Повратак у безумље: Нова колумна Срђана Ваљревића
Недељник 16.04.2025
Била је недеља, осам сати ујутру, али тачно пре пет дана, био је понедељак када се Фриц вратио из Беча, након што је изненађујуће успешно асистирао Кинезу Лију у извођењу последњег перформанса, после којег је нестао у непознатом правцу, ако тај правац уопште постоји осим што се у јефтиној литератури обилато користи.
Откључао је врата и ушао у трпезарију, и извалио се одмах на кауч. Осим њега, није више било никога, сви су отишли, остао је сам. Фриц, дабоме. Зурио је у плафон, где друго. Кроз прозор није смео ни да погледа, али о томе ћемо касније. Дакле, Добрила се одселила и сад је живела у Рајнфелдену, у Швајцарској, са комшијом Професором филозофије, у складном и уговореном браку, желела је Добрила да некоме нешто добро учини и сматрала је да је Професор то заслужио, да
