Анализа стручњака о судбини Европе: Ако се не обједини, ЕУ ће пропасти

Свет изграђен после Другог светског рата се распада, а окосницу новог поретка ће чинити интереси нуклеарних супер-сила, међу којима нема Европе, сматрају угледни европски политички мислиоци.

И, како закључују, Европска унија неће опстати ако се не обједини безбедносно и буџетски, али такође и ако се не прошири на нове чланице.

Бивши шеф немачке дипломатије Јошка Фишер тако предочава да Европа може крочити у "стратегијску самостојност ", што желе неки водећи политичари, не само ако створи сопствену одбрану, постане технолошки независна од САД и Кине, већ и створи језгро чланица ЕУ које су за "европску одбрану" и проширење, а тиме отклони оне који се томе противе.

Донедавни шеф дипломатије ЕУ и бивши шеф Европског парламента Жозеп Борел мисли такође да Европа мора створи одбрамбену, буџетску структуру и "кренути у федералну унију".

Јер, иначе, "неће опстати... светом данас владају популизам, протекционизам, ратови, а морамо бити свесни тога да је свет одбацио уплив и везаност за Запад".

Европљани су с великом пажњом примили на знање да Америка више не жели да буде не само безбедносни заштитник, већ ни економски блиски партнер Брисела.

То је посебно препознато у изјави потпредседника САД Џеј Ди Венса да "Европа јесте наш савезник, али не може бити вечити вазал".

Борел указује и на то да незападни свет, "на нас Европљане гледа као на онакве какви смо: становништво које се смањује и стари, да смо изгубили иницијативу на технолошком пољу, а светом преовладава технолошко америчко-кинеско надметање, руска инвазија на Украјину и разбијачки чинилац оличен у председнику (САД Доналду) Трампу ".

А, уверен је он, "Европа с тим изазовима треба да се сучели свесна да је наш потенцијал то што смо у свету најбољи спој политичке слободе, економског напретка и социјалне збијености и склада".

Француски дневник "Монд" истовремено у опширној анализи "стања света и Европе" закључује да су се "осамдесет година после краја Другог светског рата сучелиле две Европе, усред хаоса којим доминирају други".

"Монд" с горчином закључује да је обележавање 80. годишњице победе у Другом светском рату "имало обележје реквијема за крај међународног поретка проистеклог из ратне победе-настанак два дела континента раздвојеног једном земљом, Украјином, у рату".

Некадашњи немачки министар иностраних послова Фишер уједно упозорава да поделе које је свету наметнула власт председника САД Трампа захтевају да и Европа постане самосвојна светска снага "уз наднационалну политичку вољу".

Фишер, штавише, предочава да "Трампова влада не доводи у питање само војну безбедност Европе, већ такође сумња у њену моћ у светској трговини, на којој почива европска привреда".

Он такође подвлачи да се ЕУ мора ослободити технолошке зависности од неевропских великих сила, "као и зависности од сировина и ретких метала".

Више од 200 европских компанија, укључујући врло успешног произвођача авиона "Ербас", су управо упозорили да ће Европа постати "технолошка колонија" ако не крене у освајање сопствене високе технологије, посебно вештачке интелигенције.

Њихов закључак је да се мора окренути геслу "купујте европско", јер осамдесет одсто нумеричких програма и услуга за професионалне потребе у Европи се купују од америчких фирми, а то је 265 милијарди евра годишње.

Фишер помало изненађујуће истиче да Европа мора превазићи националне разлике и надахнути се "наслеђем" бившег француског председника Шарла де Гола и због безбедносних војних и економских претњи "постати деголистичка, самосвојна...јер трећег пута нема".

"Европи је потребна снажна идеолошка суштина, да јединствено стоји иза слободе, људских права, солидарности и владавине закона...и само тад ће свет веровати да смо права светска сила", каже Фишер.

Он подвлачи и нужност проширивања ЕУ на суседне земље, продубљивање европске интеграције, опипљиво помагање реформи у земљама на путу у чланство Уније.

И наводи да "уколико неке владе ЕУ коче даље продубљивање европске интеграције, оне чланице 'које то желе и могу' треба да оснаже међусобну сарадњу ".

А "ЕУ такође мора обновити нарушену веродостојност у европску перспективу кандидата за чланство ", указује он.

Борел закључује да "у Европи данас владају три страха: од рата, губљења сопствене индустрије и конкурентске способности, као и окретања ка крајњој политичкој десници ".

А, примећује он, крајња десница такође јако маше и плаши бојазнима од губљења идентитета због неконтролисаног прилива досељеника с других континената.

(Бета, 11.05.2025)