Који је крајњи циљ израелске операције

У петак, 13. јуна, пошто је Израел покренуо до сада невиђени напад на Иран, израелски премијер Бењамин Нетањаху изравно се обратио Иранцима.

Говорећи на енглеском, поручио им је да је дошло време да устану против „злог и тлачитељског режима&qуот;.

Израелске војне операције, објавио је он, „утиру пут за вас да остварите слободу&qуот;.

У овом тренутку, док се војни сукоб Ирана и Израела интензивира, а распон мета шири, многи се питају - шта ја прави крајњи циљ Израела?

Да ли је тај циљ да се напросто оконча, као што је Нетањаху најавио прве ноћи напада, „нуклеарна и балистичка ракетна претња исламског режима&qуот;?

Да ли је такође да се осујети могућност било каквих преговора између САД и Ирана, како би се постигао нови споразум за ограничавање иранског нуклеарног програма у замену за укидање болних санкција?

Или је та порука Иранцима о утирању пута за постизање слободе можда наговештај ширег циља да се оконча клеричка владавина у Ирану?

• Удари Израела и Ирана: Који су најгори могући сценарији
• Иран уздрман у до сада невиђеном израелском нападу, а ово је тек почетак
• Пет кључних питања после напада Израела на Иран

Од генерала до Трампа: Кога слуша?

Политичка каријера премијера који је најдуже на власти у Израелу обележена је личном мисијом да свет упозори на опасности које представља Исламска Република Иран – од карикатуралне бомбе коју је приказао у Уједињеним нацијама, до сталног понављања током последњих 20 месеци горућег регионалног рата да је Иран највећа претња од свих.

Зна се да су га амерички председници и његови генерали одвраћали, више него једном у последњих неколико година, од тога да нареди војне нападе на иранска нуклеарна постројења.

Амерички председник Доналд Трамп тврди да он томе није дао зелено светло.

Али изгледа да је макар и светло које је изгледало као жуто било сасвим довољно.

„Сад кад је кренуо, ушао је у то до краја&qуот;, описао је један западни званичник Нетањахуову игру.

Он је такође издвојио став да је главни циљ Израела да оштети ирански нуклеарни програм.

Ту одлуку је нашироко су осудиле државе из читавог региона, баш као и Међународна агенција за атомску енергију (ИАЕА).

„Изнова понављам да нуклеарна постројења никада не смеју бити нападнута, без обзира на контекст или околности&qуот;, рекао је Рафаел Гроси, генерални директор ИАЕА.

Њу су осудили и стручњаци за право, који тврде да су ови удари илегални по међународном праву.

Али многи се сада питају да ли израелски премијер заправо следи исте циљеве као и његови главни саветници и савезници.

„Док је Нетањаху лично уложио све што има у смену режима, израелски политички и војни естаблишмент посвећени су дубоком осујећивању иранског нуклеарног програма&qуот;, каже докторка Санам Вакил, директорка Блискоисточног и северноафричког програма при експертској групи Четам хаус.

„Ово потоње би могло бити тешко, али донекле оствариво&qуот;, додаје она.

„Оно прво делује теже за остваривање у кратком и све интензивнијем сукобу.&qуот;

Уништавање иранског нуклеарног програма

Нетањаху је представио израелску операцију као превентивни напад како би се елиминисала егзистенцијална претња.

Ирански напредак, изјавио је он, налази се „у 90. минуту&qуот; до „стварања нуклеарне бомбе&qуот;.

Западни савезници поновили су његову тврдњу да се Техерану не сме дозволити да пређе ту границу.

Али тај Нетањахуов сат такође је нашироко довођен у питање.

Иран изнова пориче да је одлучио да направи бомбу.

У марту је Тулси Габард, амерички директор Националне обавештајне службе, званично сведочио како америчка обавештајна заједница „и даље процењује да Иран не прави нуклеарно оружје&qуот;.

ИАЕА је у најновијем кварталном извештају саопштила да је Иран нагомилао довољно уранијума обогаћеног на 60 одсто, што представља кратак, технички корак до претварања у оружје, или 90 одсто, за потенцијално прављење девет нуклеарних бомби.

У ових неколико првих дана, гађана су три кључна постројења у огромном иранском нуклеарном програму - Натанз, Исфахан и Фордов.

ИАЕА је саопштила да је пробно постројење за обогаћивање горива, које се налази изнад земље у Натанзу, уништено.

Агенција је такође јавила да су у Исфахану оштећене четири „критичне зграде&qуот;.

Израел описује штету на иранским постројењима као „значајну&qуот;; Иран каже да је она тек сведена.

А Израел удара и на „изворе знања&qуот;, убивши, до сада, девет нуклеарних научника и све већи списак врховних војних команданата.

Његов списак мета, у који спадају војне базе, лансирне рампе за пројектиле и фабрике, сада се проширио и на економска и нафтна постројења.

Иран узвраћа властитом проширеном листом за одстрел док број цивилних жртава у обе земље само расте.

Али да би задао одлучујући ударац огромном иранском нуклеарном програму, Израел би морао да нанесе значајну штету Фордову, његовом другом највећем постројењу и најјаче брањеној локацији.

Овај комплекс, дубоко под земљом у планини, место је на ком неки експерти верују да је Иран нагомилао већи део властитог уранијума спремног да буде претворен у оружје.

Извештаји у израелским медијима кажу да је тренутни циљ да се одсече приступ постројењу.

Израел не поседује бомбе за разбијање бункера које би му биле потребне да се пробије кроз толике стене.

Али их Америчке ваздухопловне снаге имају.

Те бомбе су познате као МОП - прецизно навођени Масивни артиљеријски пенетратор тежак 13.600 килограма.

Али би и даље морало да се изврши много удара да би била нанета велика штета.

„Мислим да је највероватнији сценарио да ће Нетањаху позвати Трампа и рећи му: 'Ја сам обавио сав овај други посао, постарао сам се да нема претњи по бомбардере Б-2 и америчке снаге, али не могу сам да окончам програм нуклеарног наоружања'&qуот;, рекао је за ББЦ Ричард Нефју, бивши амерички званичник и стручњак за Иран при Центру за светску енергетску политику на Универзитету Колумбија.

Један западни дипломата ми је рекао: „Још се не зна на коју ће се страну Трамп окренути.&qуот;

• Бењамин Нетањаху: Командос који је постао премијер Израела
• Ко је врховни вођа Ирана Али Хамнеи и колико је утицајна његова породица
• Скупи поклони, медији, мито: За шта је оптужен премијер Израела

Темпирани да саботирају мировне преговоре?

Трамп се упорно окреће час лево, час десно.

Почетком прошле недеље, позвао је Израел да престане са претњама иранској војсци зато што би напад могао да „упропасти&qуот; нуклеарне преговоре са Ираном, за које је одувек говорио да им даје предност.

Једном кад је Израел напао, хвалио је те ударе као „одличне&qуот; и упозорио да ће их „бити још више, још много више&qуот;.

Али је размишљао и о томе како би они могли да погурају Иран ка постизању споразума.

А онда је у недељу у објави на платформи Истина (Трутх социал): „Имаћемо ускоро МИР између Израела и Ирана! У току су многи позиви и састанци.&qуот;

Ирански преговарачи сада подозревају да преговори, који је требало да се наставе у престоници Омана у недељу, само трик којим је требало убедити Техеран да се не спрема израелски напад, упркос порасту напетости.

Израелске узавреле салве 13. јуна ујутро ухватиле су Иран неспремног.

Други такође виде избор тог тренутка као значајан.

„До сада невиђени израелски удари били су осмишљени тако да униште шансе председника Трампа да постигне споразум за зауздавање иранског нуклеарног програма&qуот;, каже Ели Геранмајех, заменица шефа Блискоисточног и северноафричког програма при Европском савету за иностране односе.

„И док неки израелски званичници тврде да је циљ ових напада био да појачају америчку позицију на дипломатском путу, очигледно је да је намера њиховог тајминга и масовности била да саботирају преговоре.&qуот;

Званичници упознати с овим преговорима рекли су ми прошле недеље да се „споразум налазио надохват руке&qуот;.

Али све је зависило од тога да САД одустану од максималног захтева да Иран оконча сво нуклеарно обогаћивање, чак и за много мање једноцифрене проценте у складу са цивилним програмом.

Техеран је то доживљавао као „границу која се не прелази&qуот;.

Након што се председник Трамп повукао из револуционарног нуклеарног споразума из 2015. године у његовом првом мандату, делимично под упорним притиском Нетањахуа, Иран је одустао од поштовања обавезе да ограничи обогаћивање на 3,67 одсто, што је ниво који се користи за производњу горива за комерцијалне нуклеарне електране, а онда је почео и да га нагомилава.

У овом другом покушају, амерички лидер је дао Ирану „60 дана&qуот; да постигне споразум - прозор који су посредници с искуством и знањем на овом пољу сматрали сувише малим за једно тако сложено питање.

Израел је напао 61. дана.

„Омански канал је за сада мртав&qуот;, каже доктор Вакил.

„Али регионални напори су у току да се ситуација деескалира и да се пронађу излазне стратегије.&qуот;

Нетањахуово „черчиловско распложење&qуот;

Гледано из Техерана, ова ескалација није само о залихама, центрифугама и надзвучном оружју.

„Они то виде као покушај Израела да, једном за свагда, умањи иранске способности као државе, његову војску, његове институције, и да промени равнотежу снага Ирана и Израела на одлучујући начин, и можда сруши Исламску Републику у целини, ако може&qуот;, тврди Вали Наср, професор Блискоисточних студија и међународних послова у Школи Џонс Хопкинс за напредне међународне студије и аутор књиге Велика стратегија из 2025. године.

Није најјасније како би иранска јавност могла да реагује на то.

Земља од 90 милиона становника годинама пати због тешких међународних санкција као и системске корупције.

Протести су избијали, годину за годином, по питањима која су варирала од високе инфлације до ниске стопе запослености, несташице воде и струје до фанатичности полиције за морал, која ограничава животе жена.

До тада невиђени талас протеста 2002. године, када су захтеване веће слободе, наишао је на оштро гушење.

Наср нуди властиту процену расположења јавности у овом тренутку.

„Можда су у почетку, кад су убијени четворица или петорица веома непопуларних генерала, осетили олакшање, али сада су гађане њихове стамбене зграде, цивили гину, а нападнута је и енергетска и електрична инфраструктура земље&qуот;, каже он.

„Не видим сценарио у ком би већина Иранаца стала уз агресора против властите земље док је овај бомбардује, и да некако то доживи као ослобођење.&qуот;

Али Нетањахуове изјаве упорно наговештавају шири циљ.

Он је 14. јуна упозорио да ће његова земља ударити на „сваку локацију и сваку мету ајатолаховог режима&qуот;.

У недељу, кад га је Фокс њуз конкретно питао да ли је смена режима део израелских војних планова, израелски премијер је одговорио: „То би свакако могао да буде резултат, зато што је ирански режим веома слаб.&qуот;

„Они желе да играју на страх режима од губитка контроле у склопу њиховог психолошког рата&qуот;, каже Аншел Пфефер, израелски дописник за Економист и аутор Нетањахуове биографије.

„Консензус у оквиру израелске обавештајне заједнице је да је предвиђање или организовање пада иранског режима узалудан посао.

„То би могло да се деси сада или за 20 година.&qуот;

Али Пфефер верује да би премијер могао да размишља другачије.

„Мислим да су велике шансе да Нетањаху, за разлику од његових шефова обавештајних служби, заправо верује у ту поруку; он је черчиловски расположен.&qуот;

У недељу увече су у америчким медијима почели да се појављују извештаји, сваки се позивајући на властите изворе, да је председник Трамп последњих дана ставио вето на израелски план да убију иранског врховног вођу ајатолаха Алија Хамнеија.

Говоркања су започела кад је Ројтерс први јавио ту вест позивајући се на двојицу неименованих америчких званичника.

Кад су израелски званичници били упитани о њиховим циљевима, од министра спољних послова Гидеона Сара до шефа Савета за националну безбедност Цачија Ханегбија, истакли су да они нису усредсређени на иранско политичко вођство.

Ханегби је, међутим, ипак додао: „Али концепт је у овом тренутку валидан на један ограничени временски период&qуот;.

Кад се све сабере и одузме, контуре ове завршнице обликоваће ток опасног и непредвидивог сукоба, баш као и непредвидиви амерички председник.

„Успех или неуспех у огромној ће мери дефинисати то да ли ће САД бити увучене у рат&qуот;, процењује Данијел Леви, председник америчког Блискоисточног пројекта и бивши саветник израелске владе.

„Само САД могу ово да доведу до правовремене завршнице у блиској будућности одређивањем исхода и тачки заустављања.&qуот;

Насловна фотографија: Анадолу виа Гетти, АТЕФ САФАДИ/ЕПА - ЕФЕ/РЕКС/Схуттерстоцк

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

• Иранска нуклеарна постројења које је погодио Израел - сателитске фотографије
• 'Нигде није безбедно': Иранци о животу под израелском ватром
• Хоће ли цене нафте отићи у небеса због сукоба Израела и Ирана
• Непријатељство Израела и Ирана: Све што треба да знате
• Зашто се Иран и Израел међусобно нападају
• Колика је војна сила Ирана у поређењу са израелском

(ББЦ Невс, 06.17.2025)