Филмска критика: Ветар, снег и звезде
НИН 16.07.2025 | Невена Даковић
Трећи филм француско-аргентинског редитеља Пабла Агуера, „Сент-Егзипери“ („Саинт-Ексупéри“, 2024, Фестивал француског филма) осредње је, али у односу на очекивања од приче о вечно шармантном и контроверзном Антоану де Сент-Езиперију, поприлично разочаравајуће остварење.
Као такво можда и не заслужује аналитички осврт, али сазнања да обележава 125 година Егзиперијевог рођења; да пружа нежан наклон „Малом принцу“ (1943); да француско-јужноамеричким полуимагинарним хронотопом и стилом покрива спектар од магичног до фантастичног реализма учинили су да променим мишљење. Сведени наратив, за разлику од могућег раскошног биопика, говори о мисији Сент-Егзиперија (Луј Гарел), који креће у потрагу за ментором и пријатељем Анријем
