Студентски протест у Београду: Како сам више од два сата била заглављена на Бранковом мосту

Од Галенике у Земуну до центра Београда има око 11 километара.

До данас то нисам знала, мерила сам време брзином градског превоза.

Сад знам да ми од моје куће до редакције пешке треба три сата, а кад је гужва - пет.

И пошто аутобуса није било, а на апликацији за позивање таксија је писало да возила нема, започела сам мој пешачки експеримент.

Касније сам сазнала да је слично било у свим деловима града док је у Београду почињао један од највећих протеста последњих деценија.

• „Много сам срећан што сам овде”: Легендарни кошаркаш Бодирога за ББЦ о подршци студентима
• Ври у Београду: полиција тврди да је на протесту 107.000 људи
• 'Ми за умор не знамо': Црвени тепих за студенте који су допешачили у Крагујевац

Успут сам наилазила на колоне људи са пиштаљкама, бициклисте огрнуте заставама, чак и једну девојку на ролерима.

Поздрављали су једни друге, слали пољупце и показивали прстима срца.

Током ходања ка центру Београда, променила су се и три годишња доба – грејало је сунце, дувао ветар, а постајало је и све хладније.

На почетку помало разуђена, колона људи постајала је све збијенијија и бројнија како смо се приближавали Ушћу.

После више од два сата брзог хода, таман кад сам била ближе циљу, наишла сам на још једну препреку - требало је прећи Бранков мост који спаја стари и нови део Београда.

Испред мене, колона људи којој нисам могла да видим крај.

„Извини, видиш ли где се сад налазимо? &qуот;, питала сам високог момка који је стајао поред мене.

„Нисмо се ни приближили мосту, тек смо на кружном току&qуот;, одговорио ми је.

Моја идеја да ћу убрзо бити на послу одмах је пала у воду.

Почела је киша.

Људи су се сналазили на различите начине, делили кишобране једни са другима, а било је и алтернативних решења - црне кесе за смеће уместо кабанице.

Девојка у жутом мантилу позвала ме је под кишобран.

Дошла је из Новог Сада на протест, а на моје нервозно проверавање времена на телефону, само је стрпљиво рекла : „Полако, стижемо &qуот; .

Не могу никоме да се јавим – и сигнал је нестао.

Читам транспаренте око мене и сви ме враћају у тинејџерске дане.

„Металци су уз студенте&qуот;, „Тоталли штрајк&qуот; и „Рохан анд Гондор аре витх студентс&qуот; (Рохан и Гондор уз студенте, референца из књиге Господаре прстенова Џ. Р. Р.Толкина)

„Хоћеш чоколадицу? &qуот;, нуди ми девојка под чијим сам кишобраном.

Померамо се корак по корак.

Око нас пиштање, певање, разговор и смех.

Наилазимо на студенте редаре у жутим прслуцима.

„Ходајте полако, не трчите и гледајте испред себе&qуот;, рекла је једна од редарки.

„И хвала вам што сте са нама и што сте дошли због нас&qуот;, додала је.

Ходам нестрпљиво ка крају моста.

Размишљам да стопирам, али сад смо већ близу. Настављам шетњу још километар и покисла стижем на посао, два сата касније од планираног.

• Како је почео протест „15. за 15&qуот; у Београду
• Сви путеви довели студенте у Ниш, дочек уз сузе и осмехе
• Хиљаде дочекале студенте у Београду, Вучић позива на мир

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу.

Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 03.15.2025)