Све више Кинеза отворено разговара о смрти

За Јуа Боа, 41-годишњег редитеља из Пекинга, смрт је некада била апстрактан појам - нешто драматично, чак филмско.

Годинама је снимао животно угрожене пацијенте у одељењима интензивне неге, увек иза камере. Али све се променило када је у једној години доживео три тешка напада акутног панкреатитиса.

"Све је било последица мојих избора - алкохол, друштвени живот", рекао је Ју. "Али, то ме натерало да схватим да је смрт једина дестинација коју сви делимо. Пожелео сам да је разумем, да изаберем како ћу јој прићи", додао је.

Прошлог месеца, Ју је путем интернетске платформе потписао тестамент о животној вољи, придруживши се све већем броју Кинеза који формално документују своје жеље у вези са крајем живота. Одлучио је да у случају да се његово стање процени као неповратно, не жели реанимацију, механичку вентилацију ни храњење путем сонде.

Како Кина напредује, очекивани животни век константно расте и достигао је око 79 година 2024, што је међу највишим нивоима за земље у развоју. Многи старији сада живе дуже и здравије, али пораст хроничних болести и изазова при крају живота подстиче дубље размишљање о томе како старити - и умрети -достојанствено, пише Синхуа.

У овом променљивом окружењу, планирање краја живота полако улази у јавни дискурс. Некада табу тема, тестамент о животној вољи и унапред донете одлуке добијају на значају, омогућавајући појединцима већу контролу, а породицама јасније смернице о последњим жељама вољених особа.

Ју припада демографској групи која предводи ову промену: образовани, урбани и технолошки писмени људи између 30 и 59 година. Ова старосна група чини две трећине од преко 60.000 људи који су потписали тестамент о животној вољи са Пекиншком асоцијацијом за промоцију животне воље - раније познатом као платформа Избор и достојанство - од 2010. године.

"У нашим годинама, најјаснији знак промене је када добијамо све мање позивница за венчања, а све више за сахране", рекао је. "Видео сам превише људи како непотребно пате у последњим данима, као мој деда, који је осам година био непокретан. То није био живот. То је била продужена патња", додао је.

Скоро 70 одсто Кинеза који су потписали тестамент о животној вољи преко ове асоцијације имају универзитетску диплому, а већина живи у развијеним градовима попут Пекинга, Шангаја и Шенџена, где изложеност новим идејама обликује њихове ставове, пише Синхуа.

Раст је у почетку био брз, достигавши око 15.000 потписника годишње пре шест година, али се касније успорио. Према речима Ванг Боа, генералног секретара асоцијације, то није последица опадања интересовања, већ појаве нових канала за састављање тестамената, попут болница, грађанских удружења и нотарских канцеларија.

"Јавност је сада боље информисана", рекла је Ванг. "Када смо почели, нико није реаговао на информације које смо делили на ВиЧету (ВеЦхат). А сада нам се придружују чак и средњошколци као волонтери", истакла је.

Ипак, напредак се судара с традицијом.

У Кини, културне норме у вези са смрћу и даље су снажне, о њој се избегава говорити јер се сматра лошом срећом. Одбијање продуженог лечења, без обзира на његову делотворност, може се сматрати непоштовањем према родитељима. Породице често инсистирају на агресивним интервенцијама из емоционалних разлога или страха од осуде.

Ћин Јуан, лекарка на одељењу палијативне неге у болници Хаидиан у Пекингу, често се суочава са овом напетошћу. "Људи верују да је породица цела све док су старији чланови живи. Такође се плаше да ће их околина осудити ако прерано 'одустану'", објаснила је.

Да би то превазишли, њен тим организује породичне састанке како би ускладио жеље пацијената с очекивањима породице."То је свакодневно преговарање", рекла је.

Политика почиње да одражава промену ставова.

Године 2023, Шенџен је постао први кинески град који је законски признао тестамент о животној вољи, омогућивши грађанима да одбију инвазивне третмане на крају живота.

Овај потез изазвао је неочекивано интересовање, а нотарске канцеларије бележе раст броја људи који желе да формализују своје жеље.

"Млади и парови без деце све чешће траже нотарску потврду", рекла је нотарка Лиу Суимеи из Шенџена."Њима је веома стало до очувања достојанства у последњим тренуцима", додала је.

Како кинеско становништво стари, са више од 310 милиона људи старијих од 60 година, влада шири услуге палијативне неге у оквиру шире стратегије за задовољење различитих потреба старијих грађана.

Број хосписа у Кини порастао је са 510 у 2020. на 4.259 у 2022, а пилот програми су стигли до 185 градова и округа. Ипак, приступ је и даље неуједначен, нарочито у мање развијеним западним регионима. До 2025. влада планира да успостави барем једно одељење за палијативну негу у сваком пилот подручју, како би се обезбедила покривеност и урбаних и руралних заједница.

Појављују се и други облици подршке. У 2024, један државни политички саветник предложио је ширење образовања и политике подршке. Активисти желе да тестамент о животној вољи буде повезан са здравственим идентификационим бројевима, како би се осигурало да жеље грађана стигну с њима и до болнице.

Ова промена одражава глобални тренд. Док Сједињене Америчке Државе прелазе са статичних тестамената на континуирано планирање здравствене неге (АЦП), Кина усваја сличне моделе.

Ванг види АЦП као будући фокус рада своје асоцијације, средство које може да претвори личне жеље у конкретне медицинске планове.

Додаје да асоцијација планира да користи"велике податке" за креирање политика и да шири информисање путем видео платформи као што су Доујин (Доуиин) и Билибили.

Ипак, културни отпор и даље постоји.

"Неки на нас само одмахују руком, као да ће разговор о смрти убрзати њен долазак", каже Сијанг Ћиаоџен, медицинска сестра у палијативној нези из провинције Џеђијанг и волонтерска активисткиња."Али ако чекате до самог краја, често пропустите прилику за тај разговор", наглашава.

Она сама још није потписала тестамент о животној вољи, али њена ћерка зна њене жеље."Једног дана ми је рекла: 'Ако до тога икада дође, побринућу се да идеш у палијативну негу'", рекла је Сијанг."Управо такво тихо разумевање желимо да изградимо", додала је.

И Ју Бо се суочио с неразумевањем. Када је поделио своју одлуку да потпише тестамент о животној вољи на свом ВиЧет налогу, пријатељи су га затрпали позивима, мислећи да је тешко болестан."Нису могли да поверују да сам донео такву одлуку само да бих био спреман", рекао је.

"Наш однос према смрти је готово уписан у наш културни ДНК . Плашимо је се, избегавамо је, ретко је посматрамо као нешто што нам припада. А одлука о томе како ћемо напустити овај свет требало би да буде наша сопствена", рекао је Ју.

Упркос свему, остаје оптимиста."Верујем да ће све више људи изабрати исти пут", рекао је."Желим да испричам њихове приче кроз филм. Можда ћемо тада научити да говоримо о смрти - не да бисмо се задржавали на њој, већ да бисмо живели мудрије захваљујући томе", додао је.

(Бета, 25.04.2025)