Алексић (НПС): У Србији јефтиније млеко од воде, трговци се богате, произвођачи пропадају

Додао је да је то резултат рада државе и Министарства пољопривреде, али и трагедија једног друштва и земље.

Истакао је да је крајем прошле године настао хаос на тржишту млека који и даље траје и "да смо 2024. године увезли 9.000 тона биљног млека, 28.000 тона биљног сира и урде, 32.000 тона павлаке, 10.000 тона маслаца и 100.000 тона меса, што најбоље говори о одрживој и просперитетној пољопривреди", како је власт оцењује.

"Чему служе субвенције у пољопривреди ако се не регулише тржиште, а чему подстицаји, осим да неколицина трговаца који се баве увозом и трговином зарађује милионе, док примарне произвођаче гасимо, јер не могу да опстану. У овој држави само трговци добро пролазе и зарађују, а произвођачи пропадају", подвукао је Алексић.

Објаснио је и да цене млека и хране у Европи расту, док је у Србији проблем биљно млеко и биљни сир који на тржишту завршавају као да су 100 одсто млеко, па тако грађани Србије мисле да једу прави сир, а у ствари једу сир биљног порекла, чија се увозна цена креће од 1,8 до четири евра по килограму, док су произвођачке цене у Србији од 5,2 до шест евра.

"Ко је тај ко је одобрио и дао дозволе за увоз хиљаде тона сирева биљног порекла и биљног млека за први квартал? Зашто се то не контролише ако се контролисало кроз Управу за ветерину 2023. године и ко је одлучио да Управа за ветерину то више не ради, па поново имамо хаос на тржишту млека као што смо имали и пре", упитао је Алексић.

Истакао је и да неке млекаре у Србији у овом тренутку заустављају откуп, као и да се цене млека крећу од 40 до 60 динара по литру, што значи да је јефтиније млеко у Србији него вода, а власт прича о просперитетној држави и пољопривреди.

"Када пољопривреднику који производи млеко дате премију од 19 динара, она треба да им служи за развој, да унапреде производњу и направе стајњаке због којих сте их прогањали, а служи им да преживе, јер са ценом млека која је на тржишту то не могу. Веома је важно да се на следећој седници доставе подаци колико новца није исплаћено по расписаним конкурсима, да ли су у питању субвенције за опрему или механизацију или осигурање усева", рекао је Алексић.

Према његовим речима, ово је важно јер ћемо на тај начин видети за колико ће се умањити буџет од 111 милијарди за подстицаје у 2025. години којим се власт хвалила и додаје да је у питању манипулација подацима и да ће се видети стварно стање тек када се буџет умањи за онолико колико се дугује за осигурање и све остале подстицаје за претходну годину.