се односи на окружење конфузије, неповерења, недостатка и сумње, у којем теорије завере посебно цветају.

Хаос и питања који су настали после покушаја атентата на Трампа дају пример како такви услови могу да доведу до брзог ширења спекулација и дезинформација.

У другим случајевима, они који шире теорије завере савршено су свесни да њихови искази нису чињенично тачни, али артикулишу дубље осећање истине које одражава њихово доживљено искуство.

Кад појединци и заједнице нису у стању да пронађу смисао или објашњења за догађаје у њиховим властитим животима и свету око њих, отвара се простор за алтернативна објашњења.

Одбацивањем „теоретичара завере&qуот; напросто као лудака, ти појединци се гурају дубље на ободе појачавајући постојећи осећај неповерења и изолације.

Петља завере настаје од сударања са технолошком, друштвеном и политичком динамиком, полако растући од окружења неповерења и сумње у праве правцате ратове култура.

Боље разумевање ових процеса може да нам помогне да стекнемо јаснију слику о томе како треба да интервенишемо.

Три корака настанка теорија завера

1. Настанак

Петља почиње настанком завереничких наратива међу народом, и у онлајн и у офлајн просторима.

Често кад се групе осећају маргинализовано, игнорисано или потиснуто на ободе друштва, теорије завере могу да функционишу као објашњење за патњу у њиховим животима.

Они нуде унапред припремљен наратив за артикулисање потенцијално легитимног незадовољства или оправдања за унапред постојећа веровања.

У политичком контексту, овај стадијум настанка креће кад се људи осете запостављеним и недовољно заступљеним – кад политичари делују као да игноришу гласове бирача и кад нова политика делује штетно или као да не поштује потребне и вредности заједнице.

2. Појачавање

Шачицу теорија завера у повоју преузимају инфлуенсери завера и појачавају их до шире публике, преко мешавине главнотоковских и алтернативних друштвених мрежа.

Истакнути примери за инфлуенсере завера су Алекс Џонс и Дејвид Ајк, који су научили да користе структуре друштвених мрежа за грађење завереничких империја, продајући разноразне документарце, сувенире, па чак и нутриционе суплементе.

3. Гранање

Последњи стадијум петље одиграва се једном кад се теорија завере у потпуности појави у главном току, а преузму је политичке личности и главнотоковске медијске куће.

Последњих година, било је неколико славних инцидената у којима су политичке личности шириле завереничке наративе.

И док се неки можда несвесно користе добро разрађеним архетиповима, други опортунистички искориштавају теорије завере да приступе унапред постојећим заједницама ради подршке, које потом појачавају снагу њиховог аргумента.

У конкретном случају покушаја атентата на Трампа, већ је постојао значајан медијски и политички коментар, од којих су неки поновили завереничку реторику.

Најистакнутије од свих, конгресмен Мајк Колинс из Џорџије директно је оптужио председника Џозефа Бајдена.

Он је на друштвеним мрежама написао да је „Џозеф Бајден издао наређење&qуот;, позивајући се на изјаву коју је председник Бајден дао раније те недеље о стављању „Трампа у центар мете&qуот; њихове изборне борбе, за шта је Бајден касније признао да је била грешка.

• Како су теорије завере и мржња завладали друштвеним мрежама после покушаја атентата на Трампа
• Доналд Трамп и Србија: Напад на амерички Конгрес планиран по угледу на 5. октобар, организатори проглашени кривим
• Дубока држава: Мит, теорија завере или истина

Прекидање петње

После неуспелог атентата, и Трамп и Бајден су позвали на јединство и деескалацију политичке реторике.

Да бисмо заштитили наша демократска друштва, можда ћемо морати и да пресечемо петљу завере.

Ако теорије завере буду наставиле да се одбацују као параноичне заблуде које се отимају контроли, неповерење ће наставити да се гомила а теоретичарство завере ће наставити да цвета.

Уместо тога, можда је време за дубоко преиспитивање наших демократских темеља.

Како ћемо другачије моћи да идентификујемо и позабавимо се стварним проблемима, конфузијама и незадовољствима које теорије завере често желе да објасне?

*Софија Најт је виша истраживачице политике у технологији у британској експертској групи Демос

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

• Прича о „кемтрејлсу&qуот; се шири интернетом - шта је истина у теорији завере о траговима од авиона
• Како је завера о Илуминатима случајно измишљена
• Како друштвене мреже потпирују завере о нападима 11. септембра

(ББЦ Невс, 12.17.2024)