Каква је судбина железничке станице у Новом Саду после трагедије

„Нађемо се код 'Ж'&qуот;, реченица је разумљива само Новосађанима, и понеком честом госту овог града.

Светлана Параментић, ББЦ новинарка, и даље ухвати себе како крене да је изусти пре него што се сети да 'Ж', тачка око које се окретао свакодневни живот многих, од 1. новембра 2024. године не постоји.

Уместо просторног чворишта у коме се преплићу десетине одлазака и долазака, сусрета и рачвања ка другим деловима града, Железничка станица у Новом Саду, ограђена металном оградом, сада је место поред кога се пролази у тишини.

„Пре неколико недеља снимали смо испред станице, када сам видела човека у педесетим годинама, озбиљног лица и црвених очију, једва задржавајући сузе.

„За Нови Сад ово је место великог бола&qуот;, каже Параментић.

Првог новембра 2024. године на реконструисаној Железничкој станици обрушила се бетонска надстрешница и погинуло је 16 људи, што је био повод масовних протеста у целој Србији, који и даље трају.

Станична зграда, два пута реконструисана последњих година, затворена је после несреће.

Док се чека одлука о судбини зграде направљене 1964. године, више представника власти најавило је да би за путнике могли да буду отворени перони.

Неопходно је да се Железничка станица Нови Сад што пре стави у функцију, рекао је Жарко Мићин, градоначелник Новог Сада.

„Постоји колски пролаз који излази на оба перона и он би потпуно независно од главне зграде, где је пала надстрешница, могао да буде уређен, и постави место за продају карата и ту би путници могли апсолутно безбедно да излазе на пероне&qуот;, рекао је у интервјуу за Политику.

Од несреће, возови из Новог Сада саобраћају са станице Петроварадин, и станице у насељу Детелинара, које су удаљеније и лошије повезане са центром града.

„Отварању перона на Железничкој станици, где се обрушила надстрешница, мора да претходи стручна провера и анализа, а не одокативна процена да ли је све у реду и безбедно.

„Отварање перона би могло бити привремено решење да бисмо добили железничку станицу која нам је преко потребна, а док се не утврди шта би било најбоље да се уради са станичном зградом&qуот;, каже Ана Ферик Иванович, председница Друштва архитеката Новог Сада, за ББЦ на српском.

• Пад надстрешнице у Новом Саду: Оптужница враћена тужилаштву на допуну истраге
• Студент сведок пада надстрешнице на станици у Новом Саду
• Пад надстрешнице у Новом Саду: Шта кажу стручњаци

Како изгледа живот без железничке станице?

Када је почео да саобраћа брзи воз Соко, од Београда до Новог Сада, многи су прихватили послове у једном од ова два града удаљених 80 километара, рачунајући да ће брзо стизати, каже Светлана Параментић, која последње две године свакодневно путује на овој релацији.

Људи су тражили да изнајме станове у близини, додаје.

„Две године Железничка је за мене била свакодневна станица.

„Знала сам где купујем доручак, ако имам неколико минута до поласка, потражим мацу која је живела на перону&qуот;, прича Светлана.

Током 2023. године, брзи воз Соко је са ове станице превезао око 1,7 милиона путника, подаци су Србијавоза.

После обрушавања надстрешнице, путници за Београд пребацили су се на станицу Петроварадин, до које саобраћа и бесплатан аутобус из центра града.

Међутим, време путовања за многе се продужило.

Путници сада путују пола сата више, процењује Душан Добромиров, професор на Факултету техничких наука у Новом Саду.

Када се узме у обзир укупан број путника који је користио Железничку станицу у Новом Саду, то значи да се изгуби 4.971 сат дневно, пише Добромиров у процени штете од пада надстрешнице у Новом Саду.

Преведено у новац, то значи да се сваког дана губи 26.644 евра, додаје у анализи.

„Ово су грубе процене и стварни износи би могли да буду већи&qуот;, каже Добромиров, члан независне анкетне комисије за испитивање одговорности за пад надстрешнице, за ББЦ на српском.

Поред изгубљених сати, треба урачунати и пад прихода Србијавоза, јер је број путника смањен због затварања железничке станице, што Добромиров процењује на око 8.000 евра дневно.

„Држава већ значајно дотира Србијавоз, у 2023. биле су 54,7 одсто укупних прихода, а можемо очекивати да је тај износ сада већи&qуот;, додаје.

Постоје и трошкови које у овом тренутку није могуће израчунати - од трошкова рушења или реконструкције зграде до увођења нових линија градског саобраћаја, које превозе путнике до Петроварадина, каже Добромиров, члан Политичког савета опозиционог Покрета слободних грађана.

Иако затварање железничке станице многима отежава свакодневни живот, већина Новосађана не жели да прича о томе.

„Већина људи која свакодневно путују је лако могла да буде испод надстрешнице у тренутку обрушавања.

„Људима је нелагодно да се жале због дужине путовања када су могли и сами да страдају&qуот;, говори Светлана, која је прошла испод надстрешнице три сата пре него што се десила несрећа.

Брза пруга и отварање перона

Министарка грађевинарства Александра Софронијевић, градоначелник Новог Сада Жарко Мићин, и бивши премијер Милош Вучевић говорили су претходних дана да би на старој железничкој станици ускоро могли да буду отворени за путнике.

„Разматрамо да се перонски део са пролазом испод ходника, који је потпуно безбедан, користи као стајалиште кад се Србија и Мађарска договоре о пуштању брзе пруге у путнички саобраћај у неком року&qуот;, рекла је Софронијевић.

Радови на Железничкој станици у Новом Саду били су део великог инфраструктурног пројеката реконструкције пруге од Београда до државне границе са Мађарском.

На једном од два званична отварања после реконструкције био је и председник Србије Александар Вучић у друштву мађарског премијера Виктора Орбана.

Овом трасом требало би да саобраћају возови брзином од 200 на сат, а Вучић је најавио да би пруга могла да буде отворена до 7. јула.

Недељник Радар објавио је међутим да је Утибер, компанија задужена за надзор у овом пројекту, упозорио на више неправилности на овој прузи и после обрушавања надстрешнице.

Министарство грађевинарства није одговорило на питања ББЦ новинара о тврдњама објављеним у тексту Радара.

Неправилности које Утибер констатује такве су да угрожавају безбедност путника, каже Данијел Дашић, грађевински инжењер.

„Има места на којима су снимљена озбиљна оштећења подструктуре пруге.

„Ту шине практично гледано стоје у ваздуху”, каже на основу фотографија објављених у медијима.

„У овом тренутку немогуће је да се добије употребна дозвола за пругу”, додаје Дашић за ББЦ на српском.

„Прво због железничке станице, на којој се обрушила надстрешница, а потом због свих проблема који су уочени на другим објектима од Новог Сада до Келебије, и озбиљних структуралних грешака на које указује надзор”, тврди.

Возови неће саобраћати без издате употребне дозволе за брзу пругу, изјавила је недавно министарка Софронијевић.

„То значи да су сви радови изведени у складу са техничком документацијом и да је њихово пуштање у саобраћај сигурно и безбедно&qуот;, тврди она.

У овом тренутку је немогуће да се отворе само перони, каже Дашић.

„Дефинитивно не можете да пуштате људе ни близу објекта који би могао да се сруши&qуот;.

„Бочни део&qуот;, чије се коришћење најављује, „грађен је независно од хале железничке станице и не би требало да је имао било какве потресе и оштећења&qуот;, истиче архитекткиња Ана Ферик Иванович.

Провере су, међутим, неопходне пре било какве употребе перона, додаје.

Али питање је коме ће бити поверене те анализе, радови и надзор, упозорава Душан Добромиров.

„Не улива ми поверење да тај посао раде исте људи који су довели до несреће.

„Много бих више поверења имао када би дошао неко други ко би направио добру процену како то урадити&qуот;, каже.

Погледајте видео: Нови Сад после трагедије - шок, туга и бес

Шта ће бити са зградом?

После обрушавања надстрешнице, станична зграда је затворена, јер у њој није било безбедно.

„Надстрешница је имала важну функцију у статици целог објекта пошто служи као контратег за унутрашњост&qуот;, каже инжењер Дашић.

Почетком године, Факултет техничких наука у Новом Саду, заједно са Институтом за проверу материјала, добио је посао да испита стабилност зграде.

У одлуци о додели уговора, објављеној на Порталу јавних набавки, пише да би те провере требало да буду завршене за пет месеци.

Оне, међутим, још нису ни почеле, потврђено је на ФТН-у за ББЦ на српском.

Са ФТН-а нису могли да одговоре на додатна питања о разлозима кашњења.

Могуће је да ће у згради бити урађена додатна вештачења у току истраге, објашњава адвокат Владимир Бељански, један од бранилаца окривљених у случају пада надстрешнице.

То вештачење такође раде професори Факултета техничких наука.

„Тужилаштво је питало браниоце да ли су сагласни да се стручњацима дозволи да уђу у станичну зграду и да раде процену стабилности.

„Међутим, исти стручњаци који су радили вештачење били би ангажовани на процени стабилности зграде, и питање је да ли то ствара одређени сукоб интереса, односно да ли их плаћа неко ко је могући субјект кривичног поступка&qуот;, каже Бељански.

Међу окривљенима у поступку за обрушавање надстрешнице је и више бивших државних функционера.

Већина бранилаца, која се изјаснила, није била сагласна да ФТН ради ради вештачење стабилности зграде сада док истрага о паду надстрешнице и даље траје, каже Бељански.

Он се није изјашњавао о томе да ли треба допустити анализе стабилности зграде у овом тренутку.

У међувремену, Инфраструктура железница Србије објавила је нови позив за испитивање стабилности зграде што сугерише да на крају овај посао неће радити ФТН, већ нека друга установа.

„Пошто испитивања стабилности зграде буду готова, требало би да буде јасније шта ће бити са самом зградом&qуот;, каже министарка грађевинарства.

Неизвесно је када ће почети провера стабилности зграде, јер Више јавно тужилаштво, по налогу Вишег суда у Новом Саду, и даље допуњује истрагу.

„Зграда ће бити срушена, реконструисана или делимично коришћена где је потпуно безбедна&qуот;, рекла је Софронијевић.

„Железничка станица је изузетно значајан објекат и симбол града&qуот;, каже Ана Ферик Иванович.

„Новосађани не могу да замисле Нови Сад без железничке станице&qуот;, говори.

Додаје и да треба начин да се обележи трагедија која се догодила на овом месту.

„Сви треба да се укључе у одабир места сећања, а станици вратити њену функцију како би служила још неколико десетина година&qуот;, каже Ферик Иванович.

Светлани Параментић је важно да се „јасно обележи део где су настрадали људи&qуот;.

„Тако да свако може да приђе и изрази осећање&qуот;, каже.

Ако станица поново буде отворена, Светлана сумња да ће „моћи да прође кроз њу&qуот;.

„Увек ћу користити споредне улазе које немају неку врсту крова&qуот;, додаје ББЦ новинарка.

„Требало ми је месец дана да приђем скроз близу станице, да погледам поломљена стакла, шипке на поду.

„'Ж' је постала место подсећања, преиспитивања и прегршт осећања.&qуот;

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

• Колико су сигурни српски возови и зашто долази до судара
• Некадашња главна Железничка станица у Београду: Од светске даме до напуштене старице
• Превоз и производња опасних материја у Србији: Четири црне тачке

(ББЦ Невс, 06.16.2025)