Вучић због позива да се Москви уведу санкције није потписао декларацију на самиту у Украјини

Председник Србије Александар Вучић изјавио је данас да није потписао декларацију на Самиту Украјина – Југоисточна Европа јер се њом позива на увођење санкција Русији због рата.

Рекавши да је Србија остала уздржана, додао је да га нико није "претерано притискао" да потпише, те да није могао против себе, своје земље и политике коју води.

Председник Украјине Володимир Зеленски је показао поштовање према територијалном интегритету Србије јер није било приштинских представника, рекао је Вучић у Одеси српским медијима.

"То је велики гест према нашој земљи и Србија ће то и те како умети да цени", рекао је. Навео је да ће Србија донирати школске аутобусе и храну за школе у Украјини.

"Разговарали смо са Украјином око важних питања, јер ми преко Светске трговинске организације морамо да решимо питања наших трговинских односа и уговора о слободној трговини. И то смо кренули 2018. па застали током короне, па онда наставили, па застали због рата. И сад је време да почнемо да радимо на томе да бисмо обезбедили бољи простор за наше компаније у Украјини и обрнуто, просто да то доприноси економском расту у обе пријатељске земље", навео је Вучић.

Кратке билатералне састанке имао је са премијерима Грчке, Бугарске и Хрватске и председницима Црне Горе и Румуније.

Вучић је данас четврти пут на самиту Украјина-Југоисточна Европа, а по први пут у посети Украјини од почетка инвазије.

Портал Межа преноси да је Вучиц́ понудио помоц́ у обнови украјинских градова, а молдавска председница Маја Санду нагласила је важност сарадње са Украјином у борби против руске хибридне агресије и заштити грађана од пропаганде.

Председница албанског парламента Елиса Спиропали изразила је подршку напорима Украјине ка европским интеграцијама и нагласила важност праведног мира, док је словеначка министарка спољних послова Тања Фајон истакла потребу за потпуним прекидом ватре и позивањем на одговорност.

"За нас је главни приоритет потпуно и безусловно прекид ватре. И наставиц́емо да радимо заједно са свим нашим партнерима у Европи и широм света како бисмо постигли мир заснован на Повељи УН и прихватљив за Украјину", додала је Фајон.

Грчки премијер Киријакос Мицотакис предложио је стварање транспортног коридора који повезује грчку луку Александруполис са Одесом преко Варне и Констанце, уз могуц́е финансирање из ЕУ.

Црногорски председник Јаков Милатовиц́ подржао је идеју о тренутном прекиду ватре као првом кораку ка трајном миру.

Премијер Хрватске Андреј Пленковић је рекао да европска перспектива Украјине мора бити опипљива, а не недостижна и најавио снажну подршку Украјини за отварање прве групе поглавља у преговорима за чланство у ЕУ, пренела је Хина.

Самит Украјина–Југоисточна Европа постао је важна платформа за јачање сарадње између Украјине и балканских земаља, пише Межа.

Последњи, трец́и самит одржан је у октобру 2024. године у Дубровнику, где је усвојена Дубровачка декларација.

Претходно, самити су одржани у Атини и Тирани.

(Бета, 11.06.2025)