Кроз Србију у 2024. години ирегурално мигрирало више од 45.000 људи

Директор Центра за заштиту и помоћ тражиоцима азила Радош Ђуровић је рекао данас да је по подацима тог центра, прошле године више од 45.000 људи ирегуларно мигрирало, односно прошло кроз Србију.

Он је агенцији Бета казао да је то смањење од око 50 одсто у односу на 2023. која је, како је навео, била година када је број миграната кроз Западни Балкан порастао највише од 2016. и износио више од 108.000 људи, по подацима Комесаријата за избеглице и миграције.

"Међутим, један од разлога зашто је број миграната мањи у статистикама Комесаријата у 2024. је тај што они броје мигранте које су сместили у своје смештајне капацитете", додао је.

Казао је и да су ти капацитети средином 2023. сведени на укупно пет оперативних кампова, од укупно 17 потојећих, а да су од августа те године остали затворени.

"У Војводини није отворен ни један камп за прихват миграната осим Принциповца, на самој граници са Хрватском који изузетно прима малолетне мигранте по посебном захтеву", казао је .

Оценио је и да је затварање кампова и одлучна интервенција полиције и "пракса премештања избеглих и враћања миграната из Мађарске и других ЕУ суседа, довела да се миграција промени".

Постала је, како је указао, још невидљивија за институције и медије и заобилази преостале отворене кампове, односно прихватне центре.

Допринела је и да буде "много опаснија по здравље и живот самих миграната а да о томе систем нема увид, јер људе не проналази више у камповима којо су били сигурно место за оне који се докопају Србије", објаснио је.

Подсетио је да је и јавност у 2024, била сведок тешких саобраћајних несрећа на истоку Србије, масовног дављења у Дрини и сведочења миграната о нељудском третману и киднаповању од стране кријумчара по "штековима " и становима у урбаним местима.

"Кријумчарске руте су поред Босне и Херцеговине, од средине 2024. почеле поново да да воде до Мађарске, али у другом моделу где кријумчари доводе људе до границе и исте ноћи организују прелазак па они нису видљиви мештанима у већем броју", казао је.

Оценио је и да, у 2025. години, Србија, са пет оперативних кампова неће бележити велики раста ирегуларних миграната изузев ако прилив Балканском рутом не буде знатно већи него 2024, а кријумчари "не буду могли да организују кријумчарење на овај мање приметан начин".

"Прилив Балканском рутом зависи у највећем броју случајева од понашања Турске, а у 2024 су власти Турске показале спремност да много приљежније чувају источне границе и враћају и људе источним суседима", казао је Ђуровић.

Напоменуо је да, поред ирегуларне, Србију очекује изазов регуларне, радне миграције, имајући у виду да је 2024. више од 100.000 људи затражило радне дозволе за странце.

Према његовим речима, то значи да ће тај број, у овој години бити, ако не исти, онда увећан.

"То значи да је Србији хронично потребна радна снага... људи долазе да обављају разне послове, а то подразумева њихов живот и боравак у земљи и укључивање у друштвено социјални миље", рекао је Ђуровић.

Он је оценио да је то "један велики изазов који је за кратко време стао пред Србију" и о коме мора озбиљно да се размишља.

"Ови људи у Србији, не само да имају радно време, већ живе и мимо њега - друже се, окупљају или остају изоловани, а то је велики проблем за друштво које о томе морао озбиљно да поведе рачуна", казао је Ђуровић.

(Бета, 14.01.2025)