Хоће ли Нетањаху и Трамп разговарати о оптужбама за ратне злочине против Израела и Хамаса

Израелски премијер Бењамин Нетањаху састаје са америчким председником Доналдом Трампом ове недеље у Вашингтону – он ће бити први страни лидер који ће га посетити после инаугурације прошлог месеца.

Они ће разговарати о крхком примирју у Гази после 15 месеци рата између Израела и Хамаса који је уследио након Хамасових напада 7. октобра 2023. године у ком су погинуле десетине хиљада Палестинаца.

Посета је планирана након што је Међународни кривични суд (МКС) издао налоге за хапшење у новембру за Нетањахуа, као и за бившег израелског министра одбране Јоава Галанта.

МКС је такође издао налоге за хапшење тројице Хамасових лидера, међу њима његовог војног команданта Мухамеда Деифа.

• Шта налози за хапшење Међународног кривичног суда значе за Израел и Хамас
• Зашто је Јужноафричка Република оптужила Израел за геноцид
• Израел и Палестинци: Све што треба да знате о дугогодишњем сукобу

Налог обично отежава оптуженом да путује – како ће, дакле, Нетањаху успети да стигне у САД?

Ако особа за којом је издата потерница МКС-а путује у било коју од 124 земље потписнице ове организације, њу теоретски чекају хапшење и депортација у Хаг на суђење.

МКС нема мандат да спроведе ове налоге и ослања се на земље чланице да то ураде.

САД нису потписнице МКС-а и одбациле су његове наводе, тако да је Нетањаху слободан да путује у ову земљу без ризика од хапшења.

За шта су оптужени Израел и његови лидери?

Тужилац МКС-а Карим Кан оптужио је Бењамина Нетањахуа и Јоава Галанта да су одговорни за ратне злочине почињене током израелске војне кампање у Гази.

У оптужбе спадају „изгладњивање као метод ратовања и злочини против човечности као што су убиство, прогон и други нехумани чинови&qуот;.

Тужилац је изјавио да је такође пронашао чврсте основе да верује како обојица политичаре сносе „кривичну одговорност као цивилни претпостављени за ратни злочин намерног усмеравања напада на цивилно становништво&qуот;.

У рату је погинуло више од 47.000 Палестинаца, од чега су већина били жене и деца, према УН-у и Министарству здравља у Гази.

Канцеларија УН за људска права назвала је ово „системским кршењем међународног права&qуот;.

МКС није објавио све доказе које има против Нетањахуа и Галанта, али лекари који су радили у Гази тврде да су израелски снајперисти и дронови узимали децу као мету.

„Оперисали смо децу која би говорила: 'Лежао сам на земљи након што је пала бомба и стигао је квадкоптер који се спустио и лебдео нада мном, и затим пуцао у мене'&qуот;, рекао је професор Низам Мамоде, хирург који је радио у Гази током рата, док је сведочио пред Међународним одбором за развој у британском парламенту у новембру 2024. године.

Групе за заштиту људских права такође оптужују Израел да је приводио палестинске цивиле и злостављао их и излагао неке од тих цивила сексуалном нападу.

Оне такође оптужују Израел за држање деце као затвореника.

Налози за хапшење МКС-а постоје уз различите тужбе против Израела које је поднела Јужноафричка Република Међународном суду правде (МСП), који истражује државе и међународно право уместо појединаца.

Јужноафричка Република – коју је подржало 14 земаља и територија – оптужује Израел да је починио геноцид у Гази.

Галант, тада израелски министар одбране, рекао је у октобру 2023. године да Израел ставља „Газу под комплетну опсаду&qуот;.

Јужноафричка Република тврди да ова изјава показује посебну намеру да се почине геноцидни чинови и да они настављају да се чине.

У тужби МСП-у такође се као докази наводе разарање више од 66 одсто инфраструктуре Газе и масовно расељење 90 одсто становништва.

Тужиоци тврде да је ово наметнуло услове чија је намера да изазову уништење палестинског народа.

У привременој судској одлуци из јануара 2024. године, МСП није пресудио да ли је Израел починио геноцид у Гази или није – до тога ће доћи у каснијем стадијуму – али јесте наложио Израелу да спречи геноцидне чинове у Гази и да омогући хуманитарној помоћи да уђе на територију.

Каква је била реакција Израела?

Нетањаху је назвао наводе МКС-а „антисемитским&qуот; и позвао да се налози за хапшење повуку.

Израел је такође одбацио надлежност МКС-а, упркос судској одлуци из 2021. године да има овлашћење кад је у питању Газа, јер, према генералном секретару УН-а, Палестинци су чланови суда.

Израел је такође одбацио оптужбе за геноцид које је изнела Јужноафричка Република у МСП-у, назвавши их „потпуно неоснованим&qуот; и „морално одбојним&qуот;, и оптуживши Јужноафричку Републику за изношење „пристрасних и лажних тврдњи&qуот;.

Израелска војска инсистира да не напада цивиле и оптужује Хамас за коришћење становништва као живог штита.

Израел је у прошлости такође негирао злостављање затвореника, али је војска покренула велики број кривичних истрага о понашању његових војника у рату, међу њима злостављање притвореника и наводе за сексуално непримерено понашање.

За шта је оптужен Хамас?

МКС је издао налоге за хапшење команданта Хамаса Мухамеда Деифа и његовог лидера Јахју Синвара, обојицу оптужену за оркестрирање напада од 7. октобра, заједно са Хамасовим политичким лидером Исмаилом Ханијехом.

У међувремену су сва тројица лидера убијена.

Тужилац МКС-а их је оптужио за ратне злочине и злочине против човечности, међу њима уништење и убиство, узимање талаца, силовање и сексуално насиље и тортуру.

Више од 1.200 људи убијено је 7. октобра 2023. године, од чега су више од 800 њих били цивили а међу њима неки и деца.

Експерти кажу да слике тела жртава указују на сексуално насиље, обезглављивања и спаљивања.

Стивен Вилкинсон, специјалиста за међународно хуманитарно право, назвао је дела Хамаса 7. октобра „веома јасним и очигледним ратним злочинима&qуот;.

Око 250 особа узето је за таоце тога дана, међу њима деца и старије особе.

Неки су у међувремену пуштени, али више од 100 талаца сматра се мртвим, неки од њих због дела њихових тамничара, а неки због дела израелске војске.

Хамас, кога САД, Велика Британија и други сматрају терористичком организацијом, такође је оптужен за чињење геноцидних чинова, али не може да буде кривично гоњен од МКС-а јер Газа није држава.

Како је реаговао Хамас?

Хамас је назвао оптужбе МКС-а „неоснованим&qуот;.

Званичник Хамаса рекао је за Ал Џазиру: „Докази су пуни пропуста и грешака, и пристрасни су према држави окупатору.&qуот;

Шта сада?

Израел није потписник МКС-а, али Држава Палестина – како је дефинише УН – јесте, а имајући у виду да су наводни чинови геноцида почињени на Палестинској територији, налози за хапшење су валидни.

Француска, Италија и Мађарска, упркос томе што су и саме земље потписнице, такође су сугерисале да би Израелци могли имати имунитет од налога за хапшење МКС-а, зато што Израел није потписао Римски статут који управља МКС-ом.

Као одговор на издавање налога за Нетањахуовим хапшењем, администрација председника Трампа тражи изгласавање закона којим би се увеле забране путовања особљу МКС-а које посећује САД и финансијске санкције самом суду.

Фирме, на пример софтверске компаније, могу бити спречене да сарађују са МКС-ом, што би, упозоравају аналитичари, могло значајно да га оштети.

Израел је, међутим, потписник Повеље УН-а тако да је свака одлука МКС-а за њега обавезујућа.

Ако се земља чланица не повинује било којим санкцијама или одлукама које донесе суд, случај се прослеђује Савету безбедности УН-а ради спровођења.

Међутим, његових пет сталних чланица – од којих је једна Америка – и даље могу да ставе вето на примену.

• Хамас и Израел ослободили нову туру талаца и затвореника
• ББЦ уредник: Синварова смрт је тежак ударац за Хамас, али није и крај рата у Гази
• Примирје у Гази: Отворена питања о споразуму

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 02.04.2025)