Kakva je sudbina železničke stanice u Novom Sadu posle tragedije

„Nađemo se kod 'Ž'", rečenica je razumljiva samo Novosađanima, i ponekom čestom gostu ovog grada.

Svetlana Paramentić, BBC novinarka, i dalje uhvati sebe kako krene da je izusti pre nego što se seti da 'Ž', tačka oko koje se okretao svakodnevni život mnogih, od 1. novembra 2024. godine ne postoji.

Umesto prostornog čvorišta u kome se prepliću desetine odlazaka i dolazaka, susreta i račvanja ka drugim delovima grada, Železnička stanica u Novom Sadu, ograđena metalnom ogradom, sada je mesto pored koga se prolazi u tišini.

„Pre nekoliko nedelja snimali smo ispred stanice, kada sam videla čoveka u pedesetim godinama, ozbiljnog lica i crvenih očiju, jedva zadržavajući suze.

„Za Novi Sad ovo je mesto velikog bola", kaže Paramentić.

Prvog novembra 2024. godine na rekonstruisanoj Železničkoj stanici obrušila se betonska nadstrešnica i poginulo je 16 ljudi, što je bio povod masovnih protesta u celoj Srbiji, koji i dalje traju.

Stanična zgrada, dva puta rekonstruisana poslednjih godina, zatvorena je posle nesreće.

Dok se čeka odluka o sudbini zgrade napravljene 1964. godine, više predstavnika vlasti najavilo je da bi za putnike mogli da budu otvoreni peroni.

Neophodno je da se Železnička stanica Novi Sad što pre stavi u funkciju, rekao je Žarko Mićin, gradonačelnik Novog Sada.

„Postoji kolski prolaz koji izlazi na oba perona i on bi potpuno nezavisno od glavne zgrade, gde je pala nadstrešnica, mogao da bude uređen, i postavi mesto za prodaju karata i tu bi putnici mogli apsolutno bezbedno da izlaze na perone", rekao je u intervjuu za Politiku.

Od nesreće, vozovi iz Novog Sada saobraćaju sa stanice Petrovaradin, i stanice u naselju Detelinara, koje su udaljenije i lošije povezane sa centrom grada.

„Otvaranju perona na Železničkoj stanici, gde se obrušila nadstrešnica, mora da prethodi stručna provera i analiza, a ne odokativna procena da li je sve u redu i bezbedno.

„Otvaranje perona bi moglo biti privremeno rešenje da bismo dobili železničku stanicu koja nam je preko potrebna, a dok se ne utvrdi šta bi bilo najbolje da se uradi sa staničnom zgradom", kaže Ana Ferik Ivanovič, predsednica Društva arhitekata Novog Sada, za BBC na srpskom.

• Pad nadstrešnice u Novom Sadu: Optužnica vraćena tužilaštvu na dopunu istrage
• Student svedok pada nadstrešnice na stanici u Novom Sadu
• Pad nadstrešnice u Novom Sadu: Šta kažu stručnjaci

Kako izgleda život bez železničke stanice?

Kada je počeo da saobraća brzi voz Soko, od Beograda do Novog Sada, mnogi su prihvatili poslove u jednom od ova dva grada udaljenih 80 kilometara, računajući da će brzo stizati, kaže Svetlana Paramentić, koja poslednje dve godine svakodnevno putuje na ovoj relaciji.

Ljudi su tražili da iznajme stanove u blizini, dodaje.

„Dve godine Železnička je za mene bila svakodnevna stanica.

„Znala sam gde kupujem doručak, ako imam nekoliko minuta do polaska, potražim macu koja je živela na peronu", priča Svetlana.

Tokom 2023. godine, brzi voz Soko je sa ove stanice prevezao oko 1,7 miliona putnika, podaci su Srbijavoza.

Posle obrušavanja nadstrešnice, putnici za Beograd prebacili su se na stanicu Petrovaradin, do koje saobraća i besplatan autobus iz centra grada.

Međutim, vreme putovanja za mnoge se produžilo.

Putnici sada putuju pola sata više, procenjuje Dušan Dobromirov, profesor na Fakultetu tehničkih nauka u Novom Sadu.

Kada se uzme u obzir ukupan broj putnika koji je koristio Železničku stanicu u Novom Sadu, to znači da se izgubi 4.971 sat dnevno, piše Dobromirov u proceni štete od pada nadstrešnice u Novom Sadu.

Prevedeno u novac, to znači da se svakog dana gubi 26.644 evra, dodaje u analizi.

„Ovo su grube procene i stvarni iznosi bi mogli da budu veći", kaže Dobromirov, član nezavisne anketne komisije za ispitivanje odgovornosti za pad nadstrešnice, za BBC na srpskom.

Pored izgubljenih sati, treba uračunati i pad prihoda Srbijavoza, jer je broj putnika smanjen zbog zatvaranja železničke stanice, što Dobromirov procenjuje na oko 8.000 evra dnevno.

„Država već značajno dotira Srbijavoz, u 2023. bile su 54,7 odsto ukupnih prihoda, a možemo očekivati da je taj iznos sada veći", dodaje.

Postoje i troškovi koje u ovom trenutku nije moguće izračunati - od troškova rušenja ili rekonstrukcije zgrade do uvođenja novih linija gradskog saobraćaja, koje prevoze putnike do Petrovaradina, kaže Dobromirov, član Političkog saveta opozicionog Pokreta slobodnih građana.

Iako zatvaranje železničke stanice mnogima otežava svakodnevni život, većina Novosađana ne želi da priča o tome.

„Većina ljudi koja svakodnevno putuju je lako mogla da bude ispod nadstrešnice u trenutku obrušavanja.

„Ljudima je nelagodno da se žale zbog dužine putovanja kada su mogli i sami da stradaju", govori Svetlana, koja je prošla ispod nadstrešnice tri sata pre nego što se desila nesreća.

Brza pruga i otvaranje perona

Ministarka građevinarstva Aleksandra Sofronijević, gradonačelnik Novog Sada Žarko Mićin, i bivši premijer Miloš Vučević govorili su prethodnih dana da bi na staroj železničkoj stanici uskoro mogli da budu otvoreni za putnike.

„Razmatramo da se peronski deo sa prolazom ispod hodnika, koji je potpuno bezbedan, koristi kao stajalište kad se Srbija i Mađarska dogovore o puštanju brze pruge u putnički saobraćaj u nekom roku", rekla je Sofronijević.

Radovi na Železničkoj stanici u Novom Sadu bili su deo velikog infrastrukturnog projekata rekonstrukcije pruge od Beograda do državne granice sa Mađarskom.

Na jednom od dva zvanična otvaranja posle rekonstrukcije bio je i predsednik Srbije Aleksandar Vučić u društvu mađarskog premijera Viktora Orbana.

Ovom trasom trebalo bi da saobraćaju vozovi brzinom od 200 na sat, a Vučić je najavio da bi pruga mogla da bude otvorena do 7. jula.

Nedeljnik Radar objavio je međutim da je Utiber, kompanija zadužena za nadzor u ovom projektu, upozorio na više nepravilnosti na ovoj pruzi i posle obrušavanja nadstrešnice.

Ministarstvo građevinarstva nije odgovorilo na pitanja BBC novinara o tvrdnjama objavljenim u tekstu Radara.

Nepravilnosti koje Utiber konstatuje takve su da ugrožavaju bezbednost putnika, kaže Danijel Dašić, građevinski inženjer.

„Ima mesta na kojima su snimljena ozbiljna oštećenja podstrukture pruge.

„Tu šine praktično gledano stoje u vazduhu”, kaže na osnovu fotografija objavljenih u medijima.

„U ovom trenutku nemoguće je da se dobije upotrebna dozvola za prugu”, dodaje Dašić za BBC na srpskom.

„Prvo zbog železničke stanice, na kojoj se obrušila nadstrešnica, a potom zbog svih problema koji su uočeni na drugim objektima od Novog Sada do Kelebije, i ozbiljnih strukturalnih grešaka na koje ukazuje nadzor”, tvrdi.

Vozovi neće saobraćati bez izdate upotrebne dozvole za brzu prugu, izjavila je nedavno ministarka Sofronijević.

„To znači da su svi radovi izvedeni u skladu sa tehničkom dokumentacijom i da je njihovo puštanje u saobraćaj sigurno i bezbedno", tvrdi ona.

U ovom trenutku je nemoguće da se otvore samo peroni, kaže Dašić.

„Definitivno ne možete da puštate ljude ni blizu objekta koji bi mogao da se sruši".

„Bočni deo", čije se korišćenje najavljuje, „građen je nezavisno od hale železničke stanice i ne bi trebalo da je imao bilo kakve potrese i oštećenja", ističe arhitektkinja Ana Ferik Ivanovič.

Provere su, međutim, neophodne pre bilo kakve upotrebe perona, dodaje.

Ali pitanje je kome će biti poverene te analize, radovi i nadzor, upozorava Dušan Dobromirov.

„Ne uliva mi poverenje da taj posao rade iste ljudi koji su doveli do nesreće.

„Mnogo bih više poverenja imao kada bi došao neko drugi ko bi napravio dobru procenu kako to uraditi", kaže.

Pogledajte video: Novi Sad posle tragedije - šok, tuga i bes

Šta će biti sa zgradom?

Posle obrušavanja nadstrešnice, stanična zgrada je zatvorena, jer u njoj nije bilo bezbedno.

„Nadstrešnica je imala važnu funkciju u statici celog objekta pošto služi kao kontrateg za unutrašnjost", kaže inženjer Dašić.

Početkom godine, Fakultet tehničkih nauka u Novom Sadu, zajedno sa Institutom za proveru materijala, dobio je posao da ispita stabilnost zgrade.

U odluci o dodeli ugovora, objavljenoj na Portalu javnih nabavki, piše da bi te provere trebalo da budu završene za pet meseci.

One, međutim, još nisu ni počele, potvrđeno je na FTN-u za BBC na srpskom.

Sa FTN-a nisu mogli da odgovore na dodatna pitanja o razlozima kašnjenja.

Moguće je da će u zgradi biti urađena dodatna veštačenja u toku istrage, objašnjava advokat Vladimir Beljanski, jedan od branilaca okrivljenih u slučaju pada nadstrešnice.

To veštačenje takođe rade profesori Fakulteta tehničkih nauka.

„Tužilaštvo je pitalo branioce da li su saglasni da se stručnjacima dozvoli da uđu u staničnu zgradu i da rade procenu stabilnosti.

„Međutim, isti stručnjaci koji su radili veštačenje bili bi angažovani na proceni stabilnosti zgrade, i pitanje je da li to stvara određeni sukob interesa, odnosno da li ih plaća neko ko je mogući subjekt krivičnog postupka", kaže Beljanski.

Među okrivljenima u postupku za obrušavanje nadstrešnice je i više bivših državnih funkcionera.

Većina branilaca, koja se izjasnila, nije bila saglasna da FTN radi radi veštačenje stabilnosti zgrade sada dok istraga o padu nadstrešnice i dalje traje, kaže Beljanski.

On se nije izjašnjavao o tome da li treba dopustiti analize stabilnosti zgrade u ovom trenutku.

U međuvremenu, Infrastrukturа železnicа Srbije objavila je novi poziv za ispitivanje stabilnosti zgrade što sugeriše da na kraju ovaj posao neće raditi FTN, već neka druga ustanova.

„Pošto ispitivanja stabilnosti zgrade budu gotova, trebalo bi da bude jasnije šta će biti sa samom zgradom", kaže ministarka građevinarstva.

Neizvesno je kada će početi provera stabilnosti zgrade, jer Više javno tužilaštvo, po nalogu Višeg suda u Novom Sadu, i dalje dopunjuje istragu.

„Zgrada će biti srušena, rekonstruisana ili delimično korišćena gde je potpuno bezbedna", rekla je Sofronijević.

„Železnička stanica je izuzetno značajan objekat i simbol grada", kaže Ana Ferik Ivanovič.

„Novosađani ne mogu da zamisle Novi Sad bez železničke stanice", govori.

Dodaje i da treba način da se obeleži tragedija koja se dogodila na ovom mestu.

„Svi treba da se uključe u odabir mesta sećanja, a stanici vratiti njenu funkciju kako bi služila još nekoliko desetina godina", kaže Ferik Ivanovič.

Svetlani Paramentić je važno da se „jasno obeleži deo gde su nastradali ljudi".

„Tako da svako može da priđe i izrazi osećanje", kaže.

Ako stanica ponovo bude otvorena, Svetlana sumnja da će „moći da prođe kroz nju".

„Uvek ću koristiti sporedne ulaze koje nemaju neku vrstu krova", dodaje BBC novinarka.

„Trebalo mi je mesec dana da priđem skroz blizu stanice, da pogledam polomljena stakla, šipke na podu.

„'Ž' je postala mesto podsećanja, preispitivanja i pregršt osećanja."

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

• Koliko su sigurni srpski vozovi i zašto dolazi do sudara
• Nekadašnja glavna Železnička stanica u Beogradu: Od svetske dame do napuštene starice
• Prevoz i proizvodnja opasnih materija u Srbiji: Četiri crne tačke

(BBC News, 06.16.2025)