Блокада РТС-а: Кривичне пријаве због 'ометања рада и прогона новинара'
Студенти и грађани и даље блокирају зграде РТС-а у Београду. Управа РТС-а каже да су блокаде незаконите.
Блокада зграда Радио-телевизије Србије (РТС) у Београду траје већ 14 дана, а иницирали су је студенти 14. априла незадовољни, како кажу, извештавањем Јавног сервиса о вишемесечним антивладиним демонстрацијама.
Студенти који предводе блокаду, али и вишемесечне протесте у Србији, понављају да ће бити испред зграде РТС-а док се не распише нови конкурс за Савет Регулаторног тела за електронске медије (РЕМ) или „док се РТС не угаси&qуот;.
Исти захтев има и збор радника Јавног сервиса који је позвао скупштински Одбор за културу да хитно реагује.
Све време блокада РТС емитује програм, али са битно измењеном шемом и нема неких сталних емисија.
Руководство РТС-а каже да су блокаде назаконите и да је једини циљ да се Јавни сервис угаси.
Управа Јавног сервиса поднела је и неколико кривичних пријава против НН лица због ометања рада запослених.
Новинари, сниматељи, уредници и реализатори уз велике напоре реализују и емитују информативне, културне и друге телевизијске програме, упркос незаконитој блокади зграде, студија, емисионе и друге технике и прогона новинара и сниматеља на терену, саопштио је РТС.
Студенти који блокирају објекте РТС-а 24. априла нису допустили смену обезбеђења, чиме су, каже руководство РТС-а, зграде остале незаштићене.
- Студентске блокаде и институције: Ко је надлежан за испуњење захтева
- 'Хоћемо да нас РТС чује': Студентска блокада Јавног сервиса, полицајцу повређено око
- РТС осудио изјаву председника Србије о новинарки, Вучић се извинио
Неки корисници друштвених мрежа, посебно Икса, на почетку блокаде објавиљивали су телефоне појединих новинара и уредника РТС-а, што су осудила оба највећа новинарска удружења, оцењујући ове потезе као недопустиво таргетирање и угрожавање безбедности запослених на Јавном сервису.
Блокаду РТС-а осудио је и председник Србије Александар Вучић, који је у неколико наврата до сада оштро замерао Јавном сервису на извештавању о вишемесечним антивладиним протестима у Србији.
Ана Брнабић, председница Скупштине Србије, каже да је блокада Јавног сервиса кривично дело за које је прописана новчана казна или казна затвора.
Шта је Регулаторно за електронске медије (РЕМ)?
Самостална независна регулаторна организација наследница Републичке радиодифузне агенције (РРА) основане 9. јула 2003. у складу са Законом о радио-дифузији из 2002. године.
РРА је 2014. године променио назив у Регулаторно тело за електронске медије (РЕМ).
РЕМ чини Савет који има девет чланова и председник Савета.
Претходних година, опозиционе странке оптуживале су РЕМ да је полуга у рукама власти Александра Вучића.
Скупштински Одбор за културу и информисање 28. априла ће одржати седницу, на чијем је дневном реду поништавање старог и покретање новог поступка за избор чланова Савета РЕМ-а.
На седници, коју су затражиле неке опозиционе странке, требало би да буде расписан нови конкурс за избор чланова Савета РЕМ-а.
Шта траже студенти?
Студенти факултета у блокади изненада су 14. априла у 22 сата блокирали објекте РТС у Београду - у центру града и велики комплекс зграда у Кошутњаку, насељу у градској општини Чукарици, као и РТВ-а у Новом Саду.
Повод за блокаду и протест испред седишта Јавног сервиса је незадовољство, како кажу, извештавањем РТС о вишемесечним студентским демонстрацијама.
На друштвеним мрежама су написали да Јавни сервис ради против свих.
„Како РЕМ не ради - нико их не може укротити
„Протест траје док се не распише нови конкурс за РЕМ или док се РТС не угаси&qуот;.
Две недеље касније, на налогу 'Студенти_У_Блокади' на мрежи Икс кориговали су став:
„Не позивамо на гашење РТС-а, вец тражимо нешто сасвим друго, да РТС постане независан јавни сервис, који објективно извештава и поштује законске регулативе&qуот;.
РТС студентима: 'Ово нисте написали у вашем Нишком едикту'
Управа РТС-а тражи од студената да прекину блокаду објеката јавног сервиса и сматрају да је „једини разлог за ову акцију намера да се РТС угаси&qуот;.
„Блокирање објеката и спречавање запослених јавног сервиса да раде посао за који су законски одговорни представља недопустив притисак на медиј којем грађани годинама указују највеће поверење&qуот;, саопштио је РТС.
Акција студената се описује као „насиље и незаконито понашање&qуот;, а управа РТС скреће пажњу студентима да је акција у потпуној супротности са њиховим декларативним залагањем за владавину права и законе, које су изнели у 'Нишком едикту', на ранијем протесту.
Јавни сервис се делом финансира новцем свих грађана кроз ставку на рачунима за струју или Инфостан - месечна такса је 349 динара.
РТС има националну телевизијску фреквенцију, што значи да може да се гледа у целој Србији.
РТС поднео кривичне пријаве због блокада
Руководство Јавног сервиса је поднело кривичне пријаве против НН лица који спречавају његове запослене да раде, захтевајући и реакцију међународних институција.
Запослени су угрожени у овим насилним блокадама, јер им сваки улазак у зграду обезбеђује полиција, и том приликом су вређани, пљувани и гурани, додаје се у саопштењу објављеном на сајту РТС-а.
Збор запослених РТС-а је 19. априла затражио хитно обраћање руководства и надлежних служби са јасним смерницама за рад током трајања блокаде, али и даље није познато колико запослених учествује у збору.
Они траже и да се хитно распише нови конкурс за чланове Савета РЕМ-а.
Захтевају и оставке свих уредника и новинара који нису поштовали медијске законе и Кодекс новинара и дозволили да се у централној информативној емсији - Дневнику 2 - и осталим информативним емисијама изнесу неистине и увреде на рачун колега, студената и других грађана, пише у саопштењу.
Према финансијском извештају из 2022, РТС има више од 2.500 запослених, а у деловима који организују производњу садржаја, ради око 1.518 радника.
Запослени „захтевају тренутну промену уређивачке концепције информативног програма РТС и професионално извештавање у складу са важећим законима и новинарским кодексом. ... о свим актуелним догађајима у Србији који су од јавног интереса за све наше грађане&qуот;.
„Због тренутног начина извештавања информативног програма, већина запослених у РТС и дословно су постали таоци несавесне и неодговорне мањине&qуот;, пише у саопштењу.
Како изгледа блокада РТС?
Студенти и неки грађани данима заједно блокирају све улазе у зграду РТС у Таковској, као и у насељу Кошутњак, где је велики студијски комплекс.
Дозвољавају само полицајцима да се смењују.
Највише окупљених буде од 19 сати до поноћи, па се потом осипају.
Најмање их буде у јутарњим сатима - осим редара, још неколико десетина људи.
Током неких вечери организују се и журке, што су неки критиковали јер је главни повод за блокаду зграда РТС-а
Дувају у пиштаљке и вувузеле, повремено узвикују: 'Нико није уморан, РТС је блокиран'.
За саобраћај је блокирана Таковска улица, једна од најпрометнијих у Београду, а студенти су као барикаде поставили контејнере за ђубре.
На степеницама зграде РТС-а у центру Београда од почетка блокада постављен је велики танспарент: „Радио-телевизија Студената&qуот;.
Испред улаза је и шатор са храном и пићем.
„То је јавни сервис који припада свима нама и ми га финансирамо, а обавља чисту пропаганду за овај режим&qуот;, рекао је 31-годишњи демонистрант Димитрије за ББЦ на српском.
Звуци пиштаљки и вувузела одјекују готово сваког дана, а подршку су пружили и студенти и из Новог Пазара током ускршњих празника.
Полиција је 17. априла на кратко потиснула демонстранте који су блокирали један од улаза у зграду РТС-а у центру Београда, да би омогућила запосленима да уђу у зграду.
Владимир Штимац, бивши кошаркашки репрезентативац и опозиционар, покушао је да смири ситуацију, а окупљени су у једном тренутку узвикивали полицајцима: 'Спустите штитове' и отпевали химну Србије 'Боже правде'.
После више од сат напетости и мањих инцидената, полиција се повукла, а демонстранти су се поново окупили код главног улаза у зграду РТС-а.
Министарство унутаршњих послова (МУП) потврдило је да је уводила раднике РТС-а на посао, а да су „учесници скупа пружали отпор вређајући полицијске службенике.
Један од полицајаца је лакше повређен.
ПОГЛЕДАЈТЕ СНИМАК ББЦ РЕПОРТЕРА
хттпс://твиттер.цом/ббцнасрпском/статус/1912374267011883265
Студенти у Србији месецима траже одговорност за погибију 16 људи у паду надстрешнице железничке станице у Новом Саду 1. новембра 2024.
Та трагедија изазвала је талас антивладиних протеста у Србији, а студенти су постали кичма демонстрација.
Протести су се омасовили откако су и студенти почели да блокирају факултете и организују акције, тражећи пре свега објављивање целокупне документације о паду надстрешнице и кривичну одговорност за све за које се утврди да су криви.
У међувремену су придодали још два захтева, на првобитна четири.
Иако власти упорно тврде да су све захтеве испунили, студенти, њихови професори и декани, као и ректор Београдског универзитета, то поричу.
- Шта даље после највећег студентског протеста у Београду
- Геополитички осврт: Зашто су Европа и свет тихи по питању студентских протеста у Србији
- Редак подухват: Студенти из Србије бициклима 1.300 километара до Стразбура
Ово није први протест испред зграда РТС-а и РТВ-а у Новом Саду.
Студенти су и раније организовали блокаде објеката Јавног сервиса, незадовољни извештавањем ове медијске куће.
Али и председник Србије Александар Вучић није задовољан како РТС извештава о протестима студента и уопште друштвено-политичкој ситуацији у земљи, често оптужујући ову кућу да уз још неке медије „помаже покушаје обојене револуције&qуот; у Србији.
Једном приликом је увредио дописнике РТС из Ниша, после чега се извинио.
Погледајте видео са ранијег протеста испред РТС: Пинокио, кобре и сендвич
ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.
Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук
(ББЦ Невс, 04.28.2025)
















