Кога на Западу издаје стрпљење због нове израелске офанзиве у Гази

Израел је пошао у рат после напада Хамаса од 7. октобра 2023. године наоружан арсеналом који је платила, слала а потом и допуњавала Америка.

Њени савезници дали су Израелу нешто једнако моћно на свој начин: дубоки кредит добре воље и солидарности, заснован на згроженошћу над убиством 1.200 људи, углавном израелских цивила, и призором више од 250 људи одведених у заточеништво у Газу као таоци.

Сада се чини да је тај кредит Израела истекао, бар што се тиче Француске, Уједињеног Краљевства и Канаде.

Све три земље упутиле су до сада најоштрију осуду начина на који Израел води рат у Гази.

Израел, кажу они, мора да обустави нову офанзиву, за коју премијер Бењамин Нетањаху тврди да ће уништити Хамас, спасити преостале таоце и ставити читаву Газу под директну израелску војну контролу.

Њихово саопштење не прихвата Нетањахуове аргументе и захтева обуставу ватре.

Заједнички, три владе кажу да су „енергично противе ширењу израелских војних операција у Гази&qуот;, додавши: „Ниво људске патње у Гази је недопустив.&qуот;

Оне позивају на пуштање преосталих талаца и подсећају да су после „мучког напада&qуот; од 7. октобра веровале да израелска држава „има право да брани Израелце од тероризма&qуот;.

„Али ова ескалација је потпуно непропорционална&qуот;, кажу.

Нетањахуова одлука да дозволи улазак онога што је назвао „минималном&qуот; храном у Газу је, како они кажу, „потпуно неадекватна&qуот;.

Нетањаху је узвратио, рекавши да „лидери у Лондону, Отави и Паризу нуде огромну награду за геноцидни напад на Израел од 7. октобра истовремено призивајући још таквих зверстава&qуот;.

Он је инсистирао на томе да би рат могао да се оконча кад би Хамас вратио таоце, положио оружје, пристао да његове вође оду у изгнанство и да Газа буде демилитаризована.

„Ни од једне земље се не може очекивати да прихвати ништа мање од тога, а Израел то свакако неће учинити&qуот;, рекао је он.

Нетањаху, кога Међународни кривични суд тражи због наводних ратних злочина и злочина против човечности, што је он одбацио као „антисемитски&qуот;, нашао се под огромним међународним притиском да оконча блокаду Газе након што је цењено међународно статистичко тело упозорило да ће тамо ускоро завладати глад.

На лондонском самиту ЕУ и Уједињеног Краљевства, председник Европског савета Антонио Кошта назвао је хуманитарну кризу у Гази „трагедијом током које се систематски крши међународно право, а читаво становништво излаже непропорционалној војној сили&qуот;.

„Мора да постоји безбедан, брз и неометан приступ хуманитарној помоћи&qуот;, изјавио је.

Нетањахуова невољна одлука да дозволи улазак ограничене количине помоћи била је осуђена од његових ултра националистичких коалиционих партнера.

Министар безбедности Итамар Бен Гвир, осуђен 2007. године за подстицање на расизам и подршку екстремистичкој јеврејској групи коју Израел класификује као терористичку организацију, пожалио се да ће Нетањахуова одлука „осоколити Хамас и дати му кисеоника док наши таоци чаме у тунелима&qуот;.

Само је пет камиона ушло у Газу 19. маја, док су израелске трупе напредовале даље, а у ваздушним и артиљеријским нападима погинуло још палестинских цивила, међу којима и веома мала деца.

Погледајте видео: Због несташице хране у Гази људи приморани да једу угрожену врсту морских корњача

Противници израелског уништења Газе и убиства десетине хиљада палестинских цивила рећи ће да су се владе Француске, Велике Британије и Канаде огласиле сасвим прекасно.

Многи од њих месецима држе демонстрације протестујући због смрти и разарања у Гази – и још убистава палестинских цивила и отимања земљишта на Западној обали, другој страни Палестинских територија, током војних акција и упада наоружаних јеврејских досељеника.

Али понекад у ратној политици један једини догађај има симболичну снагу да појасни и кристалише ситуацију толико јасно да може да наведе владе да делају.

Овај пут било је то убиство 15 болничара и хуманитарних радника од израелских снага 23. марта.

Оно је уследило након што је Израел 18. марта низом ваздушних удара прекинуо примирје које је истрајавало два месеца.

Пет дана након поновног отпочињања рата, једна израелска јединица напала је медицински конвој, а потом људе које је убила и изрешетана возила прекрила песком.

Израелско сведочанство о томе шта се десило испоставило се неистинитим кад је пронађен мобилни телефон на једном телу у масовној гробници.

Његов власник снимио је читав догађај пре него што је погинуо.

Далеко од израелске тврдње да су хуманитарни радници представљали потенцијалну претњу по израелске борбене војнике, видео из гроба показао је да су јасно означена и добро осветљена кола хитне помоћи и возила за хитне ситуације била систематски нападана све док скоро свако у њима није био убијен.

Узбуна је само ужурбано расла од тада, и не само међу уобичајеним противницима Израела.

Његови европски савезници, са француским председником Макроном на челу, пооштрили су речник.

Саопштење у ком се позива на окончање израелске офанзиве њихова је до сада најоштрија критика Израела.

Виши европски дипломатски извор који је учествовао у њиховим разговорима рекао ми је да тај оштар речник одражава „опипљиви осећај нарастајућег политичког беса због хуманитарне ситуације, свих прекорачених граница и наизглед некажњивих поступака израелске владе&qуот;.

Погледајте видео: Деца гладују услед израелске блокаде испоруке хуманитарне помоћи

Још злокобније по Израел, у саопштењу се наводи да „нећемо стајати по страни скрштених руку док Нетањахуова влада спроводи ова нечувена дела. Ако Израел не буде прекинуо обновљену војну офанзиву и укинуо ограничења за хуманитарну помоћ, предузећемо даље конкретне кораке у одговор на то.&qуот;

Они нису навели конкретно који би ти кораци могли да буду.

Санкције би могле да буду једна од могућности.

Крупнији корак био би признавање Палестине као независне државе.

Француска разматра да стане уз 148 држава које су то већ учиниле на конференцији у Њујорку којом почетком јуна председава заједно са Саудијском Арабијом.

Велика Британија је такође разговарала о признању Палестине са Француском.

Израел, који се оштро томе опире, рекао им је да ће тиме поклонити Хамасу победу.

Али тон саопштења Француске, Канаде и Велике Британије сугерише да Израел губи способност да изврши било какав притисак на њих.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

• 'Контролисаћемо целу Газу, пустићемо минималну помоћ', каже израелски премијер
• Пет питања о израелском плану за заузимање читаве Газе
• Ко је власник Појаса Газе

(ББЦ Невс, 05.20.2025)