Где ли је мој син? Усамљена бака из села Трнава већ 40 година чека сина јединца: "Можда ме је заборавио"

Прешла је осамдесету и њено лице, исцртано борама, прича приче једног дугог живота – и вечне, тихе чежње. Сваког јутра, пре него што скува кафу, провири кроз прозор или пређе праг, поставља исто питање: - Где ли је мој син? Прошло је четири деценије откако га је последњи пут видела. Ни трага, ни гласа. Само тишина која боли. У њеним очима, нада тиња – можда је жив, можда је негде далеко, можда… можда ју је заборавио. – Можда је погинуо, можда ме заборавио,