Студенти у блокади захтевају пуштање на слободу новосадских студената и активиста
Студенти у блокади захтевали су хитно пуштање на слободу шесторо новосадских студената, професора и активиста који су окривљени за покушај рушења уставног поретка на основу прислушкиваног приватног разговора.
"Захтевамо хитно ослобађање свих неправедно ухапшених активиста и прекид репресивних мера усмерених против оних који се залажу за правду и истину", навели су они у саопштењу за јавност.
Позвали су све студенте, професоре, академске раднике и грађане да се солидарношћу и подршком придруже колегама.
"Неправедно и неосновано хапшење новосадских активиста, од којих су неки студенти, а којима је одређен притвор од 30 дана након чега је недавно продужен на 60 дана представља грубо кршење основних људских права и директан напад на слободу говора и деловања", пише у саопштењу.
Додали су да академска заједница не сме остати "неми посматрач" таквих поступака.
"Тренутно, док се налазе иза затворских решетака, њихово здравље је угрожено, а медицинска помоћ им је ускраћена. Ово је неприхватљиво и захтева хитну реакцију", поручили су Студенти у блокади.
Судија за претходни поступак из Новог Сада Татјана Ђурашковић након првобитног притвора до 30 дана, продужила је за још 30 дана притвор студентима и активистима који су окривљени за наводни покушај рушења уставног поретка.
У притвору су чланови и функционери новосадског одбора Покрета слободних грађана (ПСГ) Марија Васић, Младен Цвијетић, Срђан Ђурић, Ладо Јововић и Давор Стефановић, као и студент из организације Студенти против ауторитарне власти (СТАВ) Лазар Динић.
Сви они су приведени 14. марта, након што је вече пре тога на неколико прорежимских телевизија емитован аудио снимак њиховог прислушкиваног разговора у просторијама ПСГ-а у Новом Саду.
Суд је раније одредио притвор до 30 дана и прислушкиваним студентима и активистима који нису у Србији, а за њима је расписана и потерница.
У образложењу те одлуке наводи се да је притвор одређен и због "опасности од понављања кривичног дела, јер се окончање актуелних протеста грађана и студената још увек не назире".
У четвртак ујутро, 13. марта, шесторо активиста СТАВ-а отпутовало је на Фестивал људских права "Знаду" у Дубровнику, где је раније договорено њихово учешће на једној од трибина, на којој је требало да се говори о студентским протестима у Србији, а трибина је носила назив “Пумпај!”.
Реч је о студентима Мили Пајић, Браниславу Ђорђевићу, Ањи Питулић и Јовану Дражићу, као и о активистима Доротеји Антић и Дејану Багарићу.
Студенти које је ова вест затекла у Дубровнику од тада се више нису вратили у Србију, а у међувремену су свима претресени станови у којима живе.
Браниоци 12 студената и активиста затражили су од судије Татјане Ђурашковић да из списа предмета издвоји доказе који се не могу користити у кривичном поступку, јер нису прикупљени у складу са законом те да након тога сви буду пуштени из притвора, али је она то одбила.
Браниоци су казали да би вођење кривичног поступка у складу са тим доказима представљало опасан преседан, који би озбиљно угрозио људска права не само окривљених у овом поступку, него и свих будућих особа које се буду нашле у ситуацији да се докази против њих прикупљају мимо Законика о кривичном поступку.
Више од 100 организација цивилног друштва из Србије је протестовало јер је тај аудио снимак, пре него у правосудним органима, завршио у медијима, који су одмах и "пресудили" да је у питању "тероризам и рушење државе", што су касније поновили и највиши државни званичници Србије, а што се потом нашло и у кривичној пријави.
Организације цивилног друштва су поручиле да се ради о политичком прогону неистомишљеника.
Припадницима организације СТАВ до сада, месецима уназад, упућено је на хиљаде најтежих претњи укључујући и бројне претње смрћу, а они су, такође месецима, непрестано на мети таблоидне кампање линча.
Активисти СТАВ-а први су покренули масовне студентске и грађанске протесте у Србији, након трагедије у Новом Саду, када је, 1. новембра прошле године, 16 људи погинуло када се на њих обрушила недавно реновирана надстрешница са зграде главне железничке станице.
"Држава нема право да злоупотребљава безбедносне структуре за тајно прислушкивање с циљем политичког прогона. У предистражном поступку, група се терети за рушење уставног поретка. Таква квалификација је неприхватљива јер група није предузела ниједну активност у правцу остваривања поменутих спорних речи из разговора", навеле су организације цивилног друштва.
(Бета, 20.04.2025)
