Kad shvatiš da je dom više od mesta za život
Blic pre 2 dana
Nedelja je popodne. Kiša rominja po prozorima, a ti sediš na kauču uz šolju čaja i slušaš tišinu koju prekida samo smeh dece iz susedne sobe. Spokoj. U tim malim trenucima shvataš koliko ti znači tvoj dom — ne zbog zidova, krova ili parketa, već zbog svega što se u njemu dešava.
Upravo zbog tih trenutaka i ljudi koje voliš, imaš poriv da sve sačuvaš. I miris doručka u nedelju, i tragove dečijih prstiju na staklu, i police koje si danima slagao. Niko ne planira da mu pukne cev usred noći, da mu grom ošteti instalacije ili da se vrati sa odmora i zatekne razvaljena vrata. Ali sve se to događa. I svaki put, rečenica koja se prva čuje je: „Nisam verovao da meni to može da se desi." Moj komšija, recimo, godinama je odlagao da reši osiguranje.
