Индија и Пакистан пристали на моментални прекид ватре, али има кршења
Избегнут је велики сукоб нуклеарних сила. После неколико дана непријатељстава и жртава на обе стране, Индија и Пакистан се договорили о моменталном прекиду ватре. Индија потом оптужила Пакистан за кршење примирја.
После неколико дана непријатељстава, уз жртве на обе стране, Индија и Пакистан пристали су на моментални прекид ватре.
Ипак, после неколико сати, Индија је оптужила Пакистан за вишеструка кршења договора.
Индијске оружане снаге „пружају адекватан одговор&qуот;, рекао је индијски министар спољних послова Викрам Мисри.
Ове недеље, Индија је гађала мете у Пакистану и палестинском делу Кашмира као одговор на смртоносни напад екстремиста на индијске туристе у Пахалгаму у априлу.
Пакистанске власти су порекле умешаност у тај напад.
Обе земље, које имају нуклеарно оружје, потом су се међусобно оптуживале за прекогранично гранатирање и нападе ракетама и дроновима након што је Индија е Индија покренула војну операцију.
У обостраним нападима је погинуло око 50 људи.
И Индија и Пакистан кажу да у потпуности полажу право на регион Кашмира.
„После дуге ноц́и разговора уз посредовање Сједињених Држава, са задовољством могу да објавим да су Индија и Пакистан пристали на пуно и потпуно примијерје&qуот;, саопштио је амерички председник Доналд Трамп на његовој друштвеној мрежи Истина (Трутх Социал).
Он је честитао обема земљама на, како је написао, „здравом разуму и великој интелигенцији&qуот;.
И Индија и Пакистан потом су потврдиле Трампове речи.
„Индија и Пакистан су данас постигли договор о обустављању ватре и војних акција.
„Индија је доследно задржала чврст и бескомпромисан став против тероризма у свим његовим облицима и манифестацијама. То ц́е наставити да чини&qуот;, рекао је индијски министар спољних послова С. Џаишанкар.
Мисри је додао је да ће две земље „обуставити размену ватре и војне акцију на копну, ваздуху и мору&qуот;.
Обуставу оружаних непријатељстава потврдио је и заменик премијера Пакистана Ишак Дар.
„Пакистан је увек тежио миру и безбедности у региону, не угрожавајуц́и сопствени суверенитет и територијални интегритет&qуот;, рекао је.
Амерички државни секретар Марко Рубио написао је на мрежи Икс да су се две земље сагласиле и да почну преговоре о широком низу питања на неутралном терену.
- „Барат“: Да ли је ово ново име Индије
- Земље БРИКС-а, нови светски поредак и сенка над Русијом због оптужби за ратне злочине
Како је почео сукоб?
Две недеље после смртоносног напада екстремиста на туристе у Кашмиру под индијском управом, Индија и Пакистан покренули су оружани сукоб у којем је било погинулих и рањених.
Ескалација сукоба две нуклеарне силе достигла је нови ниво 10. маја када су индијска и пакистанска размениле жестоке ударце, међусобно се оптужујући.
Пакистанска влада је рано ујутру, 10. маја, објавила покретање велике војне операције „Чврст зид&qуот; против Индије, назвавши је „одговором на агресију&qуот;.
Из Исламабада су рекли да је то одмазда зато што је Индија испалила ракете на три њене ваздушне базе, међу којима и једна близу главног града Пакистана.
Индија је 7. маја гађала више локација у Пакистану и Кашмиру под управом Пакистана, а Исламабад тврди да је оборила индијске авионе као „одговор&qуот;.
Индијско Министарство одбране је оправдавало нападе назване „Операција Синдор&qуот; као „обавезу&qуот; да се казне одговорни за напад од 22. априла, у којем је погинуло 25 Индијаца и један Непалски држављанин.
Али Пакистан, који је негирао било какву умешаност у прошломесечни напад, описао је индијске ударе као „ничим изазване&qуот;, а премијер Шехбаз Шариф је рекао да „гнусни чин агресије нец́е проц́и некажњено&qуот;.
Индија је раније тврдила да има „доказе који указују на јасну умешаност терориста са седиштем у Пакистану&qуот; у напад у Пахалгаму, док Пакистан негира било какву везу.
Пакистанске власти кажу да је у индијским нападима погинуло више од 30 људи, а 57 рањено.
Индијска војска је раније саопштила да суе 14 цивила и један војник погинули, а 43 рањено у пакистанском гранатирању подручја у Кашмиру којим управља Индија.
Шта је гађала индијска војска?
Индијска влада је 7. маја у раним јутарњим сатима саопштила да је гађано девет различитих локација у Кашмиру и Пакистану под управом Пакистана.
Речено је да су ове локације „терористичка инфраструктура&qуот;, односно места на којима су напади „планирани и усмерени&qуот;.
У саопштењу се наглашава да ракете нису погодиле ниједан пакистански војни објекат, тврдећи да је напад био „усмерен, одмерен и неескалирајуц́е природе&qуот;.
Према Пакистану, погођене су три различите области: Музафарабад и Котли у Кашмиру под пакистанском управом и Бахавалпур у пакистанској провинцији Пенџаб.
Пакистански министар одбране Кхаваја Асиф рекао је за ГеоТВ да су погођена цивилна подручја, оптужујући Индију да лаже да је „циљала терористичке кампове&qуот;.
Погледајте видео: Последице индијског напада на Кашмир под управом Пакистана
Зашто је Индија покренула напад?
Индијски напади уследили су после вишенедељног пораста напетости суседа са нуклеарним оружјем због пуцњаве у сликовитом летовалишту Пахалгам.
У нападу групе екстремиста 22. априла убијено је 26 људи, а преживели су рекли да су нападачи издвајали хиндуисте.
Био је то најтежи напад на цивиле у региону у последње две деценије и изазвао је широк гнев у Индији.
Премијер Нарендра Моди рекао је да ц́е земља ловити осумњичене „до краја света&qуот; и да они који су то планирали и спровели „не могу ни да замисле како ће бити кажњени&qуот;.
Међутим, Индија није именовала ниједну групу за коју сумња да је извршила напад у Пахалгаму и остаје нејасно ко је то урадио.
Индијска полиција је навела да су двојица нападача били пакистански држављани, а Делхи оптужује Пакистан да подржава екстремисте.
Исламабад то пориче и тврди да то нема никакве везе са смртоносним нападом 22. априла.
У протекле две недеље, обе стране су предузеле мере једни против других, између осталог протеривање дипломата, суспензију виза и затварање граничних прелаза.
Али многи су очекивали да ц́е то ескалирати у неку врсту прекограничног удара, као што је то било после напада у Пулвами када је погинуло 40 припадника индијске паравојне групе 2019.
Зашто је Кашмир жариште спора Индије и Пакистана?
Индија и Пакистан у потпуности полажу право на Кашмир, али обе земље само делимично управљају тим регионом после поделе после стицања независности од Британије 1947.
Индија и Пакистан су водиле два рата због Кашмира.
Међутим, у скорије време, напади милитаната довели су две земље до ивице новог великог сукоба.
У Кашмиру под индијском управом од 1989. године почиње оружана побуна против индијске владавине, а милитанти циљају снаге безбедности и цивиле.
Ово је био први велики напад на цивиле откако је Индија повукла члан 370 који је Кашмиру дао полуаутономни статус 2019. године.
После те одлуке, у региону су избили протести, али је истовремено опао екстремизам и дошло је до огромног повец́ања броја туриста који посец́ују Кашмир.
Након што је 19 индијских војника убијено у Урију, Индија је 2016. покренула „хируршки прецизне нападе&qуот; преко такозване Линије контроле - де факто границе између Индије и Пакистана - гађајући базе екстремиста.
У 2019., бомбашки напад у Пулвами, у којем је погинуло 40 припадника индијске паравојне јединице, подстакао је ваздушне нападе дубоко у Балакот - прву такву акцију у Пакистану од 1971. - што је изазвало узвратне нападе и ваздушну битку.
Свет је забринут због ескалације сукоба и разне земље и дипломате покушавају да спрече велики рат, поготово што су обе државе нуклеарне силе.
Шеф Уједињених нација Антонио Гутереш позвао је на „максималну уздржаност&qуот;, док је амерички председник Доналд Трамп рекао да се нада да ц́е се борбе „врло брзо завршити&qуот;.
ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.
Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук
- Од дронова до ракета: Поређење индијске и пакистанске војске
- Зашто је Кашмир извор сукоба Индије и Пакистана
- Кашмир остаје без аутономије, а напетост у Индији расте
- Може ли Индија заиста да спречи да река утиче у Пакистан
- Нарендра Моди: Контроверзна политика индијског премијера
- Индијски премијер отворио велики хиндуистички храм на срушеној џамији
- Који су циљеви БРИКС-а
(ББЦ Невс, 05.10.2025)

















