Како сам раскринкао лаж МИ5 о њиховом насилном мизогином агенту

Шпијуни лажу, али не очекују да буду ухваћени у лажи.

Једног влажног петка увече у децембру, тројица адвоката МИ5 седела су у соби у седишту ББЦ-ја у Лондону.

Са друге стране стола седели смо ББЦ-јеви адвокати и ја.

Ниједан службеник МИ5 није био присутан, након што смо одбили захтев да састанак буде тајан.

Када смо разменили усиљене осмехе, одмах смо прешли на ствар – и доказали им да Тајна служба износи лажне доказе на судовима.

Састанак се одржао након што сам у новембру најавио МИ5 да планирамо да известимо о томе да су лагали и пружио им прилику да то прокоментаришу.

Као одговор, Тајна служба је инсистирала – и то агресивно – да је била потпуно искрена.

Оно чега није била свесна све до тог састанка у децембру је да поседујем чврсте доказе да је њена тврдња неистинита.

Откривање лажних доказа важно је зато што поставља озбиљна питања о томе колико су поуздани докази МИ5 на суду, где се проценама Тајне службе придаје огромна важност.

То такође уноси нову сумњу у то да ли МИ5 може да настави са кључном политиком тајности – након што смо разоткрили да је примењују селективно.

• Решена мистерија 'руског шпијунског кита'
• Да ли је шпански новинар Пабло Гонзалес, заправо Павел Рубцов, био руски шпијун
• Немачки званичник ухапшен због оптужби да је руски шпијун

Прва лаж организације уследила је кад је влада одвела ББЦ на Виши суд 2022. године да би блокирала причу о десничарском екстремисти који је радио као агент МИ5 – што је израз за плаћеног и овлашћеног доушника.

Бивша државна тужитељка Суела Брејвермен није успела да нас спречи да објавимо чланак, али је зато успела да издејствује налог који спречава именовање човека, тврдећи да би га то довело у опасност.

Као последица тога, човек је у јавности остао познат само као Икс.

Ми смо тврдили да он мора бити идентификован да би жене биле упозорене на једног таквог предатора и насилника.

Икс је користио властиту улогу у МИ5 да би принудно контролисао бившу партнерку, у јавности познату под псеудонимом Бет.

Он ју је физички и сексуално злостављао и снимљен је како јој прети да ће је убити, а потом је и напао мачетом.

Током судског поступка, МИ5 је рекао да јавно не може ни да потврди ни да негира да ли је Икс агент (што је политика која се скраћено зове НЦНД), у складу са властитом дугогодишњом праксом.

У јавности МИ5 истиче фундаменталну улогу политике зване НЦНД, за коју каже да је ригорозно поштује кад су у питању њихови агенти.

Било какви изузеци, тврди агенција, подривају тајност која штити те мушкарце и жене, и угрожава националну безбедност.

Али потом, током самог поступка, виши службеник МИ5 – заменик директора организације и виши службеник одељења за контратероризам, познат на суду као Сведок А – поменуо је телефонске разговоре са мном.

У корпоративном исказу, Сведок А поменуо је да је представник МИ5 причао са мном једном ранијом приликом.

Ово је уследило након што је Тајна служба сазнала да ББЦ планира да помене Икса у истраживачком извештају.

Сведок А је испричао да сам, током разговора, рекао да сумњам да је Икс државни агент, али да МИ5 „није ни потврдио нити порекао&qуот; да је тако.

Он није објаснио ко је иницирао тај разговор – био је то МИ5.

Нити је открио како је Тајна служба сазнала да ББЦ планира да објави тај чланак – сам Икс им је то рекао.

У мом властитом детаљном исказу, изложио сам да ова верзија догађаја не одговара мом сећању на његове различите аспекте.

Нисам улазио у детаље зато што су ме – без било каквог ослобађања од законске обавезе – адвокати саветовали да то не би утицало на кључна питања у спору, а која су се тицала ризика по Икса ако би био идентификован од ББЦ-ја.

ББЦ-јев тим је такође имао приступ само деловима случаја – неки докази и рочишта били су тајни.

Током једног тајног дела поступка, којем ББЦ-јев тим и ја нисмо имали приступа, адвокати МИ5 су такође рекли нашим адвокатима који су прошли безбедносну проверу да су се они у разговорима са мном придржавали политике да не потврђују нити поричу.

Али ја сам знао да је оно што је Сведок А рекао о мени у властитом исказу неистина.

Ја сам знао да се МИ5 није придржавао политике НЦНД.

Да будем искрен, та лаж ми се нимало није допала.

Ми сада такође смемо да известимо да је генерални директор МИ5 сер Кен Мекалум позвао генералног директора ББЦ-ја Тима Деквија у децембру 2021. године да би оспорио ББЦ-јеву планирану причу о Иксу.

Према сер Кеновим властитим белешкама о тим позивима, представљеним у склопу владиних доказа у случају на Вишем суду из 2022. године, он је тврдио да је планирана прича била „нетачна, баш као и несмотрена&qуот;.

Међутим, та тврдња је била неистинита.

Судија је донео одлуку да сам предузео правилне кораке у процени да ли су разни елементи те приче тачни и да је „уверљиво&qуот; приказано да постоји кредибилна утемељеност доказа.

Упркос томе што нам није било дозвољено да идентификујемо Икса, Виши суд је пресудио да смемо да известимо о резултатима истраге.

Она је показала да је Икс злостављао Бет и другу бившу партнерку, и да је опасни екстремиста.

Отприлике у исто време, Бет је поднела званичну тужбу против начина на који се МИ5 опходио према њој Трибуналу за истражна овлашћења (ИПТ), независном суду са овлашћењем да истражује тврдње о кршењу људских права против Тајне службе.

На овом суду је МИ5 поново лагао.

ИПТ често заседа у тајности без присуства тужитеља, њихових правних заступника, новинара или јавности, како би разматрао доказе који се сматрају осетљивим из разлога националне безбедности.

У случају Икса, то се односило на све информације које потврђују да је он агент МИ5.

Адвокати ИПТ-ја обично заступају интересе тужитеља на рочиштима иза затворених врата.

Али Кејт Елис из Центра за женску правду, која заступа Бет, каже да је овај систем суштински проблематичан.

„Немате право да сазнате шта се говори о вама. Могло би да буде ствари које се говоре о вама које бисте ви могли да оповргнете. Можда вас називају лажовом, а ви немате права да знате за било шта од тога&qуот;, каже она.

Све што ће Берт моћи да зна на крају случаја је да ли га је добила или изгубила, али никада неће моћи да схвати због чега, каже Елис.

Бет је тражила од трибунала да МИ5 одустане од политике непотврђивања нити негирања.

У супротном, тврдили су њени адвокати, већина случаја би морала да се изложи на рочиштима иза затворених врата.

Они су тврдили да је Икс већ обелоданио властиту улогу пред Бет и злоупотребио је да би вршио принуду на њој.

Али адвокати МИ5 тврдили су да би то значило да је Тајна служба приморана да „први пут икада&qуот; потврди трећој страни у правном поступку да је неко агент.

Прошлог лета је ИПТ донео пресуду против Бет.

Иако је признао да је придржавање политике НЦНД утицало на њено право на фер суђење – зато што не може да контрира доказима представљеним у тајности – суд је рекао да се политика „фундаментално ослања на апсолутну доследност њене примене&qуот;.

Он је додао да је МИ5 „уложио огромне напоре током овог и поступка са ББЦ-јем да се придржава политике НЦНД&qуот;.

МИ5 је поново изнео исте лажне доказе пред трећим судом кад је Бет захтевала судску ревизију ове судске одлуке ИПТ-а.

Након тога сам чврсто решио да истина о понашању МИ5 мора изаћи на видело.

Први пут сам се сусрео са Бет док је била у веома лошем здравственом стању после Иксовог злостављања и принуде.

Знао сам колико је велики пут прешла од тада и желео сам да она добије фер третман.

Почео сам да сарађујем са малим тимом ББЦ-јевих адвоката како бисмо развили стратегију.

Коцкање на велико

Истина је била та да је, у више разговора са мном, виши службеник МИ5 одступио од политике НЦНД саопштивши ми да је Икс агент и позвавши ме да га упознам.

Службеник ми је рекао да је законски овлашћен да ми пренесе ту информацију.

Разговори су били део покушаја МИ5 да ме убеди да не откријем идентитет Икса као екстремисте у склопу наше планиране истраживачке приче.

Они су уследили након што сам послао писмо Иксу, детаљно описавши његово учешће у насилном екстремизму и дајући му прилику да одговори.

У новембру прошле године, после сарадње са ББЦ-јевим тимом правника током неколико месеци, писао сам МИ5 да им кажем да планирамо да известимо о томе да је Тајна служба лагала на судовима и да је одступила од политике НЦНД у телефонским разговорима са мном.

Нисам им открио како ћу доказати те тврдње.

Истовремено, адвокати ББЦ-ја писали су канцеларији новог државног тужиоца лорда Хермера да га обавесте како планирамо да идемо на суд да бисмо јавно обелоданили део исказа МИ5 у ком износе лажне доказе.

Двадесет петог новембра, владин адвокат ми је одговорио у име МИ5, рекавши ми да „МИ5 чврсто стоји иза читавог сведочанства датог Вишем суду у исказу Сведока А.&qуот;

Он је рекао да Тајна служба остаје при томе да „није било наведеног одступања&qуот; од политике НЦНД и сугерисао да су докази МИ5 „пажљиво размотрени&qуот;.

Био сам изненађен овим одговором.

МИ5 се коцкао да не могу да докажем оно што сам тврдио.

Била је то коцка коју ће Тајна служба изгубити.

Одговорили смо рекавши да позивамо МИ5 на састанак на ком ће моћи да прегледају доказе на које ћемо се позвати током наше пријаве суду.

Предузели смо овај необичан корак да бисмо омогућили МИ5 да промисли да ли ће можда пристати на измену услова забране која нам је изречена на крају случаја против нас 2022. године.

И тако је дошло до тог састанка од 13. децембра, кад су тројица адвоката у име МИ5 стигли у канцеларије ББЦ-ја у Лондонској емитерској кући да би се састали са мном и са тимом правника ББЦ-ја.

Они су прочитали и саслушали релевантни материјал, који се састојао од руком исписане белешке првог телефонског позива од МИ5, мејла који сам послао службенику МИ5 након тог позива и аудио снимка другог телефонског разговора од наредног дана.

Спровео сам тим МИ5 кроз доказе хронолошким редоследом.

Мој утисак је да су се благо осоколили кад им је показана руком написана белешка, да их је мејл спустио на земљу а да су били потпуно поражени кад су се суочили са 40-минутним аудио снимком – јер је сваки следећи корак показивао да су наши докази све јачи.

Добровољно давање информација

Моје руком писане белешке показале су која је била сврха телефонског позива МИ5 – да ми саопште да је Икс агент.

Службеник МИ5 који је позвао рекао је да је „добио овлашћење&qуот; да ми то каже, за шта је рекао да би иначе било „противзаконито&qуот;.

Ову информацију ми је добровољно саопштио МИ5, не као одговор на моје питање о томе да ли је Икс агент – што ја нисам био питао ни Икса ни МИ5.

Никад раније нисам разговарао са тим службеником МИ5.

Он није био ни извор ни пријатељ.

Штавише, као што ћу открити, он је желео да заштити Икса и лажно представи да човек не представља ризик по жене.

Овај службеник, који је био блиски сарадник генералног директора МИ5 сер Кена Мекалума, окарактерисао је Икса као некога ко обавештава Тајну службу о екстремистима, али није и сам екстремиста.

Захтев изложен телефонским путем био је да не објавимо нашу планирану причу зато што МИ5 тврди да она није истинита.

Стекао сам утисак да је МИ5 звао претпостављајући да ћу пристати на овај захтев без превише додатних противљења.

Уместо тога, током разговора се нисам сложио са МИ5-овом карактеризацијом Икса, кога сам сматрао – и још увек сматрам – правим екстремистом.

Такође сам код МИ5 потегао питање насиља, злостављања и принуде које је Икс користио у приватном животу.

Нисам открио како сам знао за те ствари, нити сам именовао икога кога се то тицало.

Та питања су се налазила у мом писму Иксу и мислим да се службеник МИ5 искрено изненадио кад сам их потегао.

Јасно сам му ставио до знања колико сам забринут због тих питања.

Забринуло ме је што је МИ5 желео да заштити некога кога сам сматрао опасним по жене, децу и ширу јавност.

Разговор се завршио тако што сам рекао да ћу морати да размислим о ономе што је тражено, а у то је спадала и интерна уредничка расправа.

Службеник МИ5 је рекао да ће извршити провере питања која сам потегао у вези са Иксом.

Тражио је од мене да му пошаљем мејл у ком су побројане све информације о човековом приватном понашању које сам поменуо током телефонског разговора.

У мејлу послатом убрзо после тога је стајало: „Као што смо причали, дотични мушкарац је био, и још увек је, предмет оптужби за насиље и превару који се тичу једне британске држављанке. Наводно насиље обухвата чак и покушај убиства.

„Он је оптужен за учешће у породичном злостављању и сексуалном насиљу, испољавао је педофилске склоности и изазвао је озбиљну ментално угрожавање људи у његовом животу.&qуот;

„Покушај убиства&qуот; се односио на инцидент са мачетом.

У то време ми је Бет само испричала за инцидент, али га ја још нисам видео на снимку.

Касније ћу набавити снимак и предузети истражне кораке да поткрепим оно што ми је речено, што је и МИ5 могао да уради да је желео.

• Упознајте аутистичног британског обавештајца службе МИ5
• Русија има циљ да направи хаос на улицама Велике Британије, упозорава шеф МИ5

'Превршили су сваки меру'

Наредног дана ме је поново позвао исти службеник МИ5.

Снимио сам тај разговор да бих могао да узмем белешке из њега, у складу са ББЦ-јевим уредничким смерницама, зато што сам желео да напишем комплетан извештај о томе шта је речено.

Такође, нисам веровао МИ5.

У снимљеном разговору, виши службеник МИ5 је тврдио да служба „прилично категорички оцењује&qуот; да Икс није био насилан у последње време.

Моје истраживање ће доказати да је њихова процена потпуно погрешна и да се напад мачетом догодио претходне године.

Службеник је рекао: „Заиста озбиљно сумњамо у најскорије оптужбе за чинове насиља, поготово против тог појединца.&qуот;

Он је истакао да је процена МИ5 „да он није учествовао у скорашњим чиновима насиља&qуот;, мада је додао да „никада не може категорички да тврди да је то дефинитивно тако&qуот;.

Током телефонског разговора, он је такође признао да Икс није стабилна особа и да је раније учествовао у „много активности нарко банди&qуот;, да је „учествовао у гомили разних других ствари&qуот; и да има „веома мрачну прошлости&qуот;, наговестивши да је био насилан.

Упркос свему томе, МИ5 је окарактерисао Иксов односа са Бет као „благо проблематичан&qуот;, сугеришући да она има „проблема са менталним здрављем&qуот;.

Кад сам писао Иксу, поменуо сам његову гнусну и забрињавајућу онлајн објаву, о тешком сексуалном искоришћавању жена – у којој је користио језик сувише увредљив да би овде био поновљен.

Службеник МИ5 је тврдио да је у време кад је Икс то објавио он био привремено лишен овлашћења – што је значило да у том тренутку није радио за МИ5.

Објаснио сам да је, на основу онога што сам знао о Иксу, та објава какав је он стварно, да илуструје његову склоност ка насиљу над женама и да је то био главни разлог мог проблема са њим.

Службеник је признао да та објава „прелази сваку границу&qуот;, али се чинило да не може да разуме очигледну логику да, ако је то било објављено док је Икс био накратко лишен овлашћења, онда то само још више илуструје Иксову праву природу.

Он је био истински опасан женомрзац – то није била улога коју је играо за МИ5.

Службеник МИ5 је деловао највише фасциниран начином на који смо открили Иксов прави идентитет.

За мене је то представљало изненађење, будући да сам разговарао са МИ5 и објаснио да је ту на делу било најосновније новинарство.

Током разговора ми је речено да је Икс био на сајту за упознавање под лажним именом који је користио за рад са МИ5.

Рекао сам да ми је већ било саопштено да је Икс доушник, независно од позива МИ5.

Службеник МИ5 је деловао узнемирен овом информацијом.

Међутим, он ме је такође позвао да се сретнем уживо са Иксом и да сазнам све о његовом раду као агента.

Ту понуду ми је изнео двапут током разговора.

Игнорисао сам обе понуде.

Стекао сам утисак да је то био груби покушај да ми се понуди нешто узбудљиво – сусрет са агентом МИ5 – због чега бих заборавио на све моје првобитне захтеве.

За мене је то било потпуно непримерено имајући у виду Иксову мизогинију, садизам, педофилске склоности, насиље и злостављање.

'Чињенично нетачно'

Пет дана након децембарског састанка на ком смо пустили снимак разговора адвокатима МИ5, влада је писала ББЦ -ју рекавши да је МИ5 сада мишљења да би њихови докази „могли бити материјално нетачни и да је важно да се став коригује што је пре могуће&qуот;.

ББЦ је одлучио да је најбољи начин да суд и влада добију релевантне доказе тако што ћемо поднети захтев за објављивање приче о лажном сведочанству.

Захтев је садржао мој нови исказ.

Поднели смо га на Бадње вече.

МИ5 је у одговору потпуно променио наступ.

У новом исказу поднетом суду, заменик директора МИ5 Сведок А рекао је да се „искрено&qуот; извињава зато што је изнео нетачне доказе.

Он је рекао да су информације „одражавале његово искрено уверење у то време и да је верно одражавало информације које је он добио&qуот;.

Он је такође рекао да му је сада очигледно да је „МИ5 заправо одступио од политике НЦНД током разговора&qуот;.

У то време није објаснио како је тачно дошло до тога да изнесе лажне доказе, упркос томе што је влада два месеца раније рекла да ради на томе да „убрзано&qуот; пружи објашњење.

Сведок А није идентификовао ко му је дао информације на које се ослонио.

Такође није било објашњења ко је одговоран за овлашћивање откривања Иксовог статуса мени.

Наши докази указују на то да су разни службеници МИ5 знали за разговоре са мном, међу њима службеници који су радили на случају и више особље одељења за контратероризам.

Уз све то, владина политика која се односи на планирана одступања од политике НЦНД каже да агенције морају „правовремено&qуот; да обавесте овлашћене колеге из Вајтхола, међу њима и канцеларију Кабинета.

То значи да је Кабинет и Министарство унутрашњих послова – као и одељење Вајтхола задужено за надзор МИ5 – требало унапред да знају за одступање од политике НЦНД у случају агента Икс.

У саопштење издатом у среду, влада је рекла да се министри и државни службеници „рутински не консултују поводом приватних обавештавања агенција&qуот; и да се то није десило ни овом приликом.

Тајна служба је отворила интерну истрагу, а влада је покренула спољну ревизију предлажући промене које ће осигурати да судови добијају тачне информације у будућности.

Али влада озбиљна забринутост око тога колико ће транспарентне те две истраге бити.

И ако ревизија буде сада морала да сугерише како да се осигура да МИ5 даје тачне доказе судовима, неки ће се запитати шта се онда дешавало до сада.

'Зид ћутања'

Ово питање је посебно узнемирујуће имајући у виду да се од судова тражи да дају посебну дискрецију МИ5 по питању националне безбедности.

Судови и истраге који се тичу таквих питања често заседају у тајности, а опет се баве кључним питањима слободе, живота и смрти – смртоносних напада које МИ5 није зауставио, људима којима је одузето њихово британско држављанство, људима којима је наложено да живе под строгим антитерористичким правилима.

МИ5 је послао „безрезервно извињење&qуот; ББЦ-ју и свим судовима који су добили лажне доказе.

„МИ5 преузима пуну одговорност&qуот;, наводи се у њиховом правном поднеску.

Они су рекли да су свесни важности гаранција да су сви докази које поднеси истинити, тачни и комплетни.

И додаје: „Акутно смо свесни конкретних одговорности које МИ5 сноси у том погледу, и да судови морају да могу у потпуности да верују свим доказима које он приложи.&qуот;

Ова открића долазе у време појачане критике на рачун политике НЦНД, после истраге о британском државном агенту познатом као „Стејтнајф&qуот;, убицом и мучитељом који је био доушник у ИРА за време Невоља у Северној Ирској.

Безбедносне снаге и влада одбили су да потврде или негирају да је Стејтнајф био Фреди Скапатичи, који је умро прошле године, иако је та чињеница била добро позната.

Џон Бучер, бивши шеф истраге који је написао привремени извештај о њему, рекао је да се чини да је политика НЦНД „попримила тотемски статус&qуот; у влади и снагама безбедности, и да је постала „беспоговорна догма или мантра са квалитетом каменог зида&qуот;.

Он је рекао да ова политика „поприма законску обавезу за снаге безбедности&qуот;, што је „генерално гледано безбедна претпоставка&qуот;, али која би могла да захтева „спољно тестирање и верификацију&qуот;.

Његов извештај је предложио да влада треба да ревидира, кодификује и дефинише одговарајуће границе политике НЦНД кад је у питању идентификовање агената у контексту историјских случајева у Северној Ирској.

Влада тек треба да одговори на ту препоруку.

Бетин случај је већ имао шире импликације по МИ5 што се тиче тога како агенција процењује и управља својим агентима, посебним онима који представљају ризик од насиља над женама и девојчицама.

А сада је попримио још шире импликације – око тога колико докази МИ5 могу да се схвате озбиљно и поузданим и да ли политика НЦНД мора да се промени.

Нови докази показују да се МИ5 није придржавао политике НЦНД у случају Икса и, штавише, да су потпуно одустали од те политике док су покушавали да оправдају злостављачко и екстремистичко понашање овог агента.

Они показују да су у МИ5 знали каква је он особа и дочарава њихов презрив став према забринутости због његовог злостављања и насилничког понашања.

А мора и да се оконча Бетин случај судске ревизије, који је разматрао да ли је људима у МИ5 требало бити дозвољено да се придржавају политике НЦНД.

МИ5 је сам предложио да одлуку сада изнова размотри првобитни суд, ИПТ.

Бет ће се вратити на суд, тражећи истину међу званичним тајнама и лажима.

• Шта је спојило Герија Олдмана, 'Споре коње' и британску обавештајну службу МИ5
• Уједињени фронт: Кинеско „магично оружје&qуот; у средишту шпијунске контроверзе
• Најуспешнији руски шпијун умакао Британцима јер нису веровали његовој жени

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 02.18.2025)