Да ли смо заиста последња генерација која ће видети свице

На ободу борове шуме у Врњачкој Бањи током одрастања стално сам гледала свице.

Светлуцави инсекати појављивали су се чим би пао мрак споро летећи у ројевима.

Али глобалне студије показују да су ови призори све ређи, а о томе се често пише и на друштвеним мрежама.

Губитак станишта, светлосно загађење и пестициди - хемикалије које се користе у пољопривреди, неки су од разлога за смањење броја ових шумских фењера.

„Основни услов за опстанак ларви свитаца је присуство одговарајуће хране.

„Тренутно у Србији не постоје никаква дугорочна систематска истраживања која су једини начин да се утврди њихова бројност, а већина информација о нестанку свитаца у Србији потиче из медија&qуот;, каже Јован Добросављевић са Шумарског факултета у Београду за ББЦ на српском.

Ипак, модерни начин живота не иде им на руку, јер њихово светлуцање не долази до изражаја и може да утиче на романтику.

„Како би свици могли да се размножавају потребно је да мужјак пронађе светлост коју женка производи.

„У урбаној средини где је присутно загађење светлом, ово је малтене неизводљиво&qуот;, додаје Добросављевић.

Неке врсте свитаца већ су угрожене, док друге нестају пре него што их научници уопште примете.

На црвеној листи Међународне уније за заштиту природе постоји велики број врста свитаца са вишим или нижим степеном угрожености.

У Правилнику о проглашењу и заштити строгозаштићених и заштићених дивљих врста, у Србији нема угрожених врста свитаца, додаје он.

• Како изгледа живот у „самачком” хотелу за пчеле
• Можете ли да замислите свет без инсеката
• Откривена нова врста инсекта у Србији, названа по Ивани Шпановић

Како живе свици?

Свици припадају породици Лампиридае, у питању је врста тврдокрилних буба.

Постоји више од 2.000 познатих врста широм света, а најчешће настањују топле и влажне пределе, попут шума, мочвара и ливада.

Оно што их чини посебнима јесте биолуминисценција - њихова способност да произведу светлост.

„Као што само име биолуминесценција каже ова светлост настаје природним путем, односно путем хемијске реакције у телу свитаца.

„Супстанца звана луциферин реагује са кисеоником у присутву ензима луциферазе и АТП-а (молекула који преноси енергију у ћелијама)'', каже Добросављевић.

У трбуху стварају такозвану „хладну светлост''.

То значи да су ефикаснији од већине модерних сијалица, јер не троше енергију на стварање топлоте у процесу производње светла, објашњава он.

Ова светлост им служи као систем комуникације и привлачења партнера, а код ларви и као упозорење предаторима.

У природи, ларве свитаца (познате и као гловвормс) могу сијати месецима пре него што се трансформишу у одрасле јединке.

Ларве свитаца су предатори и већина њих који живе у Србији се углавном хране пужевима голаћима и глистама, тако што убризгају течност у плен, а затим извуку делимично сварену материју кроз усну дупљу.

„Зато бирају станишта где живи њихов плен, као што су заклоњени сеновити предели шума и околине река.

„Женке су код већине врста бескрилне и слабо покретне, тако да светлошћу, чија су фреквенција, интензитет, боја и друге карактеристичне специфичне за одређене врсте, најчешће привлаче мужјаке'', каже Добросављевић.

Светлосне поруке ових инсеката често софистицираније него што изгледа.

Женке неких врста су отишле и корак даље у еволуцији, тако да производе светлост специфичну за женке друге врсте свитаца чијим се мужјацима храни када дођу привучени светлом, додаје Добросављевић.

Светлећи инсекти који не воле светло

Вештачка светла из градова, аутомобила и уличне расвете ометају природне светлосне сигнале свитаца, што отежава парење и навигацију.

У Србији, нажалост, још не постоје научне студије које су бавиле утицајем светлосног загађења на понашање и опстанак свитаца, објашњава Дајана Бјелајац, доценткиња на Природно-математичком факултету у Новом Саду за ББЦ на српском.

Светлосно загађење је прекомерна, неправилно усмерена или непотребна вештачка светлост која ремети природни мрак.

Јавља се када осветљење улица, реклама, зграда, аутомобила, као и велики светлосни снопови са дискотека или туристичких атракција нарушавају природни циклус дана и ноћи и утиче на животну средину, људско здравље и енергетску ефикасност.

Процењује се да се сваке године светлосно загађење повећа у просеку десет одсто, рекао је Срђан Самуровић, научни саветник Астрономске опсерваторије Београд, у ранијем разговору за ББЦ на српском у тексту Зашто не видимо звезде.

Више од 80 одсто светског становништва и више од 99 одсто Европљана живи под светлом загађеним небом, упозорава извештај Еионета.

Србија је део овог глобалног тренда, и међу десет је европских земаља у којима је од 2014. до 2021. дошло до највећег повећања светлосног загађења, показује исти извештај.

„​​Свака светлост која је присутна ноћу утиче на размножавање свитаца било да је то улично или осветљење на стадионима, рекламни панели, па чак и расвета у двориштима која је упаљена у време када је њихова активност највећа&qуот;, каже Јован Добросављевић.

Не воле ни градове

Али светлост није једини непријатељ.

Ширење градова додатно прети овим инсектима.

Сечење шума, исушивање мочвара, претварање ливада у бетонске пејзаже - све то брише природна станишта свитаца.

Њихов животни циклус зависи од очуване микроклиме, влаге и тла богатог глистама и пужевима - основним пленом ларви.

Да би се очувала популација свитаца требало би да се смањи урбанизације у градским подручјима, каже Добросављевић.

Последних година све чешћи је и туризам посматрања свитаца - посебна врста екотуризма у којој људи путују у природна станишта да би, током топлих летњих ноћи, гледали ритуал парења свитаца који се дешава се само неколико недеља годишње.

У неким земљама, као што су Јапан, Тајланд, Мексико и Америка, туризам посматрања свитаца привлачи хиљаде посетилаца.

Међутим, ако се туризам не организује пажљиво, може угрозити свице.

„Туристи нису кривици, али док ходају по шумском тлу, стајац́е на телима женки свитаца које полажу јаја и тако убити следец́у генерацију инсеката&qуот;, рекла је професорка Сара Луис са Универзитета Тафтс, раније за ББЦ.

Како да помогнемо свицима?

Чини се да ове светлуцаве бубе не траже много - мало мрака, тишину и нетакнуту природу.

Смањење светлосног загађења, односно паљење светла у двориштима и кућама само када су потребна, коришћење осветљења са сензорима за покрет или спуштање ролетни ноћу могу да помогну популацији свитаца, каже доцент на Шумарском факултету.

„Можда је и најважније то да утичемо на доносиоце одлука у нашој земљи да се донесе Закон о заштити од светлосног загађења како бисмо били сигурни да ће прописи да се поштују, а неадекватно осветљење уклони и санкционише.

„Неке земље из региона, попут Хрватске су то увеле&qуот;, додаје Дајана Бјелајац.

Инсекти играју кључну улогу у производњи хране и у очувању нашег екосистема, а временом све више њих губи станишта.

Да бисмо им помогли добро би било садити аутохтону вегетацију, ређе косити траву, и где је могуће остављати материјал испод ког свици могу да се сакрију и презиме попут дрвеног отпада или камења, закључује Добросављевић.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу.

Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

• Ђоковићев дувалијус: Ова врста инсекта добила име по српском спортисти
• Дремка пчела, прождрљива мува и 'ванземаљац': Најбоље фотографије инсеката
• Паметан трик бумбара изазива раније цветање биљака

(ББЦ Невс, 07.02.2025)