Кад схватиш да је дом више од места за живот

14 Недеља је поподне. Киша ромиња по прозорима, а ти седиш на каучу уз шољу чаја и слушаш тишину коју прекида само смех деце из суседне собе. Спокој. У тим малим тренуцима схваташ колико ти значи твој дом — не због зидова, крова или паркета, већ због свега што се у њему дешава. Управо због тих тренутака и људи које волиш, имаш порив да све сачуваш. И мирис доручка у недељу, и трагове дечијих прстију на стаклу, и полице које си данима слагао. Нико не планира