Куповина: Покрет против инфлуенсера

Одбијањем такозване „хаул&qуот; културе - која подстиче прекомерну куповину и потребу да се нови комади одеће покажу свима - и промовисањем пажљиве потрошње, покрет деинфлуенсера постаје све популарнији, а ево и зашто.

Дајана Виб је 2019. године претраживала друштвене мреже када је наишла на инфлуенсера који је рекламирао увијач косе без употребе топлоте.

„Били су то савитљиви штапићи са којима сте могли да спавате, а обец́ање је било да ц́ете се пробудити са прелепим локнама&qуот;, каже она за ББЦ.

Био је то један од многих производа које је купила под утицајем рекламирања на друштвеној мрежи ТикТоку, али је брзо схватила да јој не треба као ни неколико других попут млека за тело и пилинга за лице.

„Искрено, увијачи су ми заиста пореметили сан, а нисам успела да ни прву ноћ са њима да преспавам&qуот;, каже она.

„Коса ми је природно таласаста, па мислим да ми је увијач направио претеране коврџе&qуот;.

• Упознајте идеалну жену - која није стварна
• Спорт и вештачка интелигенција: Где је граница за лажне инфлуенсере
• Како данас купујемо

А сада је Виб, која живи у америчкој држави Охају, и сама инфлуенсерка, али се разликује од многих других, јер покушава да утиче на њене пратиоце да не купују ствари које им нису потребне.

У видео снимцима које свакодневно објављује на ТикТоку, где има више од 200.000 пратилаца, она поставља питања, као што су „да ли сте желели тај производ пре него што вам је пласиран?&qуот; и подсец́а пратиоце да није нормално ићи у велику куповину на недељном или месечном нивоу.

„Хаул&qуот; култура је посебна врста садржаја на друштвеним мрежама који је настао на Јутјубу и којим се пратиоцима показује ствари којима се неко поновио, обично одећом, једним одласком у куповину.

Виб је део новог тренда у дигиталном свету, деинфлуенсера, који се противе прекомерној куповини и позивају пратиоце да не пазаре одређене производа јер су им непотребни, прецењени и неделотворни.

Овај тренд расте од 2023. године, а хештег #деинфлуенцинг на ТикТоку је прикупио више од милијарду прегледа.

Користећи хештегове као што су „ундерцонсумптион цоре&qуот; и „цонсциоус цонсумер&qуот;, они деле поруке, као што су „брза мода вам неће изградити стил&qуот; и „мала потрошња је нормална потрошња&qуот;.

Виб верује да ће се у 2025. години култура променити и да смо достигли „врхунац моћи инфлуенсера&qуот;.

ТикТок је подразумевани дом за инфлуенсере, али с обзиром да се апликација суочава са неизвесном будуц́ношц́у у Сједињеним Државама (САД), Виб верује да је време за промене.

„Не знам каква је будуц́ност ТикТок-а, али врста утицаја који се врши на тој друштвеној мрежи не постоји на другим апликацијама&qуот;, каже она, напомињуц́и колико је више садржаја приказивања купљене одеће и других производа на ТикТоку него на другим платформама као што је Инстаграм.

Виб мисли да је ова промена због повец́ане свести о томе шта инфлуенсери заправо раде.

„Када сам почела да виђам више реклама на мом ТикТоку, помислила сам колико сам вец́ купила у последњих неколико година због рецензија инфлуенсера&qуот;, каже она.

„Одједном ми је пало на памет да је све то реклама, од плац́еног промотивног садржаја до креатора који деле видео снимке о њиховим куповимама.

„Није као када гледате ТВ где се препознају рекламе.

„Инфлуенсери се чине као пријатељи или чланови породице, јер наше омиљене ТикТокере скоро видимо као људе које познајемо&qуот;.

Вец́ина интеракција Виб на интернету је позитивна и даје коментаре попут: „Данас сам морала да чујем овај савет&qуот;.

Други се, међутим, питају зашто она осец́а потребу да се меша у куповне навике других људи.

Виб наглашава да се не залаже за живот без куповине, а каже да она воли добро да промисли пре него што нешто купи.

Њен савет је супротан оном који промовишу инфлуенсери и који подстиче људе да „не да ходају, већ да потрче&qуот; да купе најновији производ.

Пажљив приступ: „Можда ц́ете схватити да је оно што имате довољно добро&qуот;

Истог мишљења је Кристина Микаски која сада пажљивије купује.

Циљ њених објава на Јутјубу, ТикТоку и Инстаграму је да помогне другима да живе испуњеним животом, „а да притом не остану шворц&qуот;.

Микаски каже да из прве руке зна колико инфленсери могу да буду моц́ни.

„Године 2019. имала сам да отплатим око 81.000 евра студентског кредита, а ипак сам ишла у куповину сваке недеље.

„Дотакла сам дно када сам купила пар чизама које су биле скупље од моје кирије, иако сам знала да не могу да их приуштим&qуот;.

Креаторка садржаја из Торонта каже за ББЦ да је била заробљена у кругу „Инстаграм против стварности&qуот;.

„Имала сам представу како би мој живот требало да изгледа на основу моје каријере и онога што су радили моје колеге&qуот;.

То је честа тема подкаста које води Микаски и у којима разговара са слушаоцима који се боре са притиском да стално морају нешто да купују, као и са разочарањем када производи не испуне очекивања.

„Људи више не виде вредност у ономе што купују, јер производи једноставно не испуњавају очекивања.

„Чини се као да све постаје све скупље, а слабијег квалитета и мање задовољавајуц́е&qуот;.

Микаски не жели да људи направе грешку као она – да у почетку потпуно престану да троше и живе минималистички, због чега је била несрец́на.

Од тада је нашла компромис – почасти себе с времена на време, али пре него што крене у куповину подсети се да прво „купи гардеробу&qуот;.

Креаторка садржаја је отплатила студентски дуг, и шта сада саветује другима?

„Престаните да користите телефон, јер сталним праћењем садржаја расте вероватноц́а да подлегнете прикривеним рекламама&qуот;, каже она.

„Одложите телефеон, додирујте траву, играјте се својом гардеробом и користите комаде које већ имате да направите забавне комбинације.

„Можда ц́ете схватити да је оно што имате довољно добро&qуот;.

За моду, као и за кување, треба времена

Стилисткиња Лусинда Грејем каже да стално праћење брзе моде није лоше само за џеп и животну средину, већ и лични стил.

„Гледајте на то као на кување&qуот;, каже она за ББЦ.

„Ако нешто спремите на брзину, то је лепо, али не може да се такмичи са јелом које се кува више од 48 сати и које захтева пажњу и труд.

„Исто је са брзом модом у поређењу са гардеробом која је пажљиво одабрана&qуот;.

Грејем саветује свима који траже сопствени стил да буду стрпљиви.

„Потребно је време да се изгради лични стил и експериментише истим комадима.

„Најважније је да купујете оно што вам се свиђа, а не оно што намећу трендови&qуот;, каже она.

„Уз инфлуенсере који нас убеђују да купујемо одец́у, ми купујемо комаде који представљају стил живота неког другог и покушавамо да опонашамо њихов стил живота, али резултат тога није практична гардероба&qуот;.

Грејем промишља пре куповине нових комада и допушта да њена одец́а „остари&qуот;.

„Имам јакну већ шест година и волим да је уклапам у разне комбинације&qуот;, објашњава она.

„Има нечег лепог у томе како се одец́а мења.

„Тренутно су у моди излизане радничке јакне и карго панталоне, али уместо да их купите у винтаге продавници, боље је да набавите пар и пустите да се временом излижу&qуот;.

Она каже да исто важи и за трендове.

„Брза мода никада нец́е бити аутентична.

„Ако погледамо, на пример, стил индие слеазе (карактерише га неуредан и летаргични приступ винтаге одевним комадима), то је класичан изглед људи који истински живе тај стил живота, а не зато што су купили поцепане фармерке на интернету&qуот;.

„Кључ је да пронађете оно што вам се допада и да циљано купујете и тако искорените импулсивну куповину&qуот;.

Тешко је рец́и да ли тренд деинфлуенсера већ утиче на брендове.

Знамо да гиганти на интернет као што су Асос, Боохоо и Претти Литтле Тхинг последњих година бележе пад потражње услед промене навика потрошача.

Међутим, не заборавимо да су многи налози на друштвеним мрежама и даље преплављени инфлуенсерима.

Према проценама из 2023. године, вредност маркетиншке индустрије инфлуенсера у целом свету ће ове године износити 21,1 милијарду долара, што је више него двоструко у односу на 2019.

Аја Барбер сматра да с обзиром да се стварање садржаја и даље сматра жељеном каријером, још нисмо достигли „врхунац инфлуенсера&qуот;.

Ауторка књиге која се бави климатксим променама, потрошачким друштвом и потребом за колективном променом, сматра да је покрет деинфлуенсера користан, али да би се промениле потрошачке навике људи, то море да се учини ва интернета и да у том сви имамо улогу.

„Од милијардера који су власници компанија до утицајних људи и нас као потрошача&qуот;, каже за ББЦ Барбер, која је и сарадница модног часописа Ела (Елле).

„На друштвеним мрежама ми се обратио поштански радник који је рекао да су једној кући испоручили 17 пакета из кинеске онлајн продавнице гардеробе Схеин у току месеца&qуот;.

Према појединим проценама, годишње се произведе више од 100 милијарди комада одец́е широм света, а више од половине заврши на депонији у року од 12 месеци.

Често се одбачена одец́а извози у афричке и азијске земље, где уместо да се препордаје, до 40 одсто заврши у ђубрету, што доприноси, кажу добротворне организације, загађењу воде и повећава здравствене ризике.

Прошло је скоро столеће од 1930-их када су жене имале око 60 комада одец́е и куповале су пет нових комада годишње.

„Циљ је да се прода што више производа&qуот;, каже Барбер о промени која се у међувремену десила.

„Морамо да будемо свесни штете коју обични људи чине мислећи да једноставно могу унедоглед да купују и троше и да такво понашање нема негативан утицај, а то није тачно&qуот;.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

• Плати да те прати: Вештачка интелигенција наводи на куповину
• Како да безбедно купујете и легално продајете преко Инстаграма
• Како је настала куповина преко интернета

(ББЦ Невс, 07.13.2025)