Tramp proglasio trgovinski rat svetu, Srbija prošla najlošije na Balkanu

Američki predsednik Donald Tramp potresao je svet, objavivši da će od 5. aprila nametnuti osnovnu carinu od 10 odsto na sav uvoz u SAD i veće carine za neke od najvećih trgovinskih partnera te zemlje.

Među zemljama koje će biti pogođene odlukom Trampa su i zemlje Balkana, a najlošije je po Srbiju kojoj su određene najveće carine od 37 odsto.

Slede Bosna i Hercegovina (carina od 35 odsto), Severna Makedonija (od 33 odsto), članica EU Hrvatska (carina od 20 odsto), Crna Gora, Albanija i Kosovo (sa po 10 odsto).

Objavljujući odluku, Tramp je zapravo nastavio trgovinski rat koji je počeo u prvim danima povratka u Belu kuću.

Sveobuhvatne carine podići će nove prepreke u najvećoj svetskoj ekonomiji, preokrenuvši decenije liberalizacije trgovine koje su oblikovale globalni poredak.

Očekuje se da druge zemlje odgovore kontramerama koje bi mogle dovesti do dramatično viših cena.

Na događaju u Vrtu ruža u Beloj kući, Tramp je podigao tablu sa novim carinama za većinu zemalja - od 10 odsto do 49 odsto.

„Ovo je naša deklaracija nezavisnosti", rekao je Tramp.

„Konačno stavljamo Ameriku na prvo mesto", poručio je.

Tramp je rekao da trgovinski deficiti više nije samo ekonomski problem, to je, kako je rekao „nacionalna vanredna situacija".

„U mnogim slučajevima prijatelj je gori od neprijatelja po pitanju trgovine", rekao je Tramp.

„Mi subvencionišemo mnoge zemlje i održavamo ih", rekao je Tramp o trgovinskim partnerima, posebno o Meksiku i Kanadi.

„Zašto ovo radimo? Mislim, u kom trenutku ćemo reći morate da radite za sebe."

• Šta su Trampove carine i kako ih je uveo
• Tramp najavio carine od 25 odsto na uvoz automobila u Ameriku
• Trampove carine mogući put ka ekonomskoj nestabilnosti i negativnoj reakciji birača

Šta može Srbija?

Srbija ima pravo da zaštiti sopstveno tržište od američkih proizvoda višim nametima, ali sada joj se to očigledno obilo o glavu, piše Forbs Srbija u analizi Trampove odluke.

Pitanje je, dodaje se da li je namet morao da bude u toj visini imajući u vidu kako su se druge zemlje odnosile prema proizvodima iz SAD.

Zbog uvedenih carina pre svega bi mogla da bude oštećena automobilska industrije (najviše automobilske gume), kao i namenska industrija (mahom municija), odnosno izvoz ovih proizvoda iz Srbije.

Iako ne tako veliki izvozni proizvod, carinama bi mogla da budu pogođeni i prehrambeni proizvodi.

Iz Srbije se u većem obimu u SAD izvoze i IT usluge, ali ne bi trebalo da budu ugrožene carinama.

S druge strane, iako neke važne izvozne proizvode, poput metala, Srbija izvozi manje u SAD nego u Evropu i druga tržišta, oni bi mogli posredno da budu pogođeni.

Zašto?

I druge zemlje biće pogođene carinama pa bi prednost u snabdevanju mogle sada da daju domaćim proizvođačima koji bi smanjili plasman na američko tržište, što smanjuje prostor za srpske izvoznike.

• Američke sankcije NIS-u ponovo odložene za 30 dana, kaže Vučić
• Šta za Balkan znači povratak Trampa
• Srbija, Amerika i 140 godina diplomatskih odnosa: „Kao i svaka veza koja traje toliko dugo, bilo je uspona i padova"

Značaj američkog tržišta za Srbiju

Efekata po Srbiju će sigurno biti iako SAD nije veliko srpsko izvozno tržište.

Ali, nisu ni za zanemariti.

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, u poslednje dve godine razmena dve zemlje uravnotežila.

Izvoz Srbije značajno je više rastao nego uvoz iz SAD.

Ipak, podaci pokazuju i da je učešće izvoza u SAD u ukupnom izvozu Srbije tek oko dva odsto.

Američko tržište je tek 19. izvozno tržište po značaju za Srbije.

Ali, ne i toliko malo imajući u vidu da je plasman proizvoda u u SAD prvi put premašio 600 miliona evra.

• Tramp razmišlja kao Putin: Da li prisustvujemo kraju liberalnog poretka
• Šta je Trampova 'zlatna karta' i kako funkcionišu slični programi u svetu
• „Jezero Tramp“ - šta sve na Kosovu nosi američko ime

Pogubno po siromašne, bogatiji bolje prošli

Tramp je Evropskoj uniji uveo carine od 20 odsto, dok je za Veliku Britaniju odredio 10 odsto, a Švajcarskoj 31 odsto.

Za Kinu je predvideo carine od 34 odsto, za Tajvan 32 odsto, za Južnu Koreju 25 odsto, a za Japan 24 odsto.

Najviše carine je uveo za Kambodžu - 49 odsto, dok je za Vijetnam predvideo 46 odsto.

Trampova administracija je prethodno objavila zvanično obaveštenje da će odvojeni set carina na uvoz automobila koje je Tramp najavio prošle nedelje stupiti na snagu 3. aprila.

Tramp je već uveo carine od 20 odsto na sav uvoz iz Kine i od 25 odsto na čelik i aluminijum i proširio ih na skoro 150 milijardi dolara vredne proizvode.

Iz tabela 185 zemalja i teritorija kojima je Trampova administracija uvela carine, njih 70 carini američku robu po stopama većim od 10 odsto.

Kompanije iz čak 32 države i teritorije plaćaće carinu na uvoz u SAD iznad 30 odsto.

Najlošije je prošao Lesoto koji je imao carine na američku robu od 99 odsto pa će ubuduće izvoznici iz Lesotoa u Ameriku dobiti namet od 50 odsto.

Iz objavljene odluke može se zaključiti da je ovaj potez Trampove administracije nefer prema zemljama u razvoju.

Među bogatijim zemljama koje će plaćati više carine su samo Japan, Švajcarska, Južna Koreja, Južna Afrika, Kina, Izrael, Indija, Brunej, Lihtenštajn, Norveška (uz Evropsku uniju).

• Od 'zemlje za koju niko nije čuo', do najviših carina: Upoznajte Lesoto
• Ko je kralj Esvatinija koji je bio u poseti Srbiji
• Ko je predsednik Ekvatorijalne Gvineje koji je posetio Srbiju

Trampovi savetnici kažu da će carine vratiti strateški vitalne proizvodne kapacitete u SAD.

Ekonomisti upozoravaju da bi carine mogle da uspore globalnu ekonomiju, povećaju rizik od recesije i povećaju troškove života prosečne porodice u SAD za hiljade dolara.

Zabrinutost oko carina već je usporila proizvodnu aktivnost širom sveta, a istovremeno je podstakla prodaju automobila i drugih uvezenih proizvoda jer potrošači žure da ih kupe pre nego što cene porastu.

Istovremeno nestabilnost je zavladala na finansijskim tržištima dok su investitori čekali Trampovu objavu.

Američke akcije su od februara izgubile skoro pet hiljada milijardi dolara vrednosti.

Svetski lideri kritikuju Trampa

Mnogi državnici već su osudili Trampovu odluku, ocenjujući je kao veliki udarac za svetsku ekonomiju.

Takvu ocenu iznela je šefica Evropske komisije Ursula fon der Lajen, ali i Kina koja je već najavila da će preduzeti „odlučne kontramere" protiv SAD.

Novi američki nameti uneće „spiralu neizvesnosti", što će izazvati „strašne" posledice „za milione ljudi širom sveta", kaže Fon der Lajen.

Ona je naglasila poguban uticaj na najugroženije zemlje, ističući da neke od njih sada podležu nekim od najviših američkih carina.

Predsednica evropske vlade je poručila da će Evropa zauzeti jedinstven pristup i saopštila da EU priprema kontramere u slučaju da pregovori ne uspeju.

„Ako se borite protiv jednog od nas, borićete se protiv svih", poručila je ona.

Italijanska premijerka Đorđa Meloni, Trampova saveznica, rekla je da je odluka „pogrešna", ali da će raditi na sporazumu sa SAD kako bi „sprečio trgovinski rat".

Njen španski kolega Pedro Sančez rekao je da će Španija „nastaviti da bude posvećena otvorenom svetu", dok je irski premijer Majkl Martin naglasio da je Trampova odluka „za duboko žaljenje" i da „ne koristi nikome".

Tramp je rekao da su njegove mere „osveta za nepoštenu trgovinsku politiku" prema SAD i dodao da je bio „veoma blag" u ovim odlukama.

• Tramp krenuo jako: Već potpisao desetine izvršnih naredbi - šta je to
• Tramp uveo carine Kanadi, Meksiku i Kini, Peking i Otava uvode kontramere
• Skupo plaćena greška - Zapad je Kini otvorio vrata svetske trgovine

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

(BBC News, 04.03.2025)