Ким Џонг Ун је савезник Кине, али је постао „друг из пакла“

Кинески туристи су се згурили од оштрог јесењег поветарца на 12-спратној згради, борећи се за најбоље место да би фотографисали тачку у којој се њихова земља укршта са Русијом и Северном Корејом.

Три националне заставе преклапају се на мапи на зиду, која објашњава да је Фангчуан на североисточном крају Кине јединствено место из тог разлога.

„Осећам се веома поносно што стојим овде… са Русијом мени слева и Северном Кореја здесна“, каже жена која је пошла на излет са колегама.

„Не постоје границе међу људима.“

То је можда сувише оптимистичан став.

Као и парче кинеске територије стиснуте у средини које је путовала да види, и Пекинг се нашао ухваћен између два санкционисана суседа.

Стрепња због нарастајућег савезништва између Владимира Путина и Кима Џонга Уна достигла је врхунац последњих недеља, уз извештаје да Северна Кореја шаље хиљаде војника као подршку руској инвазији на Украјину.

А то је било пре него што је Пјонгјанг испалио забрањени интерконтинентални пројектил у четвртак, у до сада најдужем забележеном лету након што је последњих недеља заоштрио реторику против Сеула.

„Кина жели односе са рационалним, високим нивоом контроле над Северном Корејом“, каже Кристофер Грин, аналитичар из Међународне кризне групе.

„А однос Северне Кореје са Русијом прети то да подрије.“

Ако кинески лидер Си Ђинпинг не буде могао да утиче на савезништво Путина и Кима тако да служе његовим интересима, Кина би могла да остане заглављена у средини док бес и нервоза Запада расту.

• Споразум Русије и Северне Кореје о ’узајамној помоћи у случају агресије'
• Путин и Ким: Пријатељи у невољи (и у муницији)
• Живот у јужнокорејском селу на пар метара од границе са Северном Корејом

Москва и Пјонгјанг негирају да су се севернокорејски војници упутили за Украјину, што се нашироко сматра значајном ескалацијом.

Али Сједињене Америчке Државе тврде да имају доказе за то, после оптужби јужнокорејских и украјинских обавештајних служби.

Први извештаји појавили су се непосредно пре него што се Си Ђинпинг сусрео са руским колегом на самиту Брикса у октобру, засенивши скуп који је требало да пошаље Западу пркосну поруку.

Изгледа да савезници Кине све више почињу да се отимају контроли.

Кина, старији партнер у овој тријади, жели стабилног лидера новог светског поретка, ког не предводе САД.

Али то је тешко остварити кад је један савезник покренуо рат у Европи, а други је оптужен да помаже у тој инвазији.

„Кина није задовољна правцем у којем се развијају ствари“, каже Грин, „али се труди да то незадовољство одржи у релативној тишини.“

То је свакако осетљиво питање за Пекинг, судећи по реакцији на наше присуство у пограничном граду, где се чини да су туристи добродошли, али новинари нису.

Били смо све време на јавним површинама, а опет је тим био заустављан, изнова испитиван, праћен, а његови снимци су брисани.

Хотел је захтевао да задржи мој пасош „ради моје властите безбедности и безбедности других“.

Полиција је посетила наше хотелске собе и блокирала пут за луку у Хунчуну, што би нам пружило бољи поглед на актуелну трговину Русије и Кине.

'Усне и зуби'

На панорамској платформи у Фангчуану, очигледно је да је већина туриста дошла да види Северну Кореју.

„Видела сам некога на бициклу“, каже једна девојка зурећи кроз телескоп.

Њен пријатељ жури до ње да и сам баци поглед: „ Оооох! То је једна јако мистериозна земља.“

У близини је река Тумен која нежно протиче кроз све три земље.

Она представља кинески излаз на Јапанско море, где има територијалне спорове са Токиом.

Граница дуга 1.400 километара има ретке платформе са јасним погледом на Северну Кореју.

Граница Јужне Кореје са Северном Корејом малтене је непробојна баријера, густо минирана и утврђена Демилитаризована зона.

Неко ми нуди двоглед.

Неки људи се возе кроз село на остарелим бициклима, али има и других знакова живота.

Једна од највећих зграда је школа са натписом на ком се деца позивају да „уче добро за Чосун“, друго име за Северну Кореју.

„Северна Кореја је одувек била наш сусед. Она нам није страна“, каже средовечни мушкарац.

„Кад видим како они живе, схватам да је Кина напредна и јака.“

Режим Кима Џонга Уна би сасвим сигурно имао проблема да преживи без његовог највећег добротвора, Кине, на коју одлази више од 90 одсто трговине са иностранством, у шта спадају храна и гориво.

То није увек било тако.

Раних шездесетих су Кинези били ти који су бежали од глади преко реке Тумен.

Неки су чак похађали школу у Северној Кореји зато што су веровали да је у то време њен образовани систем био бољи.

Севернокорејска привреда је пропала након пада Совјетског Савеза 1991. године - који је постао њен главни извор помоћ и јефтине нафте - довевши до тешких несташица хране и, на крају, глади.

Ускоро су севернокорејске избеглице почеле да се пробијају кроз често ледену реку под ризиком да буду упуцани како би побегли од глади, сиромаштва и репресије.

Сада их има више од 30.000 у Јужној Кореји, а непознати број још живи у Кини.

„Од пада Совјетског Савеза, Северна Кореја није заправо имала никаквог избора него да одржава добре односе са Кином, која је била њен једини добротвор“, каже Грин.

Али сада, додаје он, Русија „нуди алтернативу и Северни Корејци желе то да искористе“.

Мао Цедонг, први лидер Народне Републике Кине, упоредио је однос Пекинга и Пјонгјанга са блискошћу између „усана и зуба“: „Ако усне нестану, зубима ће бити хладно.“

Тросмерни савез одувек је бринуо Запад, а скорашња блискост Москве и Пјонгјанга само је додатно појачала те страхове.

'Друг из пакла'

Сада је Пекинг увређен незахвалношћу док Кимове усне „љубе неког другог“, према социологу Ејдану Фостер-Картеру, који већ неколико деценија проучава Северну Кореју.

„Северна Кореја је доследно била друг из пакла и Русији и Кини. Узима онолико новца колико може, а онда ради шта јој се прохте.“

Аналитичари истичу да се у протеклој години Ким доследно улагивао више Путину него Сију.

Док се Ким није сусрео са Сијем још од 2019. године, нашао се двапут са Путином у последњих годину и нешто дана.

Руска инвазија на Украјину зближила је двојицу санкционисаних лидера више него икад.

Путин тражи више подршке за рат, а Ким жели да ојача властити режим савезништвима и пажњом.

Са кинеске границе, лако је видети цветање односа две стране.

Звиждук воза прекида ћаскање туриста и парна локомотива која вуче дугу композицију теретних вагона полако клопара пружним мостом од Русије до Северне Кореје.

Зауставља се испред корејског знака окренутог ка Кини на ком пише: „Напред ка новим победама!“.

САД процењују да је Ким продао више од милион артиљеријских граната и ракета град Москви за коришћење у Украјини, што Северна Кореја негира.

Али нема никакве сумње да је овај двојац појачао сарадњу након потписивања пакта о безбедности у јуну како би помогли један другом у случају „агресије“ против било које од земаља.

„Имате веома крут и формалан речник према Сију Ђинпингу приликом нечега што је заправо историјски веома важан догађај - 75. годишњица односа са Народном Републиком Кином“, каже Фостер-Картер.

„А опет на Путинов рођендан, Ким га назива 'мојим најближим другом’. Ако сте Си Ђинпинг, шта помишљате?“

• Путин и Си Ђинпинг више нису равноправни партнери
• Колико је Си Ђинпинг спреман да плати за Путинов рат?
• Шта је БРИКС о коме се прича и у Србији

'Кроз стиснуте зубе'

Тешко је знати, зато што Кина не показује никакве знаке уплитања у руско-севернокорејски савез.

САД су приметиле узнемиреност Пекинга и за промену два ривала можда сада имају сличне циљеве.

Званичници Стејт департмента раније су потегли питање севернокорејских трупа у Русији код кинеских дипломата.

Пекинг има разне опције на располагању - у прошлости, он је прекидао снабдевање Северне Кореје нафтом и угљем, и повиновао се америчким санкцијама ради зауздавања нуклеарног програма Пјонгјанга.

Кина се већ бори са америчким оптужбама да продаје компоненте Русији које помажу у њеној инвазији на Украјину.

Трговина Пекинга са Москвом такође цвета, упркос томе што покушава да се избори са тарифама Запада.

Си је држао Русију близу себе зато што му треба Путинова помоћ да пружи отпор америчком светском поретку.

Али он није престајао да покушава да поправи односе са Европом, Великом Британијом, па чак и са самим САД.

Кина такође држе преговоре са Јапаном и Јужном Корејом да би ублажила историјске напетости.

Али Кимова све агресивнија реторика против Сеула натерала је Јужну Кореју још једном да почне да размишља да ли јој је потребан властити нуклеарни арсенал.

Севернокорејске трупе на украјинском бојишту само ће додатно покварити планове Пекинга.

Нуклеарно наоружана Јужна Кореја или „Источноазијски НАТО“ нису идеални у региону у ком Кина жели већи утицај.

Осокољени Ким би такође могао да изазове јаче подршку САД-а - у виду ратних бродова или чак оружја - према њеним савезницима, Сеулу и Токију.

„Веома дуго времена, Кина је водила политику три ’не’ у Североисточној Азији, а једно од њих је било ’не’ нуклеарној Северној Кореји.

„То очигледно није успело“, каже Грин.

Сада Пекинг страхује да би савез са Русијом могао да дестабилизује Северну Кореју, додаје он.

„Од тога би чак могао да има користи Владимир Путин на начин који не би био од користи Сију Ђинпингу.“

Стручњаци кажу да је Пекинг једнако забринут као и Запад због тога какву војну технологију би Путин могао да прода Киму у замену за трупе.“

„Сателите, сасвим сигурно“, каже Фостер-Картер.

„Али Путин је лош - није луд. Русија зна баш као што то зна Кина да је Северна Кореја пуштена с ланца. Дати Киму више технологије за нуклеарке није добро ни за кога.“

Стручњаци верују да је мало вероватно да ће Си учинити било шта драстично зато што је Кини потребна стабилна Северна Кореја ако престане да јој шаље помоћ, врло је вероватно да ће имати избегличку кризу на граници.

Али Ким ће можда морати да донесе одлуку.

Иако Русија плаћа за гранате и трупе, Фостер-Картер каже да је Кина била та „која је омогућавала Северној Кореји да опстаје све ово време, често кроз стиснуте зубе. Питам се само, у којој ће тачно тачки Пекинг да се окрене против Пјонгјанга?“.

Кимова смртоносна коцка такође би могла да има дубоки утицај и ближе кући - на 25 милиона Северних Корејаца који су одсечени од спољног света и потпуно зависни од режима за преживљавање.

Преко реке Тумен у Фангчуану, посматра нас севернокорејски војник, док ми гледамо њега.

Пара се диже са штандова за брзу храну који продају нудле и пржене хоботнице на штапу на кинеској страни.

А он вероватно може да чује кикотање туриста који праве фотографије најновијим камерама и телефонима, који су забрањени у његовој земљи.

Плитка река је залив који не могу да премосте ни туристи ни војник.

• БРИКС је за Русију антизападна коалиција, а шта је за остале
• Шта је Шангајска организација за сарадњу
• Скупо плаћена грешка - Запад је Кини отворио врата светске трговине

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 12.26.2024)