У Београду изложба посвећена женама хероинама у Другом светском рату

У Југословенској кинотеци у Београду предстваљена је изложба "Ратне хероине" Биљане Марцојевић, посвећена женама - хероинама отпора, страдања и борбе у Другом светском рату.

Током Другог светског рата, у Народноослободилачкој борби учествовало је више од 100.000 жена, које су преживеле Аушвиц и друге логоре, ослобађале децу и жене од окупатора, а 91 жена проглашена је Народним херојем.

Ауторка изложбе Биљана Марцојевић сматра да су истраживања женске улоге кроз целу историју и даље несразмерна тежини и важности те улоге и да свака хероина на свој начин представља претњу традиционалној подели родних улога.

"Коју год улогу имале у рату и чиме год завредиле да их ми данас називамо хероинама, једна друга реч их све обухвата и све приче о њима обједињава, а та реч је мајка. И то су не само оне жене које су рађале у шуми, у збегу на Козари, у јамама безданицама, оне којима су бебе вадили насилно из стомака, не само оне које су од деце одвајане у логорима и црним кућама. Иста реч говори и о женама које се услед своје младости и ратних околности никада нису оствариле као мајке", казала је Марцојевић.

По речима ауторке, хероине изнова одгајају синове, уче их да љубе слободу изнад свега и да за исту не жале живот дати, а једна од њих је и Милица Ерцег.

"Мајка која је са шестогошњим сином Илетом бачена у јаму Равни долац, мајка којој је син издахнуо на рукама, само што се освестила шестог дана у јами, као да је са тешким ранама само њу чекао за тај њихов последњи поздрав. Милица рађа још једног сина након изласка из јаме и даје му исто име. Име Илија остаје записано као име првог регрута стасалог за војску из Ливна. Да не постоји ниједно друго сведочанство, ова прича је довољан показатељ о размерама геноцида почињеног над Србима током Друго светско рата", казала је Марцојевић.

Владимир Маљковић каже да је страдање српског народа током Другог светског рата највеће страдање у дугој прошлости.

"Ово је прва у низу изложби која ће се бавити овом темом, али је изузетно битно да посветимо за почетак изложбу женама, које су обележиле Други светски рат на различите начине".

Од око 1,7 милиона Југословена, колико их је страдало током тог рата, око 620.000 су жене, а у логорима их је убијено више од 280.000.

Милица Тепић, Хилда Дајч, Диана Будисављевић, Вида Јоцић, Мира Цикота, Лепа Радић, Олга Петров, Дринка Павловић, Јелена Ћетковић, Радмила Божић и Стана Арнаут само су неке од много жена чије су хуманост, одважност и ангажовање оживљени кроз изложбену поставку.

Прилог Кинеске Медијске Групе (ЦМГ).

(Бета, 01.07.2025)