Сурчински матине: Нова колумна Срђана Ваљаревића
Недељник 02.04.2025
Био је петак, четири и петнаест ујутру, падала је ситна киша, и по мраку су Фриц и Кинез Ли кренули ка аеродрому пешице, како је Кинез Ли желео, да би се од овог града опростио пешачењем, и тиме се барем у свом одласку заувек придружио онима који ходају против ове, као и сваке друге власти лупежа и олоша.
Авион за Беч је полазио у једанаест пре подне, град у којем ће Кинез Ли да изведе свој последњи перформанс и да после њега нестане заувек. По његовом плану би требало да стигну на аеродром око девет сати, вукли су за собом кофере на точкићима и ходали уз улицу названу по песнику Војиславу Илићу, познату једино по игралишту фудбалског клуба Синђелић, у којем је своју каријеру завршио један од највећих југословенских фудбалера Јован Куле Аћимовић, и тако је тај
