Пицула: Акцијом против НВО није послата добра порука, УСАИД до скоро био омиљен саговорник власти

Известилац Европског парламента (ЕП) за Србију Тонино Пицула изјавио је данас да акцијом тужилаштва и полиције против невладиних организација у Србији није послата добра порука.

Он је новинарима у Београду, уочи одласка из Србије, рекао да је Америчка агенције за међународни развој (УСАИД) донедавно у Србији била омиљени саговорник и власти и опозиције и одједанпут то више није, али се сумња баца само на неке.

"Као и у случају привођења и протеривања држављана ЕУ пре извесног времена, надам се да ће врло брзо те оптужбе бити или аргументоване или у потпуности одбачене", навео је Пицула.

Ако се то не догоди, истакао је, то баца сенку на искреност власти да желе поправљати правну државу и владавину права у Србији, а често приговарају европским званичницима због приговора на исту тему.

"Догодила се једна жалосна коинциденција, на дан када је полиција у канцеларијама пет НВО доиста подигла обрве многима имао сам прилике разговарати са људима из Црте, који су тог тренутка пренели информације које су сами имали, не виде никакво упориште у полицијској акцији нити су сигурни до краја у легалност целог поступања. Није на мени да улазим у проверу тих навода, али сигурно да није послата добра порука ако је тачно оно што се прича да се акција догодила због коришћења новца УСАИД-а", навео је.

Више јавно тужилаштво (ВЈТ) у Београду саопштило је јуче да је наложило да се од четири невладине организације у Србији изузме сва документација у вези са донацијама УСАИД-а, као и да се обаве разговори са одговорним лицима тих НВО у вези трошења средстава из донација. Они су предмет провере због, како је саопштено, могућег ненаменског трошења средстава УСАИД-а.

У саопштењу се наводи да је по налогу ВЈТ, полиција започела прикупљање обавештења у вези са радом Центра за истраживање, транспарентност и одговорност (ЦРТА), Грађанских иницијатива, Центра за практичну политику и Траг фондације.

Пицула је истакао да иако се није састао са највишим представницима власти у Србији, из државе одлази са информацијама и дојмовима који ће му помоћи да боље разуме стање у њој, које је оценио као изузетно комплексно.

"Програм није реализован у пуном опсегу како је замишљен, али мислим да је било довољно разговора током три дана да комплетирам слику о Србији данас", навео је и додао да ситуација у Србији интригира и многе посланике у ЕП.

Пицула је у Србији боравио у циљу прикупљања информација за извештај Европског парламента о Србији, који би требало да буде усвојен на пленарној скупштини у Стразбуру. Није се састао са председником Србије Александром Вучићем, премијером Милошем Вучевићем ни шефом посланичке групе СНС Миленком Јовановим, који је рекао да неће присуствовати састанку са Пицулом јер има важан догађај - мора да посложи чарапе по бојама.

Пицула је истакао да и Европски парламент и он као известилац подржавају политику проширења на Западни Балкан, али да је она под притиском с обзиром на геополитичке околности.

"Србија као и друге земље Западног Балкана касне у том историјском процесу и сада улазе у раздобље када је политика проширења под притиском с обзиром на геополитичке околности, нису више изазови са истока сада имамо и са запада након избора друге Трампове администрације која ће, по мом суду бити врло критична и скептична према самој ЕУ. А познато је да су на Западном Балкану постизани резултати када су ЕУ и САД добро сарађивале", навео је он.

Говорећи о тренутној грађанској побуни у Србији, рекао је да су сви са којима је разговарао показали забринутост на ту тему, те да она није институционалног карактера, али има велики утицај.

"Оно што сам сазнао од саговорника из опозиције и из власти је да они не могу тренутно успоставити контакт са тим људима, чини ми се пре свега јер је сам покрет тако организован да се поставља апартно од њих. Све занима шта ће се догодити, то овог трренутка није јасно, али волео бих да разрешење ситуације у Србији буде пронађено пре свега преко дијалога", рекао је и додао да је ЕП вољан да буде медијатор ако таквих захтева из Србије буде било.

Истакао је да је потребно успоставити друштвени дијалог и на његовом темељу пронаћи излаз из "ове озбиљне друштвене кризе".

"Ако је потребно ЕП има богато искуство у медијацији у сличним ситуацијама, уколико то буде затражено, ако се стекну такве околности, ЕП је спреман помоћи да се догоди тај дијалог и да се ситуација у Србији разреши у корист њене европске будућности", навео је.

Још је рекао да би генерално волео да највиши функционери српске власти показују једнаку осетљивост ако не и већу на проблеме који тиште српско друштво, као што показују према његовом пореклу.

Што се тиче убрзања процеса евроинтеграција Србије рекао је да једино она сама може то учинити.

"Познати су критеријуми, методологија којом Србија преговара је усвојена пре пет година, чак више није ни нова. Да би ЕУ реаговала пре свега мора да се деси промена у Србији, да се испуне критеријуми и реформе", рекао је и додао да то да ли ће скепса појединих држава чланица према отварању кластера зависи искључиво од онога што се српска влада обавезала у нонпејперу да ће предузети.

Закључио је да не види напредак јер је Србија "забављена собом" те да је отворено питање колико има простора да се размишља о Европској унији.

(Бета, 26.02.2025)