Организовани криминал зарађује на порасту кријумчарења е-отпада

Можете да видите густ стуб дима како се издиже са депоније Агбогблоши километрима далеко.

Ваздух на огромном сметлишту, на западу Акре, престонице Гане, изузетно је токсичан.

Што се више приближавате, све се теже дише и почиње да вам се мути вид.

Око ових испарења стоје десетине мушкараца, који чекају тракторе да би истоварили гомиле каблова пре него што их запале.

Други се пењу на токсично брдо отпада и доносе доле телевизоре, компјутере и делове веш машине, па их пале.

Људи извлаче вредне метале као што су бакар и злато из електронског и електричног отпада (е-отпада), чији је велики део стигао до Гане из богатих земаља.

„Не осећам се добро“, каже Абдула Јакубу, млади радник док спаљује каблове и пластику, а очи су му црвене и сузне.

„Ваздух који видите веома је загађен, а морам да радим овде сваки дан, тако да то дефинитивно утиче на ваше здравље&qуот;, додаје.

• Како вештачка интелигенција може да помогне у одлагању отпада и повећању рециклаже
• Зашто људи не рециклирају старе мобилне телефоне
• Живот у диму крај депоније код Ужица: „Све што хоћу је да нормално дишем“

Абиба Алхасан, мајка четворо деце, ради на оближњој локацији за спаљивање разврставајући коришћене пластичне флаше, а токсични дим не штеди ни њу.

„Понекад је чак веома тешко дисати, осећам велики притисак на грудима и буде ми веома лоше&qуот;, прича она.

Е-отпад је грана отпада у највећем порасту у свету, са 62 милиона тона генерисаних 2022. године.

То је раст од 82 одсто у односу на 2010. годину, према извештају Уједињених нација (УН).

Иза раста е-отпада углавном стоји електронизација наших друштава — варирајући од паметних телефона и компјутера до кућних апарата као што су телевизори и паметни аларми до аутомобила са уграђеним електронским уређајима, чија је потражња у сталном порасту.

Годишња испорука паметних телефона, на пример, више се него удвостручила од 2010. године.

У 2023. години испоручено је 1,2 милијарде ових уређаја, према овогодишњем извештају Трговине и развоја УН-а.

Најзаплењенији артикал

УН каже да се рециклира само око 15 одсто светског е-отпада, тако да бескрупулозне компаније траже где ће га се ослободити негде другде, често преко посредника који потом кријумчаре отпад из земље.

Такав отпад је тешко рециклирати због његовог сложеног састава у који спадају токсичне хемикалије, метали, пластика и елементи који не могу лако да се раздвоје и рециклирају.

Чак и развијене земље немају адекватну инфраструктуру за управљање отпадом.

Истражитељи УН-а кажу да су приметили значајан пораст кријумчарења е-отпада из развијених земаља и економија у убрзаном развоју.

То је сада артикл који се најчешће заплењује, чинећи сваки шести од свих типова заплењеног отпада у свету, саопштила је Светска царинска организација.

Званичници у луци у Напуљу, у Италији, показали су ББЦ светском сервису како кријумчари погрешно пријављују и скривају е-отпад, за који кажу да чини око 30 одсто њихових заплена.

Они показују скен контејнера који је путовао за Африку, носећи у себи аутомобил, али кад су лучки званичници отворили контејнер, пронашли су унутра нагуране растављене делове возила и е-отпад, са уљем које је истицало из неких од њих.

„Не пакујете овако личну имовину, већи део овога је намењен за отпад“, каже Луиђи Гаруто, истражитељ Европске канцеларије за борбу против превара (Олаф), која сарађује са лучким званичницима широм Европе.

Софистициране тактике кријумчарења

У Великој Британији, званичници кажу да такође виђају пораст кријумчареног е-отпада.

У луци Феликсстоув, Бен Рајдер, портпарол британске агенције за животну средину, рекао је да се примерци отпада често погрешно пријављују као да су за вишекратну употребу, али се у стварности „заправо растављају ради драгих метала и потом илегално спаљују након што стигну до њихове дестинације“ у земље као што је Гана.

Кријумчари покушавају и да сакрију е-отпад мељући га и мешајући са другим облицима пластике која сме да се извози уз правилну документацију, каже он.

Претходни извештај Светске царинске организације показао је да је дошло до повећања од скоро 700 одсто у кријумчарењу моторних возила на крају животног века, што је огроман извор е-отпада.

Али стручњаци кажу да су такве заплене и пријављени случајеви само врх леденог брега.

Иако не постоји свеобухватна глобална студија која прати сав е-отпад кријумчарен из развијеног света, извештај УН-а показује да земље у Југоисточној Азији и даље остају честа дестинација.

Али док неке од ових држава покушавају сада да зауставе кријумчарење, истражитељи УН-а и активисти кажу да све више е-отпада успева да се пробије до афричких земаља.

У Малезији су званичници од маја до јуна 2024. године запленили 106 контејнера опасног е-отпада, према Масуду Каримипуру, регионалном представнику Канцеларије УН за борбу против дроге и криминала за Југоисточну Азију и Пацифик.

Али кријумчари често надмудре власти новим тактикама, а владе не успевају довољно брзо да их прате у корак, кажу истражитељи УН-а.

„Кад бродови који носе опасан отпад као што је е-отпад не могу лако да га истоваре на њиховим уобичајеним дестинацијама, они искључе сигнал за праћење кад се нађу насред океана да не би били откривени“, каже Каримапур.

„А илегална пошиљка се избацује у море у склопу пословног модела организоване криминалне активности.

„Има превише група и превише земаља које имају користи од овог глобалног криминалног подухвата&qуот;, додаје.

Погледајте како уметница из Ниша даје нови живот електронском отпаду

Хемикалије високог ризика

Пластика и метали у е-отпаду кад се спале или избаце могу да буду веома опасни по људско здравље и имају негативне последице по животну средину, према скорашњем извештају Светске здравствене организације.

Она каже да многе земље примаоци такође раде неформалну рециклажу е-отпада, што значи да необучени људи, међу њима жене и деца, раде тај посао без заштитне опреме и праве инфраструктуре, излажући се токсичним супстанцама као што је олово.

Међународна организација рада и Светска здравствена организација (СЗО) процењују да су милиони жена и деце који раде у неформалном сектору за рециклажу угрожени, а излагање током развоја фетуса и код деце може да изазове неуроразвојне и сродне неуробихевиоралне поремећаје.

Од јануара 2025. године, Базелска конвенција ће тражити од извозника да пријаве сав е-отпад и набаве дозволе од земаља прималаца.

Истражитељи се надају да ће ово запушити неке рупе у закону које кријумчари користе за слање таквог отпада свуда по свету.

Има неких земаља, међу којима су и САД (иначе велики извозник е-отпада) које нису ратификовале Базелску конвенцију, а активисти кажу да то може и даље да буде разлог за наставак кријумчарења е-отпада.

„Док појачавамо контролу, САД сада све више и више шаљу камионе преко границе у Мексико“, каже Џим Пакет, извршни директор Базелске акционе мреже, организације која се залаже за окончање трговине токсичним материјалима у које спада и е-отпад.

За то време, на депонији Агбогблоши у Гани, ситуација је сваким даном све гора.

Хабиба каже да троши скоро половину новца који заради од сакупљања отпада на лекове да би се изборила са здравственим стањем које је настало од рада на депонији.

„Али још сам овде зато што је ово једини начин преживљавања за мене и моју породицу.“

Пореска управа Гане и Министарство животне средине нису одговорили на наше бројне захтеве за коментар.

• „Смеће у Винчи гори свако лето&qуот;: Она је 35 година живела на депонији
• Депоније у Србији: Еколошке темпиране бомбе
• Где рециклирати у Србији: Срдина јединствена мапа рециклаже
• Докле ћемо живети са опасним отпадом
• Шта је рецикломат и на који начин претвара отпад у кредит за превоз

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 04.18.2025)