BBC vesti na srpskom

Мехурићи стари милион година могли би да реше мистерију леденог доба

Радећи на температури од минус 35 степена Целзијуса, тим научника извадио је ледено језгро дуже од осам Ајфелових торњева посматрано од врха до дна.

BBC News 11.01.2025  |  Џорџина Ренард - ББЦ клима
naučnici na Antarktik
ПНРА_ИПЕВ
Научници су ископали праисторијски лед и сачували га у замрзнутим пећинама на леденом покривачу

Лед стар 1,2 милиона година, по свој прилици најстарији на свету, ископан је из дубина Антарктика.

Радећи на температури од минус 35 степена Целзијуса, тим научника извадио је 2,8 километара дугачак цилиндар, или ледено језгро, што је дуже од осам Ајфелових торњева посматрано од врха до дна.

Унутар леда распршени су мехурићи ваздуха, за које се научници надају да ће помоћи у решавању мистерије која прати историју климе на планети.

Европски научници радили су током четири лета на Антарктику, такмичећи се са седам држава да први допру до стене испод замрзнутог континента.

Њихов рад могао би да одгонетне једну од највећих мистерија климатске историје наше планете - шта се догодило пре 900.000 до 1,2 милиона година када су поремећени глацијални циклуси и када су наши преци, по мишљењу неких научника, замало изумрли.

„Ово је невероватан успех&qуот;, казао је професор Карло Барбанте са Ца' Фосцари венецијанског универзитета, који је био координатор истраживања.

У рукама вам је комад лед који је стар милион година, објаснио је.

Понекад видите слојеве пепела из вулканских ерупција, у којима су малени мехури, неки од њих су мехурићи ваздуха који су наши преци удисали пре милион година, додао је.

Тим је водио италијански Институт поларних наука и у њему су били истраживачи из десет европских држава.

ledeno jezgro
ПНРА_ИПЕВ
Ваздух и честице настале пре више стотина хиљада година заробљени су у леду
mesto na Antarktik gde je iskopano ledeno jezgro
ПНРА_ИПЕВ
Међународни тим радио је недељама на температури од минус 35 степена Целзијуса како би ископао ледено језгро

Тим је морао да пренесе опрему за бушење, лабораторије и камп моторним санкама 40 километара од најближе истраживачке базе.

Место на коме су бушили, названо Литтле Доме Ц, налази се на истоку континента на надморској висини од скоро 3.000 метара.

Ледена језгра изузетно су важна за разумевање како се мења наша клима.

У њима су заробљени мехурићи ваздуха и честице, који откривају промене у емисији гасова стаклене баште и температуре, што помаже научницима да схвате како су се климатски услови мењали током времена.

Подаци из других ледених језгара, међу којима је и језгро названо Епика, помогли су научницима да закључе да је тренутни пораст температуре повезан са повећаном емисијом гасова стаклене баште до чега је дошло због сагоревања фосилних горива.

Али научници су желели да иду даље уназад кроз време.

Сада су у оквиру пројекта Беионд Епица: Олдест Ице потенцијално допрли до још 400.000 година историје.

„Много је прошлости у нашој будућности.

„Гледамо у прошлост да бисмо боље разумели како се клима понаша и како то можемо да пројектујемо на будућност&qуот;, рекао је професор Барбанте.

Последњи дани били су изузетно узбудљиви пошто је тим успео да избуши дубљу рупу него што се очекивало на основу радарских података, рекао је Роберт Мулвејни, научник за ледена језгра у организацији Британска истраживања Антарктика.

komadi ledenog jezgra
ПНРА_ИПЕВ
Ледено језгро пресечено је на комаде од једног метра који ће бити послати различитим установама на анализу

Језгро је полако извучено из леденог покривача помоћу машина за бушење, а научници су опрезно очистили лед користећи крпе.

Пресечено је на комаде од једног метра, који ће бити транспортовани бродом са Антарктика на температури од минус 50 степени Целзијуса.

Ови комади на крају ће стићи до замрзивача многих европских институција, међу којима је Британска истраживања Антарктика у Кембриџу, где ће их научници анализирати.

Стручњаци желе да боље разумеју шта се десило пре 900.000 до 1.2 милиона година.

У то време хладни и топли периоди смењивали су се на од 41.000 до 100.000 година.

По неким теоријама, тада су преци данашњих људи скоро изумрли, а њихов број је можда пао на око 1.000.

Научници не знају да ли је ово изумирање које се замало догодило било повезано са климом, објашњава професор Барбанте.

Али показује да је ово био необичан период који је важно боље разумети, додаје.

„Можемо само да нагађамо шта ће пронаћи, али без сумње ће проширити наше знање о прошлости наше планете&qуот;, рекао је професор Јори Рогељ, који није био укључен у пројекат, за ББЦ Њуз.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 01.11.2025)

BBC News

Повезане вести »

Забава, најновије вести »