Психолог: Убица није био никакав медицински феномен

Психолог Андјела Новаковић изјавила је да Ацо Мартиновић који је убио 12 особа на Цетињу, медју којима и двоје деце није био никакав медицински феномен како је тврдио премијер Милојко Спајић.

"Од министартсва унутрашњих послова (МУП) смо сазнали да починилац овог дјела није, за њих, био безбиједоносно интересантан, а од премијера државе да је био 'медицински феномен' . Значајно је објаснити да особа са поремећајем личности није медицински феномен, нити да сам поремећај личности, или било који други ментални поремећај сам по себи значи да се овакви догадјаји морају десити. С друге стране, ако се на такву структуру личности дода раније насилничко понашање, а за које је починилац осудјен условном казном, као и казнена евиденција недозвољеног посједовања оружја (судска пресуда за двије године није била правоснажна), те склоност ка злоупотреби алкохола ризик за овакав догадјај је много већи", казала је она агенцији Бета.

Спајић је на конференцији за медије у неколико наврата казао да је Матиновић, који је након крвавог пира себи одузео живот, био медицински феномен.

Наводећи да смо од надлежних сазнали да је починилац раније кажњаван за вршење породичног насиља, те да је осуђиван за недозвољено поседовање оружја, он је казао да то може имплицирати на више претпоставки о особи која је за исто кажњавана.

"На нивоу претпоставке та особа често може имати наглашен осјећај властите важности, грандиозности и жеље за контролом. Такође се често дешава да посједује мањак способности да уважава осјећања која су другачија од његових, те да је склона брзим и слабо контролисаним емоционалним реакцијама, генерално има слабију контролу импулса и ниску толеранцију на фрустрацију", казала је она.

Она је додала да постојање психијатријске дијагнозе само по себи није једини фактор ризика. "Истраживања показују да је око 20% особа које су починиле масовна убиства имало дијагностикован ментални поремећај. С друге стране према анализи више студија до 80% починилаца масовних убистава су раније имали претходно искуство насилних кривичних дјела, с акцентом да око 70% масовних убица прије тог злочина имало казне за вршење породичног насиља”, казала је она.

На питање што у психолошком смислу значи то што је убијао родјаке, пријатеље и кумове и посебно малолетну децу, она је казала да се то може разумети у контексту јављања поремећаја мишљења, промене афеката и понашања, који су у потпуности изменили његову реалност.

"Претпоставка је да ни у једном моменту није имао субјективни доживљај да је било шта што ради погрешно, већ је, у својој измијењеној реалности своје поступке сматрао исправним и заслуженим", казала је она.

Како је додала, важно је напоменути да оваква стања захтевају хитну медицинску реакцију, која је у овом случају изостала. "Такође је значајно истаћи да се оваква стања могу јавити нагло, као посљедица унутрашње или спољашње трауме, а додатно може бити изазвана злоупотребом алкохола", казала је она.

Надлежни су казали да су службеници УП током претреса Мартиновића, у новембру 2022. године, препознали антисоцијално понашање и да су предали тог Цетињанина министарству здравља, али да није хоспитализован, већ да му је само прописана терапија.

Упитана како је то могуће, Новаковићева каже да се приликом првог прегледа код специјалисте психијатра од пацијента се узимају анамнестички подаци, који подразумевају личне податке, медицинску историју, ранију историју психијатријског лечења личну и породице пацијента, актуелне проблеме због којих се пацијент јавио и слично. "Кроз први разговор психијатар прави процјену менталног стања пацијента, поставља дијагнозу, те израдјује план терапије. У конкретном случају имамо информације да се починилац трагедије на Цетињу само једном јавио психијатру и то у пратњи полиције. Такодје располажемо информацијом да је тада добио терапију и да није упућен на хоспитално лијечење", казала је она.

{имаге3}

Објашњава да у Закону о заштити и остваривању права ментално оболелих лица, у члану 34 измедју осталог се наводи да је психијатар дужан да одмах прегледа и започне дијагностичке и терапијске поступке, како би утврдио да ли постоје разлози за присилно задржавање и смештај тог лица у психијатријску установу.

Закон приписује да психијатар не може задржати лице у психијатријској установи када утврди да не постоје разлози за задржавање (сумња да може угрозити сопствени живот, или здравље, односно живот или здравље других).

"С обзиром на све наведено претпоставка је да починилац трагедије, а у моменту психијатријске процјене, није показивао знаке психотичности, нити је психијатар проценио да је у том моменту опасан за себе, или заједницу. С друге стране, психијатар је дао потребну терапију, те морао имати даљи план лијечења овог пацијента (евентуално упућивање на психолошку процјену, као и заказану контролу), те није могао имати у виду да ли ће пацијент преписану терапију редовно и правилно узимати, нити да ли ће у коначном испоштовати план лијечења", казала је она.

На питање да ли је након трагедије довољна психилошка помоћ у оквиру Дома здравља, она је казала да је Клинички центар Црне Горе, заједно са Клиником за психијатрију је са својим тимом стручњака пружио подршку дому здравља Цетиње, како би сви којима су помоћ и подршка потребне исту и добили. Такође су омогућили прегледе у њиховим амбулантама, без заказивања.

"Стручњаци који се баве менталним здрављем су препознали хитност и озбиљност ситуације у којој се налази наше друство, те ће све доступне ресурсе искористити како би интервенисали првенствено у кризи, а потом и у санирању посљедица", казала је она.

(Бета, 05.01.2025)