Да ли сви треба да примају универзални основни доходак

Позитивни ефекти универзалног основног дохотка нарочито су видљиви у друштвима где постоје велике разлике у приходима.

BBC News 30.04.2025 | Ник Ериксон - ББЦ Светски

univerzalni osnovni dohodak — Запослени броји новчанице у Каиру, у Египту

Замислите да сваког месеца добијате одређени износ новца, без обзира на ваш финансијски или друштвени положај.

Управо то је суштина универзалног основног дохотка о којем се већ годинама води расправа широм света.

Овај концепт је био и предмет бројних друштвених експеримената.

У Немачкој, непрофитна организација са седиштем у Берлину Меин Грундеинкоммен (Мој основни доходак) пратила је 122 људи током три године, које су сваког месеца добијале безусловни износ од 1.365 долара.

Студија је показала да спремност за рад није опала код учесника и сви су остали у сталном радном односу.

Међутим, значајан број њих осећао је довољну сигурност да промени посао.

Учесници су такође пријавили веће задовољство на раду и више времена су посветили додатном образовању.

Друго велико истраживање које се и даље спроводи у Кенији и које финансира друга непрофитна организација ГивеДирецтли, показује сличне резултате, иако су за сада они привремени.

У Кенији, становници 295 села у две области путем мобилног банкарства примају уплате током две до 12 година.

Није забележен пад укупне понуде радне снаге, али је велики број учесника напустио плаћене послове ради покретања сопственог посла или самозапослења.

Неки чак удружују њихова средства и наизменично деле приходе.

Kadi, korisnica novčanih donacija u Keniji, kaže da joj je program dao „osećaj pripadnosti” — Кади, корисница новчаних донација у Кенији, каже да јој је програм дао „осећај припадности”

„Душевни мир који ми пружа сазнање да нећу остати без оброка за мене је непроцењив”, каже Кади, удовица без сталних прихода у Кенији.

Она повремено обавља физичке послове и корисница је програма ГивеДирецтли, из ког прима месечне уплате од 34 долара.

Каже да се потпуно ослања на овај новац који је постао њен „једини поуздани извор наде”.

„Ова иницијатива ми је пружила осећај припадности и прилику да одједном добијем већу своту новца што раније нисам могла ни да замислим.

„Планирам да... купим волове за орање када дође време”.

Систем може да превиди или „занемари” оне којима је помоћ намењена

afrika, žene i deca u africi — Дешава се да систем лако превиди или занемари оне којима је помоћ намењена

Колико су заправо изненађујући резултати ових студија?

Нимало, каже Кели Хосон, виша истраживачица на Институту за економску правду у Јужноафричкој Републици.

„Сваки покушај да се циљају људ на основу неједнаких прихода осуђен је на неуспех”, др Хосон каже за ББЦ.

„Не треба нам више пилот-пројеката да бисмо доказали да се због примања универзалног основног дохотка људи не повлаче са тржишта рада.

„Напротив, он им омогућава да покрену сопствене послове и да подстакну развој локалних привреда”.

Она објашњава да за разлику од универзалног приступа, сваки облик социјалне помоћи који је условљен проценом имовинског стања увек превиди или занемари одређени број људи који једноставно не буду обухваћени таквим програмом.

На пример, у Јужноафричкој Републици, примање помоћи често зависи од дигиталне писмености, али око 20 одсто становништва нема приступ интернету.

Од корисника се такође очекује да имају паметни телефон са квалитетном камером како би испунили биометријске захтеве за идентификацију.

Због тога, многи који би имали право на финансијску помоћ је никада не добију, каже др Хосон.

У Индији, грађани који имају такозване картице „испод границе сиромаштва” имају право на државну помоћ, али истраживања показују да око половине најсиромашнијих уопште не поседује ту картицу.

„Спровођење процене имовинског стања може да буде изузетно тешко у окружењу где људи углавном раде у неформалном сектору, претежно су самозапослени, и где се не воде званичне књиге нити постоје подаци о приходима.

„У таквим условима, идентификација сиромашних може да буде скупа, корумпирана, компликована, и спорна”, професор Пранаб Бардан са Универзитета Калифорније у Берклију је написао у тексту објављеном на сајту Светског економског форума 2016. године.

Новац за све?

Да ли резултати експеримента у Немачкој одражавају оне добијене у другим деловима света и да ли је овај концепт прихваћен у свету?

Последњих година спроведено је више експеримената у вези са универзалним основним дохотком у земљама у развоју.

Међу њима су индијска савезна држава Мадја Прадеш, села у Намибији, као и национални програм новчане помоћи који је у Ирану уведен 2011. године да би се ублажило укидање субвенција за храну и гориво, наводи група економиста, међу којима је и добитник Нобелове награде Абиџит Банерџи, у раду о овој теми који су написали за Национални биро за економска истраживања (НБЕР) 2019. године.

Из ових широко различитих примера, тешко је извући опште закључке, истичу аутори.

Ипак, чини се да су новчане донације корисницима омогућиле одређени степен флексибилности.

Другим речима, корисници су могли да троше новац на оно што им је било најпотребније, било да је реч о храни, лечењу неплодности или контрацептивним средствима.

Позитивни ефекти универзалног основног дохотка нарочито су видљиви у друштвима где постоје велике разлике у приходима, каже Кели Хосон.

А универзални основни доходак подржавају и различити политички табори.

ОБЈАШЊЕЊЕ: Шта значи кад зарађујемо просечну, медијалну или минималну плату

Левичари заговарају универзални основни доходак због уверења да је право на приход основно људско право, а увођење подржавају чак и десничарски либертаријанци, мада из другачијих разлога, каже она.

Заговорници овог концепта, међу којима је и милијардер и политички саветник Илон Маск, раније су тврдили да универзални основни доходак има смисла ради одржавања нивоа потрошње у условима све веће аутоматизације и развоја вештачке интелигенције.

„Универзални основни доходак је снажан алат за развој”, каже Хосон.

„Разлози за његову примену могу да се разликују у зависности од контекста, али је суштина аргумента иста”.

Хосон указује и на друге потенцијалне предности примене универзалног основног дохотка.

Поред података који показују да има позитиван утицај на ментално и физичко здравље, документовани су и позитивни ефекти на образовање, јер се деца из породица које примају ове донације дуже школују.

Истиче и да су жене које су учествовале у програмима у Кенији и Индији пријавиле већи степен аутономије, јер више нису биле финансијски зависне од мушкараца у домаћинству.

Неким женама је универзални основни доходак омогућио да напусте насилне партнере.

prodavnica, supermarket — Позитивни ефекти универзалног основног дохотка нарочито су видљиви у друштвима где постоје велике разлике у приходима

Међутим, неки тврде да је тешко извући универзалне закључке на основу експеримента у Немачкој.

Професорка Ева Вивал са Универзитета у Торонту, у Канади, водила је истраживање о универзалном основном дохотку у две америчке савезне државе - Тексасу и Илиноису.

Тамо су учесници примали новчане уплате од 12.000 долара годишње током три године, али су у просеку радили 1,3 сата недељно мање и, за разлику од резултата у Немачкој, њихов годишњи приход од рада био је мањи за 1.500 долара.

„Земље где су приходи нижи показују израженије позитивне ефекте, док земље где су приходи виши бележе слабије резултате”, професорка Ева Вивал каже за ББЦ.

„У нашем истраживању видели смо да све већи број људи престаје да ради или да смањује број радних сати.

„То је за сада само претпоставка, али у земљама где су приходи нижи људи су много више ограничени недостатком новца и свака помоћ има већи учинак.

„У богатијим срединама проблеми су често такви да новац сам по себи тешко може да их реши”.

А шта је са пореским обвезницима?

Кели Хосон истиче да је у свету и даље распрострањено мишљење да универзални основни доходак може да створи „синдром зависности” и да ће извори прихода од пореза, који ће се смањивати, бити под све већим притиском да би могли да финансирају оне који не могу, или можда не желе да раде.

Професорка Флора Гил са Универзитета у Сиднеју, у Аустралији, је скептична у погледу универзалног основног дохотка.

На блогу Трансформинг Социети је 2023. године написала: „Ако људи желе да раде, то треба да им се омогући. Тренутно то није случај.

„Пре него што уведемо универзални основни доходак, морамо да обезбедимо ово основно људско право”.

Професорка Гил сматра да би једини начин финансирања универзалног основног дохотка који би, по њеном мишљењу, био знатно испод износа довољног за основно преживљавање, био значајно повећање пореза.

„Универзални основни доходак би захтевао огромно повећање пореских прихода којих тренутно нема у нашим економијама”, пише она.

Међутим, др Хосон сматра да је ефекат универзалног основног дохотка управо супротан.

„У Јужноафричкој Републици, огроман број људи је искључен из привреде.

„Начин да проширите изворе прихода од пореза је да прво решите проблем сиромаштва и глади, и да људима омогућите да направе први корак на лествици развоја.

„Тада можете да подстакнете креативност људи и предузетништво.

„Људи желе да буду продуктивнији”.

Далеко од тога да универзални основни доходак представља оптерећење за државни буџет, јер се, „новац враћа у државне касе, кроз потрошњу, порез на додату вредност (ПДВ) или кроз отварање нових предузећа.

„То је улагање у будућност привреде, а не само трошак”, закључује Хаусон.

Остале бојазни

Упркос потенцијалу, неки истраживачи истичу да још увек постоје одређене бојазни у вези са увођењем универзалног основног дохотка.

На пример, ако људи изгубе мотивацију за рад, може да дође до смањења радне снаге.

Други изазов је инфлација.

Наиме, износ новца који је додељиван у Ирану преко програма универзалних готовинских исплата уведеног 2011. године, није усклађиван са инфлацијом, због чега су стварни приходи корисника драматично пали, док су трошкови живота нагло расли, наводи се у истраживању Националног бироа за економска истраживања из 2019. године.

Стручњаци упозоравају да би овај концепт мога да угрози друштвене структуре или друштвену кохезију што би могло да доведе до нестабилности.

На крају, све зависи од тога колико владе вреднују давање избора људима и колико новца су спремне да издвоје за такав програм, каже професорка Вивал.

„Краткорочно гледано, универзални основни доходак тешко да ће бити политички изводљив у земљама са високим приходима, јер је врло скуп”, истиче она.

„У земљама са нижим приходима, доносиоци одлука вероватно радије улажу у конкретне области као што су здравство и образовање.

„Ако су то приоритети, онда је вероватно ефикасније увести программе који ће циљати управо те области.

„Давањем готовине се људима омогућава да троше новац на различите начине и за различите потребе”.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 04.30.2025)