Kad jedna reč ili jedan stih prodaju pesmu: 50 godina jedne "Ruševine"
Telegraf pre 1 dan | Goran Milošević
" Ona koju volim nije više tu, čežnja je u duši i u srcu mom, zato sada stalno ja mislim na nju i na srećne dane što provedoh s njom.
Moj život je sada ruševina stara, ona mi je odnela srce iz nedara. Prazno mesto njeno, prazan svaki kut, pusta svaka staza, livada i lug, zbog nje moje srce drhti kao prut, od kada ja nema tuga mi je drug. Pogled oka njenog tražim svaki dan, slatke tople usne sanjam svaku noć, a kad zora svane i kad prođe san, tužno srce pita da l' će ikad doć." (Danilo Mišković - Panta Radivojević) Reklo bi se, onako na prvu, klasična srceparajuća pesma: volelo se dvoje pa se više
