У Србији за пет месеци одобрен само један захтев за азил

У Србији је за првих пет овогодишњих месеци одобрен само један захтев азил и то у облику "супсидијарне заштите" једне особе из Бурундија, речено је у Центру за заштиту и помоћ тражиоцима азила поводом Међународног дана избеглица, 20. јуна.

Директор Центра Радош Ђуровић је агенцији Бета казао да је за првих пет месеци ове године 189 особа изразило намеру да тражи азил, а да је поднето 59 захтева и да је " одобрен само један азил у облику супсидијерне заштите једном лицу из Бурундија".

Он је оценио да то говори и о отежаном приступу азилном поступку јер избеглице не могу да осигурају да им захтев буде размотрен и да поступак буде брз и ефикасан.

Ђуровић је навео да је, по подацима Центра, азил тражило највише људи из Египта, Авганистана, Сирије, Русије, Палестине, Ирака Марока и Пакистана.

Додао је и да су највише кроз Србију пролазили људи из Авганистана, Сирије и Турске, а потом из Северне Африке и Пакистана.

Казао је да је ове године кроз Србију прошло више од 9.000 особа, те да ће их, ако се тако настави, до краја године, по проценама Центра, бити укупно око 30.000.

"Привремену заштиту је добило или продужило 881 лице које долази из ратом разорене Украјине, а у Србији борави око 21.000 Украјинаца", казао је он.

Рекао је и да је у Србији из Русије сада, по подацима Центра, је 45.973 особа, тако да, поред избеглица из Азије и Африке, има избеглица из Европа и то су значајне бројке и разноврсна популација.

"Њихов положај у вези азилног поступка је отежан, избеглице не могу саме да осигурају да им се размотри захтев за азил и да имају убрзан и ефикасан поступак и то не могу никако без стручне правне помоћи која је бесплатна али је има мало", напоменуо је Ђуровић.

Напоменуо је да, у контексту приступу азила, у Војводини људи готово и да не могу да поднесу захтев за азил, јер "чекају недељама и месецима да им се поднесе захтев па да им се размотри...".

Навео је и да "на тај начин процес може да траје и годинама" поготову јер, Управни суд веома споро одлучује у трећој инстанци о захтевима.

"Ту је и тренд затварање кампова за мигранте који се наставља у Србији, а до краја јуна и Центар за азил у Крњачи биће затворен тако да остајемо на четири центар за прихват: у Обреновцу, Сјеници, Прешеву и Бујановцу, од 17 колико их је некада било", казао је Ђуровић.

Сматра да "то није паметно" због погоршавања стања у свету, поготову новог рата Израела и Ирана и првих назнака новог избеглиштва из тог правца.

"Када говоримо о интеграцијама, можемо рећи да предност имају избеглице из Украјине који имају право на рад омах по добијању привремене заштите, за разлику од избеглица из Африка и Азије који то тек могу након поднетог захтева за азил", казао је Ђуровић.

По његовим речима, предност Украјинаца је блискост језика и културе и њиховом боравку у градовима.

"Потребно је да привремена заштита Украјинаца прерасте у трајно решење, сведоци смо да се привремена заштита продужава из године у годину и то је велика неизвесност за те људе јер морају да добијају нова решења... а ту је и проблем са послодавцима", казао је он.

По речима Ђуровића, потребно је да се људима из Украјине омогући трајно решење - да им се одобри заштита на много дужи период или да им се да азил.

"Потребно је повећати и капацитете прихватних и центара за азил око већих урбаних центара, повећати и кадар Канцеларије за азил и омогућити несметано подношење захтева за азил, по смештају људи у центрима за прихват", казао је он.

Ђуровић сматра и да је неопходно да Управни суд унапреди капацитете у вези са захтевима за азил и да формира посебно одељење које би обрађивало те захтеве и истраживало информације о земљама одакле ти људи долазе.

Оценио је и да би Комесаријат за избеглице и миграције, која сада функционише самостално, требало подвести под неко од министарства Владе Србије.

(Бета, 20.06.2025)