Idemo, nema nazad!
Rešetka pre 19 dana
Mоја оsеćanja prema Njemu su: hladan prezir i iskrena ravnodušnost. U napred znam, da kad god se obrati naciji, a to je najmanje triputa na dan, da sve što izgovori je prostačka laž, dečje fantaziranje, obično mrsomuđenje i palamuđenje – namenjeno Njegovim zaluđenim i zaslepljenim suklatama.
Nekada sam Ga rado slušao, u nedostatku Vesele večeri na radiju i, ne dolasku „Medrano“ cirkusa, sa klovnovima, na Zelenoj pijaci. Sada, ni to ne ide. Ne mogu. Pa, zašto uopšte mu pridajem bilo kakav značaj, pa još i pišem o Njemu. E, zašto? Sinoć, u Utisku nedelje, jedan od priloga bilo je i Njegovo besmisleno ili besciljno lamentiranje nad Vidovdanom, kao najvećim? srpskim praznikom. Kada će mračne sile, u vidu: ustaša, hijena, stranih plaćenika,ološa, leština,
