I traktore ubijaju, zar ne?
Velike priče pre 22 dana | Piše Marko Prelević
Žao joj je bilo mašina. Ne ljudi, nikako onih koji su pristali da postanu simbol terminalne faze paranoje pomešane sa vlastoljubljem
To je uvek bio siguran način da je iznerviram. Dok se vozimo pored nekog polja ili voćnjaka, pitao bih je koji je to drvored ili šta su to posadili, i naravno da ne bi znala. Nikada ne bi znala. Da nije lešnik? Da nije uljana repica? Možda je pšenica? Znaš li ti uopšte razliku između ječma i lana?, insistirao sam, dok se njeno strpljenje polako trošilo: ima jedan trenutak kada neprimetno zakoluta očima, a nozdrve počnu da se šire. Opasna zona. U njenu odbranu,
