Svaki kreativni genije, od Da Vinčija do Ajnštajna, imao je jednu zajedničku naviku

Mozart, Ajnštajn, Da Vinči. Naizgled potpuno različiti, a ipak su svi imali jednu stvar zajedničku: svakog dana odvajali su vreme da ne rade — apsolutno ništa. To nije bilo vreme za planiranje, za razmišljanje, pa čak ni za „kreativni rad“. Bilo je to vreme za tišinu, za lutanje mislima, za prazan hod uma. Da Vinči je znao da sedi satima ispred svojih slika, samo gledajući. Ajnštajn bi se prepustio laganom ljuljanju u čamcu, plutajući mislima jednako kao i vodom. O