Опозиција сумња да ће измене медијских закона нешто променити, власт тврди да су по стандардима ЕУ
Посланици опозиције затражили су данас, током расправе по амандманима у Скупштини Србије, да се повуку измене и допуне медијских закона, јер сматрају да се стање у медијима у Србији неће променити на боље, док посланици власти сматрају да су све планиране измене - по европским стандардима.
Посланик Покрета слободних грађана (ПСГ) Павле Грбовић оценио је на седници да су измене медијских закона "прилично фарсичне".
"Фарсичне су не због измена које стоје у тексту, већ зато што оне неће бити праћене било каквом променом у пракси функционисања и јавног медијског сервиса и генерално телевизија са националним фреквенцијама и других медија", оценио је Грбовић.
Према његовим речима, и даље ће се наставити пракса "давања огромне количине државног новца оним телевизијама и оним таблоидима који креирају једну врсту паралелне стварности".
Посланик Странке слободе и правде Далибор Јекић оценио је да, и да буду усвојени сви амандмани, у пракси се ништа неће променити, износећи тврдњу да те измене медијских закона служе за међународни дискурс и замајавање међународне јавности.
"Усвајање сета медијских закона формално изгледа као напредак, али суштински не доприноси стварној слободи медија, ни објективној информисаности у Србији. Ови закони могу бити опасан преседан, јер дају међународни легитимитет режиму, који суштински гуши медијске слободе", оценио је он.
Јекић сматра да усвајањем тог сета закона, власт покушава да створи привид реформе и да Бриселу пошаље сигнал о наводном напретку слободе медија, док истовремено "на терену свакодневно гуши професионално новинарство, дискриминише независне медије и производи медијски мрак који траје нешто више од 10 година".
Посланик Новог лица Србије Драган Нинковић оценио је да треба одустати од измена Закона о електронским медијима, имајући у виду да је у току поступак за избор чланова Савета Регулаторног тела за електронске медије (РЕМ), који се бирају управо по том Закону.
Према његовим речима, нема смисла мењати чланове Закона и дискутовати о њима када је у току поступак за избор чланова Савета РЕМ-а.
"Ови чланови о којима сада причамо, џаба нам и они, и цео Закон, уколико се он не примењује - ако остане мртво слово на папиру, ако немамо реакцију РЕМ-а. Медијска злоупотреба фреквенција траје, без икаквих санкција", рекао је Нинковић.
Посланик Народног покрета Србије Борислав Новаковић оценио је да, пошто је у току процес за избор чланова Савета РЕМ-а, тај Закон "само ремети ионако лоше стање".
"Јер се јавио интеррегнум - стари РЕМ је дигао руке од себе и не ради, а нови није успостављен. И у том међупростору - хаос, који је постојао и пре, се само увећао", оценио је Новаковић.
Нагласио је да су медји који имају националну фреквенцију обавезни да извештавају објективно, непристрасно и истинито, а да се дешава потпуно супротно, уз оцену да "РТС извештава срамно, Пинк бесрамно, а Хепи телевизија никада није ни била објективна".
Посланик Српске напредне странке (СНС) Душан Марић казао је да Влада Србије и скупштински Одбор за културу и информисање, чији је члан, сматрају да не треба прихватити амандман опозиције да се обришу чланови Закона о електронским медијима који су обухваћени изменама, додајући да су сви медијски закони усклађени са европским стандардима.
Када је у питању коментар на то да је у току избор нових чланова Савета РЕМ-а и да Закон због тога не може да се мења, Марић је казао да опозиција годину дана тражи нови РЕМ, али да сада тражи да се обустави процес (због неправилности).
"О чему се овде ради? Ради се о томе што вас објективно не занима ни Савет РЕМ-а, ни медијски закони, једноставно - ви навијате да тај Савет РЕМ-а не буде никада изабран, јер је то за јавност једна атрактивна тема, на којој ви можете да гуслате колико год хоћете и да критикујете власт. Сматрам да је понашање опозиције легитимно, али да није логично", казао је он.
Посланица Социјалистичке партије Србије (СПС) Дуња Симоновић Братић оценила је да се опозиција буни око РЕМ-а због доделе пете националне фреквенције, као и избора Управног одбора Радио-телевизије Србије (РТС), који је планиран следеће године.
"То је једини разлог због ког се они боре и зашто њима сметају поједини кандидати који нису оријентисани после њих", оценила је Симоновић Братић.
(Бета, 12.06.2025)
