Како вештачка светлост градова утиче на птице

Када мужјак роде Првоје стигне у Тараш, село код Зрењанина, да у гнезду сачека изабраницу Мару, која традиционално касни, иза себе остави пут од 12.000 километара.

Прелећући континенте у потрази за храном и љубављу, овај пернати пустолов посматра и стотине шљаштећих градова.

Искусног путника ово још не збуњује, али вештачко осветљење у ноћном окружењу мења понашање, миграцију и преживљавање многих птичијих врста широм света, показују истраживања.

„Светлост утиче на сва три механизма којим се птице оријентишу - праћење кретања Сунца, звезда и магнетног поља земље.

„Последице тога су дезоријентисаност код одређених врста, а самим тим и могућност усмереног кретања, па угину због ударања у зграде и остале објекте&qуот; каже Димитрије Радишић са Департмана за биологију и екологију Природно-математичког факултета у Новом Саду за ББЦ на српском.

• Светлосно загађење: Где су нестале звезде
• Пет занимљивости о родама у Србији: Где живе и зашто не могу без човека
• Убијамо их: Страшне фотографије птица широм света које живе у људском отпаду

Када роде, попут Првоја и Маре, у јесен с младунцима крену на југ - прелећу преко Европе, Блиског истока, па све до Јужне Африке.

На пут крећу увек из истих разлога - због топлоте и хране, али их савремена осветљена места могу обманути.

Иако их привлаче, градови су праве замке за птице.

„Они су пројектовани тако да одговарају потребама човека и често се сматрају одвојеним од природног света&qуот;, каже Ник Дан, професор урбаног дизајна на Универзитету Ланкастер који се бави проучавањем светлосног загађења.

Природни ритмови и понашања водоземаца, птица, инсеката, сисара и биљака се мењају јер су њихове чулне способности угрожене, указује он за ББЦ на српском.

Шта је светлосно загађење?

Првоје је име добио јер се у село на Тиси већ 13 година досељава први.

„Обично дође у марту, али ове године је поранио и стигао у фебруару, 10 дана за њим дошла је и Мара”, каже Александра Маровац Цуцић из удружења Тарашке роде.

Гнездо су свили на бандери, као и стотинак других рода, због којих Тарашу тепају и „село рода”.

„Село нема пуно осветљења, можда им се то и свиђа”, каже она уз осмех.

Светлосно загађење је прекомерна, неправилно усмерена или непотребна вештачка светлост која ремети природни мрак.

Јавља се када осветљење улица, реклама, зграда, аутомобила, као и велики светлосни снопови са дискотека или туристичких атракција нарушавају природни циклус дана и ноћи и утиче на животну средину, људско здравље и енергетску ефикасност.

Процењује се да се сваке године светлосно загађење повећа у просеку десет одсто, рекао је Срђан Самуровић, научни саветник Астрономске опсерваторије Београд, у ранијем разговору за ББЦ на српском у тексту Зашто не видимо звезде.

Више од 80 одсто светског становништва и више од 99 одсто Европљана живи под светлом загађеним небом, упозорава извештај Еионета.

Србија је део овог глобалног тренда, и међу десет је европских земаља у којима је од 2014. до 2021. дошло до највећег повећања светлосног загађења, показује исти извештај.

Погледајте видео: Зашто беле роде умиру у Мађарској

Зашто градови привлаче птице?

Када током летњих вечери видите птице да се освежавају у градским фонтанама, можда ћете помислити да им је само врућина, али та сцена „није природна”, и не уклапа се у њихов ритам дана и ноћи, каже Радишић.

Ипак, птице градове виде као добро место за живот и то из више разлога.

„Ту оне траже храну и уточиште.

„На пример, док лете изнад Војводине, њима су једине зелене површине градови, јер су све остало њиве и засађена поља&qуот;, додаје он.

Док мигрирају ноћу, оријентишу се према звездама.

Али градска светла, посебно високе зграде и рефлектори, замагљују небо и привлаче птице.

Они су и топлији од околине што је важно током хладнијих периода.

„Тако путеве миграција мењају због великих градова&qуот;, додаје он.

• Шта џивџан у Београду збори на Светски дан врабаца
• Светски дан ласта: Симболи радости и среће враћају се у Србију
• Хотел за врапце у Кикинди чека прве посетиоце

Птице селице најугроженије

Вештачко светло које је људима уобичајено птицама може да промени читаве животне циклусе.

„Дужина дана, осим што мења њихову дневну потрошњу енергије, кључна је и за понашање многих врста птица селица, јер у односу на количину светлости одучују када ће кренути у сеобу&qуот;, објашњава Радишић.

Селидба је ризично и исцрпљујуц́е време у животу птице.

Уколико су то врсте које проводе зиму на југу у „подручјима која су под великим утицајем светлосног загађења, то може довести до тога да сеоба крене раније&qуот;.

То значи да ће нека птица која раније дође у Србију, имати проблема са гнежђењем и да ће им читав животни ритам бити измењен, закључује.

И климатске промене проблем

Шљаштећа светлост није једино што их омета.

Путање птица селица могу бити промењене и због климатских промена, каже Радишић.

Климатске промене су дугорочне и значајне измене у временским условима на земљи и углавном обухватају пораст или пад температура, промене у количини падавина и екстремне временске услове попут суша, поплава или урагана.

„Постоје врсте птица које зависе од дневног и ноћног ритма, као и годишњих циклуса.

„Оне често бирају приближно исте датуме за сеобе да би дошле у периоду изобиља на места кроз која пролазе&qуот;, објашњава он.

Са тим су повезани и исхрана и размножавање.

Због светлосног загађења „не могу да се размножавају као раније&qуот;.

Иако птице селице имају могућност прилагођавања, она је ипак ограничена, указује Радишић.

Где је небо тамно?

Статус тамног неба (дарк ски плацес) додељује се подручјима када нема много светлосног загађења из великих градова и када се јасно виде звезде.

Ову титулу први је добио парк Флагстафу у Аризони, 2001. године.

Тренутно на свету има више од 190 локација, а Велика Британија сада има највец́у концентрацију подручја тамног неба на свету.

„Морамо више да се трудимо и нема разлога зашто градско становништво широм света не би имало приступ тамном небу како и будуће генерације могле поново се повежу са светом око њих и животињама које нас окружују&qуот;, оцењује Ник Дан.

На Балкану су оваква подручја ретка, међу њима је Петрова Гора - Биљег у Хрватској, а постоји и у суседној Мађарској.

На 10.000 хектара у националном парк Хортобађ простире се Парк звезданог неба и станиште је за дивље птице.

• Ко су конзерватори природе у Србији и шта они раде
• Да ли су угрожене птице на војвођанским њивама
• Повратак истребљеног дабра: Харизматични зубоња се вратио и раширио по Србији

Има ли решења?

Постоји низ једноставних начина којима се може ублажити утицај вештачког светла на птице селице, каже Дан.

„Искључивање спољашњих рефлектора током сезоне миграције птица, искључивање светла ноц́у на ненасељеним спратовима, механизми који би светлост усмеравали надоле или једноставно - спуштање ролетни и завеса на прозорима&qуот;, додаје он.

Иако су ове препоруке здраворазумске, мали број људи их примењује, верује професор, углавном због тога што „нису свесни негативних ефеката вештачког светла на птице селице&qуот;.

Такође птице различито реагују на другачији тип светлости.

„Светлост која се повремено појављује има мање штетан утицај на њих&qуот;, каже Радишић.

Највец́а заблуда је да вец́а количина осветљења чини градове безбеднијим, додаје Дан.

„То није истина. Требало би да истражимо опције пригушенијег осветљења које би мање утицало на животну средину&qуот;, каже он.

У априлу 2024. године тексашки небодери су били затамљени како би заштитили милијарде птица селица на чијој се путањи налази ова америчка држава, пошто је преко четири стотине њих настрадало након што су удариле у једну пословну зграду.

Десетак година раније у држави Њујорк су такође гасили светла у градовима да би птице наставиле селидбу неометано.

И у Француској бројни градови гасе улична светла како би уштедели енергију и смањили утицај светлосног загађења на биљке и животиње, подсећа Дан.

У глобалној акцији гашења светла на један сат, прошле гопдине је међу 190 земаља у свету била и Србија.

„Све је вец́и број градова и заједница које су забринуте због различитих утицаја вештачке светлости ноц́у.

„А градови би требало да буде дизајниран тако да осликавају равнотежу људи и природе”, закључује Дан.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу.

Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

• Спас за белоглавог супа: Поништена грађевинска дозвола за градњу туристичко-визиторског центра на Увцу
• Откуд мајсторица ноћног лова, сова утина у Кикинди
• Које су угрожене и рањиве животињске врсте у Србији и како их заштитити
• Храбри лет орлова од Србије до Африке – како су Вид и Огњенка раширили крила
• Пернато изненађење: Откуд сове у центру Панчева
• Белоглави суп Добрила воли селфије и људе

(ББЦ Невс, 05.10.2025)