Илић: Предлог измена кривичног закона и пооштравање санкција су чист популизам

Предлог измена кривичног и кривичнопроцесног законодавства и пооштравање казнене политике увођењем доживотне казне затвора су чист популизам, сматрају професор на правном факултету Горан Илић, тужитељка Бојана Савовић и чланица Центра за правосудна истраживања (ЦЕПРИС) Софија Мандић.

Они су на конференцији за новинаре на којој је анализиран најновији предлог измена кривичног законика истакли да није било јавне расправе о том предлогу јер је остављен изузетно кратак рок за изјашњавање стручне јавности у вези са предложеним изменама.

Према речима професора Правног факултета Горана Илића пооштравање казнене политике према учиниоцима кривичних дела, коју предвиђа најновији предлог измене кривичног законика, је ништа друго до популистичка мера која сигурно неће имати ефекте и неће утицати на одвраћање од чињења кривичних дела.

Илић је истакао и да су измене кривичног закон толико честе да је немогуће урадити озбиљну и свеобухватну анализу ефеката пооштравања казнене политике и да ли увођење доживотне казне затвора утиче на смањење броја извршења најтежих злочина, односно кривичних дела.

Говорници су нагласили и да пооштравање казнене политике захтева и већи број места у затворима, односно изградњу нових капацитета за смештај затвореника, јер, по свему судећи, садашњи капацитети неће бити довољни.

"Предложене измене кривичног закона представљају и нарушавање уставних принципа и европских стандарда", рекао је Илић.

Подвукао је да измене предвиђају и укидање условног отпуста, али и да неће бити застаревања као института.

"Још једна битна предложена измена је условна казна која се према садашњем Кривичном законику није могла изрећи за дела за која је запрећена казна затвора од осам година или тежа. Предложена измена сада предвиђа да се условна казна затвора не може изрећи за дела за која је прописана казна затвора од две године и тежа", навео је Илић.

Истакао је и да предложене измене показују да влада једно опште неповерење према Тужилаштву.

Додао је да овлашћења која Тужилаштво има над полицијом важе само на папиру, док је у пракси ситуација потпуно другачија.

Као пример навео је случај из Бора где је у станици преминуо осумњичени за помагање своме брату Д.Д. осумњиченом за убиство Данке Илић.

"Полиција је прво саопштила да је осумњичени преминуо изненада, али су резултати обдукције показали да је до смрти дошло због прекомерне употребе силе", подсетио је Илић.

Истакао је да у том случају Тужилаштво, не да може, већ да мора да покрене истрагу против НН лица.

Тужитељка Бојана Савовић је навела да се у таквим случајевима, када је полиција под истрагом, наилази на зид.

"Информације које тужилаштву може да достави једино полиција, не стижу до тужилаштва. Подаци попут тога ко је радио у смени, ко је био у следећој. Ко је био у патроли и томе слично, једноставно никад не стигну у тужилаштво у оваквим ситуацијама", истакла је Савовић.

Додала је да би увођење тужилачке полиције могло да реши овај проблем, али да тај предлог они који су радили на изменама кривичног закона нису узели у обзир.

Нагласила је и да све већу улогу и овлашћења у истрази добија Безбедносно-информативна агенција (БИА), и да јој се чини да држава има све више поверења у обавештајну агенцију него у полицију, иако су јасно разграничена овлашћења и делокруг деловања полиције и обавештајне агенције.

Савовић је истакла да о томе да измене кривичног закона и пооштравање казнене политике представљају чист популизам сведочи и чињеница да су критичари измена у таблоидима под контролом власти означени као "заштитници силоватеља" или "браниоци убица малолетника".

"Оно што је такође чудно у предлогу измена је и подизање цензуса за истраживање јавних набавки. Предложена граница је сада пет милиона динара. Све испод тога неће бити у сфери интересовања Тужилаштва, па се поставља питање о каквој борби против корупције се онда прича и каква се то борба против ове пошасти најављује", истакла је Савовић.

Професор Илић је рекао да нису све измене лоше и да има и оних добрих и навео је пример увођења, односно могућности присуства адвоката у случајевима када се лице позива на информативни разговор у својству грађанина.

"То до сада није био случај и лице које је позвано да у својству грађанина да изјаву није имало право на адвоката. Предложеним изменама се то мења и остављена је могућност да адвокат буде присутан приликом давања изјаве у својству грађанина", закључио је Илић.

(Бета, 15.04.2025)