Zašto sam se morao rastati od tatine biblioteke
Velike priče pre 15 dana | Piše Rajko Grlić
Ta je biblioteka, uz mamu i tatu, sestru i mene, bila peti član naše obitelji. Ona je s nama živjela i s nama starjela
Goran Marković i Rajko Grlić, jedni od najvećih i najpoznatijih reditelja sa ovih prostora u rubrici “Jesi li snimio ovo” dopisuju se svakog ponedeljka na Velikim pričama. Dragi Gorane, Da, i ja sam 1975. u vojsci, u „kažnjeničkoj četi“ na Voždovcu – imao sam tada već prvi igrani film – kao „jedan od onih“ pozvan kod kapetana bezbednosti i odmah pitan za Lazu. Nisam ga tada poznavao. Upoznao sam ga puno godina kasnije u New Yorku kada smo dijelili egzilsku sudbinu.
