Од мишева треба да настану слонови налик мамутима

Вунасти мишеви настали помоћу генетског инжењеринга једног дана би могли да помогну да се Арктик насели крзненим, генетски модификованим слоновима и помогне да се заустави загревање планете.

Ово су запањујуће тврдње америчке компаније која је саопштила да је направила мишеве са „особинама налик мамутским&qуот;.

Крајњи циљ Колосал Биосајенсиза је да кроз генетски инжењеринг направи створења налик мамутима који би могли да помогну да се спречи отапање арктичког пермафроста.

Уследила је поплава критика на рачун компаније, међу њима и та да је инжењерингом настало створење налик мамуту далеко од косматијих мишева, баш као и неетички, и да је читав пројекат само рекламни трик.

Али компанија тврди да је погрешно схваћена и да је миш важна алатка на путу до опоравка Земљине природе.

• Научници хоће да оживе мамуте да се боре против климатских промена
• Зашто је тешко вратити изумрле животињске врсте у живот
• Изумрле животиње које више нећемо видети - и једна која се вратила из мртвих

Колосал Биосајенсиз тврди да су експерименти са крзненим мишевима корак ка генетски модификованим слоновима који би били крзнени, а и могли би боље да подносе хладноћу.

Декларисани циљ компаније је да створи крда онога што назива створењима налик мамутима која би живела у арктичкој тундри.

Компанија каже да би обичаји ових створења приликом испаше подстакли пашњаке да бујају и да би смањили количину угљен диоксида који се испушта из отапајућег пермафроста.

Угљен диоксид је гас ефекта стаклене баште који је један од главних покретача глобалног загревања.

Али критичари кажу да прво морају да се савладају значајни научни изазови пре него што ове промене на мишевима буду могле да се испробају на слоновима.

Суоснивач и извршни директор Колосала Бен Лем рекао је за ББЦ њуз да су вунасти мишеви означили велики корак напред.

„На добром смо путу да добијемо првог слона адаптираног на хладноћу до 2028. године, а то би значило да ћемо имати прве ембрионе до краја 2026. године.

„Временом ћемо имати читаву лозу ових слонова адаптираних на хладноћу коју можемо да вратимо у дивљину и која може унакрсно да се размножава&qуот;, рекао је он.

Вунастим мишевима је модификовано осам њихових гена: седам су били адаптираних гени мишева који су имали везе са растом крзна, а осми је био мамутски ген повезан са повећањем телесне масти.

Истраживачи су открили да су животиње имале дуже, уковрџаније крзно, али није било доказа да је мамутски ген за повећање масти имао било каквог ефекта.

Рад Колосал Биосајенсиза наишао је на скептицизам научника који не раде за ову компанију.

У њихове разлога за забринутост спадају:

Колосалов тим је изменио гене мишева за које се одавно зна да имају везе са стварањем длака и произвео длакавије мишеве.

Огроман је корак стићи од вунастих мишева до вунастих слонова адаптираних на хладноћу за само пет година.

Биће довољно тешко произвести само једног вунастог слона, али произвести стотине или хиљаде њих који су неопходни за обнављање арктичке тундре био би још већи изазов.

Генетске промене које би могле да функционишу код мишева могле би да доведу до абнормалности код слонова, што би за резултат имало патњу тих животиња.

Остали слонови би могли да сматрају ова модификована створења наказама и да их одбаце други чланови њиховог крда.

Чини се да ово нема никакву практичну примену нити било какву праву научну вредност&qуот;, каже докторка Хелен Валас из групе активиста ЏинВоч.

„То је осмишљено само да стекне рекламни публицитет и мислим да ће већина људи бити шокирана&qуот;, додаје она.

У одговор на то, истраживачи Колосала тврде да се осећају као да су погрешно схваћени.

Њихов миш је алатка, кажу они, којим ће се тестирати да ли су различите генетске промене које су планирали ефикасне и безбедне пре него што их испробају на слоновима.

„Потврда да ово функционише је веома узбудљива за овај пројекат&qуот;, каже главна научна службеница фирме докторка Бет Шапиро.

Она додаје да фирма води паралелно и друге истраживачке пројекте, као што је проучавање развоја ембриона и стварање вештачких материца у којима би се узгојили генетски модификовани слонови и за које компанија каже да би осигурале да постижу циљ стварања слонова адаптираних на хладноћу за неколико година.

Професорка Шапиро категорички одбацује оптужбе да је овај рад бесмислен.

Она каже да је план фирме да поврати изумрле врсте, као што су додо и тасманијски тигар, баш као и мамут, које ће испунити еколошке рупе које су настале, и тако обновити биодиверзитет и бити корисни по животу средину.

Генетско оруђе које развија у међувремену већ помаже врстама угроженим од изумирања, додаје она.

У њих спада израда вакцина за слонове против смртоносног вируса; стварање генетски модификованих торбара у Аустралији познатих као квол да буду отпорни на неуротоксине које производи њихов грабљивац џиновска жаба; и поновно увођење генетских разноликости код ружичастог голуба са Маурицијуса.

А професорка Шапиро тврди да слонови неће патити.

Тим развија технике за проналажење само одрживих ембриона, а такође верује да се према њима друге животиње не би односиле као према изгнаницима.

„Ми ћемо заправо мењати само неколико слова у њиховом коду ДНК.

Слонови ће бити рођени од мајки које их неће доживљавати као наказе зато што ће бити савршено исти као и они, само ће имати више крзна и моћи ће да преживљавају у хладнијим климатским условима.&qуот;

• Научници открили остатке бебе мамута старе 50.000 година
• Генетско модификовање: Зашто је битно
• Зашто би „пост-природно” доба могло бити чудно и лепо

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу.

Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 03.21.2025)