Марио Варгас Љоса: Див јужноамеричке књижевности, снажан колико и његова проза

Марио Варгас Љоса, који је преминуо у 90. години у родном Перуу, био је значајна, а неретко и контроверзна, фигура латиноамеричке књижевности и културе.

Написао је више од 50 дела, од којих су многа превођена на бројне светске језике, а освојио је и Нобелову награду за књижевност 2010. године, када га је жири описао као „божански талентованог приповедача&qуот;.

Његови описи ауторитаризма, насиља и мачизма уз употребу богате маште и раскошног речника учинили су да постане звезда књижевног бума Јужне Америке, који је допринео да свет посвети већу пажњу том континенту.

Варгас Љоса је у почетку био близак левичарским идејама, касније се разочарао у револуционарне идеје и на крају је био председнички кандидат на изборима у Перуу 1990. године, као представник партије десног центра.

• Бора Станковић, писац који је разумео жене
• Српски научник открива тајне Шекспирових отрова
• Чарлс Буковски, вечни маргиналац чије је дело неодвојиво од бурног живота

Рођен је 1936. у породици средње класе у граду Арекипа на југу Перуа.

Родитељи су му се развели док је био беба, а са прадедом и прабабом преселио се у Кохабамбу у Боливији.

Вратио се у Перу када је имао 10 година, а шест година касније написао је прво дело Бекство од Инки.

Дипломирао је на Универзитету у Лими, где је студирао шпански језик, а касније се преселио у Париз.

Његов први роман био је Време хероја, у којем је писао о осуди корупције и злостављања у перуанској војној школи.

Књига је објављена 1962, у тренутку када је војска у Перуу имала велику друштвену и политичку моћ.

Снажне и страшне описе из дела осудило је неколико генерала тамошње војске.

Један је чак рекао да Марио Варгас Љоса има „дегенерисан ум&qуот;.

Писац је причу написао на основу времена које је као тинејџер провео у Војној академији Леонисио Прадо, што је 1990. описао као „екстремно трауматично искуство&qуот;.

Две године школовања су учиниле да сопствену земљу види као „насилно друштво, пуно горчине, у којем су друштвене, културне и расне групе у потпуном клинчу&qуот;.

Варгас Љоса је тврдио да је та школа спалила 1.000 примерака његовог првог романа.

Његов експериментални други роман је Зелена кућа из 1966. и радња је смештена у перуанској пустињи и џунгли, а у њој је описана сарадња макроа, свештеника и војника у борделу.

Ова два романа перуанског писца подстакла су пробој јужноамеричке литературе током 1960-их и 1970-их.

За тај пробој била су карактеристична експериментална и полтички мотивисана дела, која су осликавала тензије тог времена на овом континенту.

Неки од најзначајнијих писаца тог таласа изградили су имена у свету и њихова дела превођена су широм пленете, а међу њима је и Колумбијац Габријел Гарсија Маркес, пријатељ, а у неким периодима и ривал Варгаса Љосе.

Познато је да двојица књижевника нису причали деценијама пошто је Варгас Љоса ударио Гарсију Маркеса у лице у мексичком биоскопу 1976.

Постоји више верзија прича о разлозима за то.

Пријатељи Гарсије Маркеса сматрају да је до свађе дошло због блискости Варгаса Љосе и тадашње Маркесове супруге Патрисије.

Међутим, Варгас Љоса је студентима Универзитета у Мадриду 2017. испричао да су се сукобили због различитих ставова о Куби и тадашњем комунистичком лидеру те земље Фиделу Кастру.

Помирили су се 2007, а Варгас Љоса је три године касније добио Нобелову награду.

Постао је први јужноамерички писац са тим признањем још од 1982. године, када је награда уручена баш Габријелу Гарсији Маркесу.

• Габријел Гарсија Маркес: Синови објавили последњи роман иако је аутор тражио да буде уништен
• Зашто је Хорхе Луис Борхес важан четири деценије након смрти

Велики део опуса овог Перуанца неодвојив је од нестабилности и насиља у Јужној Америци у другој половини 20. века, када се тај континент суочава са револуцијама и војним диктатурама.

Његов роман Разговори у катедрали из 1969. цењен је због детаљних описа диктатуре Мануела Одрије од 1948. до 1956. у Перуу, када је лидер контролисао и на крају уништио животе многих.

Као и многи интелектуалци, Варгас Љоса је подржавао Фидела Кастра, у кога се разочарао због „афере Падиља&qуот;, приликом које је писац Хеберто Падиља осуђен на затвор због критиковања кубанске владе 1971.

Варгас Љоса је 1983. био и председник комисије за истраживање свирепог убиства осморо новинара у селу у перуанским Андима, а тај случај постао је познат као масакр у Учуракају.

Перуански званичници тврдили су да су новинаре убили староседеоци из села који су их помешали са члановима герилске, маоистичке групе Светла стаза.

Комисија је потврдила наводе званичника, због чега су Варгаса Љосу оштро критиковали они који су веровали да су ужасни методи злочина и страшна сакаћења тела били потпис тада чувене антитерористичке полицијске јединице, а не показатељи „домородачког насиља&qуот;.

Померавши се удерсно на политичком спектру, писац је 1990. био и кандидат за председника Перуа испред партије Демократски фронт десног центра, која је имала неолибералну политичку платформу.

Изгубио је од Алберта Фухиморија, који ће касније владати Перуом 10 година.

Упркос критикама због извештаја о масакру у Учуракају, Варгас Љоса је наставио да пише и говори о државној репресији и злоупотреби моћи.

Његов роман Јарчева фешта, објављен 2000. године, описивао је владавину доминиканског диктатора Рафаела Трухиља, која је трајала 31 годину до његовог убиства 1961.

Роман је награђен Нобеловом наградом због описа „структуре моћи и слика индивидуалног отпора, револта и пораза&qуот;.

Нека дела Марија Варгаса Љосе послужила су као испирација за филмове.

Књига Тетка Јулија и сценариста, заснована на првом браку Варгаса Љосе, 1990. је постала сценарио за холивудски филм Укључите се сутра.

Касније се у књизи Сан Келта бавио и ликом ирског националисте Роџера Кејсмента.

Последње године живота проводио је у Перуу и шпанској престоници Мадриду.

Пажњу таблоида привукао је када се 2015. развео после 50 година брака како би ушао у везу са шпанско-филипинском водитељком Исабел Пејслер, мајком популарног певача Енрикеа Иглесијаса.

Варгас Љоса трпео је критике и током последњих година живота због контроверзних изјава.

Он је 2019. критикован зато што је за пораст броја убијених новинара у Мексику разлог нашао у већим медијским слободама „које дозвољавају новинарима да говоре ствари које раније нису смели&qуот;.

Иако је додао да „трговина дрогом апсолутно има важну улогу у томе&qуот;, неки су сматрали да није изразио емпатију према жртвама и њиховим породицама.

Варгас Љоса је 2018. још једном био на удару пошто је у колумни за шпански лист Паис феминизам назвао „најодлучнијим непријатељем књижевности, који покушава да је лиши мушкости, бројних предрасуда и неморала&qуот;.

Перуански књижевник преминуо је у Лими 13. априла 2025. „у миру&qуот; и окружен породицом, саопштио је његов син Алваро.

Његова смрт значи и одлазак последњег писца који је био део јужноамеричког књижевног бума у другој половини 20. века.

• Владан Десница: Одбачени великан југословенске књижевности
• Писац Ханиф Курејши о животу после несреће: Постао сам невољни диктатор
• Салман Ружди: Писац који је престао да се скрива

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 04.14.2025)