Танасковић: Папа Фрања је искрено поштовао Србе и СПЦ, борио се за мир и међуљудско зближавање

Некадашњи амбасадор у Ватикану Дарко Танасковић оценио је да је папа Фрања "у контексту борбе за мир и међуљудско зближавање, искрено поштовао и Србе и Српску православну цркву (СПЦ)".

"Иако је то зависило само од њега, јер је поступак постулатуре за канонизацију био окончан, папа Фрања, упркос снажним притисцима, није канонизовао загребачког надбискупа, кардинала Алојзија Степинца, свестан, како се изразио, 'многих нејасноћа' у његовом случају", навео је Танасковић у ауторском тексту за данашње издање листа Политика.

Додао је да је папа "заједно са нашим почившим патријархом Иринејом (кога је назвао великим патријархом) учинио гест без преседана, формирањем мешовите комисије Светог архијерејског Синода СПЦ и Бискупске конференције Хрватске (2016), ради заједничког преиспитивања Степинчеве личност и улоге у периоду пре, за време и после Другог светског рата, што је изазвало велико незадовољство у хрватским клерикалним круговима".

"Ни мање ни више него са православним Србима о блаженом Степинцу", истакао је Танасковић.

Такође, подсетио је, "премда је, нарочито из Приштине, у виша наврата било супротних најава, Света столица није признала једнострано проглашену независност Косова, што је капитална чињеница од билатералног, али и ширег међународног и геополитичког значаја".

"Ваља се надати да са одласком овог јединственог папе, племенити принципи наде и човекољубиве вере неће заједно са њим напустити Ватикански град. Како буде да буде, сећаћемо се још, и те како, папа Фрање", закључио је Танасковић.

: Папа Фрања је искрено поштовао Србе и СПЦ, борио се за мир и међуљудско зближавање

Некадашњи амбасадор у Ватикану Дарко Танасковић оценио је да је папа Фрања "у контексту борбе за мир и међуљудско зближавање, искрено поштовао и Србе и Српску православну цркву (СПЦ)".

"Иако је то зависило само од њега, јер је поступак постулатуре за канонизацију био окончан, папа Фрања, упркос снажним притисцима, није канонизовао загребачког надбискупа, кардинала Алојзија Степинца, свестан, како се изразио, 'многих нејасноћа' у његовом случају", навео је Танасковић у ауторском тексту за данашње издање листа Политика.

Додао је да је папа "заједно са нашим почившим патријархом Иринејом (кога је назвао великим патријархом) учинио гест без преседана, формирањем мешовите комисије Светог архијерејског Синода СПЦ и Бискупске конференције Хрватске (2016), ради заједничког преиспитивања Степинчеве личност и улоге у периоду пре, за време и после Другог светског рата, што је изазвало велико незадовољство у хрватским клерикалним круговима".

"Ни мање ни више него са православним Србима о блаженом Степинцу", истакао је Танасковић.

Такође, подсетио је, "премда је, нарочито из Приштине, у виша наврата било супротних најава, Света столица није признала једнострано проглашену независност Косова, што је капитална чињеница од билатералног, али и ширег међународног и геополитичког значаја".

"Ваља се надати да са одласком овог јединственог папе, племенити принципи наде и човекољубиве вере неће заједно са њим напустити Ватикански град. Како буде да буде, сећаћемо се још, и те како, папа Фрање", закључио је Танасковић.

(Бета, 23.04.2025)