Друга шанса за Куртија: Нови парламентарни избори на Косову 28. децембра

Становници Косова још неће добити нову владу, али хоће прилику да поново изађу на изборе.

Услед немогућности највеће странке, Самоопоредељења премијера Аљбина Куртија, да обезбеде скупштинску већину, Вјоса Османи, председница Косова, распустила је парламент и заказала нове парламентарне изборе за 28. децембар.

Претходни парламентарни избори на Косову одржани су у фебруару ове године.

„Мој позив странкама је да се сада укључе у достојанствену предизборну кампању, уз међусобно поштовање и највише политичке стандарде.

„Позивам странке да после избора седну, разговарају и преузму одговорност&qуот;, рекла је Османи новинарима у Приштини.

Опозиционе странке су одбиле да сарађују са Куртијем, критикујуц́и његово поступање у односима Косова са западним савезницима, као и његове потезе на етнички подељеном северу Косова, где је већинска српска мањина.

Да би се формирала већина у косовској скупштини, потребан је 61 глас, а како Куртијева партија није успела да је осигура, он ће до завршетка избора остати премијер у техничком мандату.

На седници Скупштине Косова 26. октобра, Курти је посланицима рекао да није успео да са још неком странком формира коалицију како би била изабрана нова влада са њим на челу.

Ни Српска листа ни опозиционе албанске партије Демократска партија Косова, Демократски савез Косова, Алијанса за будућност Косова и Нисма нису подржале формирање владе са Куртијем на челу.

Курти је тако претрпео нови политички ударац након што је америчка амбасада средином септембра саопштила да замрзава стратешки дијалог са Приштином на неодређено време због „поступака техничке владе (Аљбина Куртија) којима су повећане напетости и нестабилност“.

Политичка криза траје

Од фебруарских избора ове године, косовске институције су у својеврсној блокади, пошто је тек после пола године формирана скупштина, са председником из редова Самоопредељења.

Аљбин Курти, који је и под критикама међународне заједнице, међутим није успео да убеди ниједну странку да уђе у коалициону владу са његовим Самоопредељењем.

„Време речи је прошло, дошло је време да докажете да имате већину&qуот;, рекао је Куртију лидер Демократске партије Косова Мемљи Краснићи, пренео је Коссев.

Нико из опозиције није рекао да хоће да формира владу, рекао је раније политиколог Огњен Гогић, за ББЦ на српском.

„Могли су да понуде Куртију кандидата за председника скупштине, али нису.

„Нико и неће са Куртијем, опозиција није задовољна резултатима и хоће нове изборе&qуот;, указује Гогић

• Избори на Косову: Куртијева Пирова победа или нови премијерски мандат
• Курти уверен да ће формирати нову владу, Српска листа тврди да је апсолутни победник у српској заједници
• Колико је Курти променио Косово, а колико је Косово променило њега

Рекордно формирање скупштине

На формирање Скупштине Косова чекало се месецима - најпре због избора председника, а потом и потпредседника из редова српске заједнице.

У августу, шест месеци после одржавања избора и исто толико дуге институционалне кризе, председник косовске скупштине је изабран на рекордном 57. заседању.

Пре неколико месеци, посланицима су потврђени мандати, али је вишемесечни избор лидера парламента недељама кочио процес коначног формирања скупштине.

На седници 26. августа, за председника Скупштине Косова изабран је Димаљ Баша, посланик Покрета Самоопредељење Аљбина Куртија.

Међутим, тек 10. октобра је изабран потпредседник - Ненад Рашић, вођа странке За слободу, правду и опстанак.

Његова странка има само један мандат док осталих девет, према Уставу Косова, припада Српској листи, чији кандидати нису претходно добили довољан број гласова за ову функцију.

Српска листа жалила се на ову одлуку, а Уставни суд још није одлучио по тој жалби.

Ипак, одржана је седница на којој се гласало о новој влади, преноси Коссев.

Предлог да Димаљ Баша буде нови председник косовске скупштине, гласало је 73 посланика, а 30 је било против.

Баша је био четврти предложени кандидат Куртијевог Самоопредељења за председника скупштине, пошто подршку већине нису добиле Аљбуљена Хаџију, Доника Гервала и Хекуран Мурати.

У првом обраћању у Скупштини, Баша је позвао Србију, за коју је рекао да има „претензије на територију њихове земље&qуот;, да призна Косово.

Како је текла сага?

Седнице скупштине су недељама заказиване и прекидане.

Устав, па и закони су много лоше написани и њима нису предвиђене ситуације попут ове, објаснио је раније Огњен Гогић, политиколог из Косовске Митровице.

„То је правна празнина. Недореченост и непотпуности су, између осталог, довеле до овакве ситуације&qуот;, каже он за ББЦ на српском.

Највишим правним актом Косова прописано је да председника скупштине предлаже странка са највише гласова на изборима, што нигде другде није установљено као одредба, указује Гогић.

Наводи пример Србије, где се скупштина конституише потврдом мандата две трећине посланика.

Политичку блокаду није откочила ни дипломатска акција амбасада западних земаља на Косову.

До сада није забележено да је негде толико дуго трајало конституисање парламента или бар нема писаних доказа о таквим случајевима, указао је раније политиколог Гогић.

На крају се укључио и Уставни суд одлуком да се председник скупштине може одабрати само јавним гласањем и то у року од 30 дана, а да један кандидат може да буде предложен највише три пута.

Политички инат

Ова правна сага имала је и другу страну медаље - политичку.

По освајању највећег броја гласова на фебруарским парламентарним изборима, Курти је најавио да ће са претходним коалиционим партнерима направити владу.

Али без конституисане скупштине, не може ни да се направи влада.

Куртијев план реметило је и то што веће опозиционе странке не желе у коалицију са њим.

У опозицији су остале Демократска партија Косова (ПДК) са 24 мандата, Демократски савез Косова (ЛДК) са 20 и Алијанса за будућност Косова Рамуша Харадинаја са осам посланика.

Мањине имају по 10 загарантованих места - 10 српски представници и 10 остали - Бошњаци, Турци, Роми, Ашкалије, Египћани.

Српској листи, блиској властима у Београду, припало је девет, а један мандат освојио је Ненад Рашић, некадашњи министар у Куртијевој влади.

Посланици опозиционих партија оптуживали су Куртија да намерно саботира формирање скупштине.

„Игра око неформирања Скупштине Косова постала је срамотна, не само за изабране посланике, већ и за државу Косово.

„Седнице које се понављају сваких 48 сати, без било какве одлуке, постале су симбол наше државне незрелости”, поручио је раније Рамуш Харадинај, лидер Алијансе за будућност Косова (ААК).

Необични протести косовског адвоката

Уочи 50. покушаја констутуисања скупштине, испред зграде је косовски адвокат Аријанит Кочи извео необичан протест.

Машиницом је ошишао седу косу у знак протеста, како је рекао, због блокаде рада парламента.

Рекао је и да не протестује само због блокаде једне од најважнијих институција, већ и зато што народ на Косову „спава&qуот;, пренела је приштинска Коха.

„Без скупштине нема демократије. Без скупштине нема економског развоја, нема државе&qуот;, рекао је он.

Почетком јула, такође због блокаде рада скупштине, испред зграде је Кочи довео неколико магараца.

Седамнаест година после проглашења независности, Косово је признало око 100 земаља. Ипак, тачан број није познат.

Приштина наводи бројку од 117 земаља, а у Београду кажу да их је далеко мање.

Међу земљама Европске уније које нису признале Косово су Шпанија, Словачка, Кипар, Грчка и Румунија, а када је реч о светским силама, то су Русија, Кина, Бразил и Индија.

Косово је од 2008. године постало члан неколико међународних организација, као што су ММФ, Светска банка и ФИФА, али не и Уједињених нација.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

• Косово: Како се живи јужно од Ибра
• Зашто је Америка замрзла стратешки дијалог са Косовом и које су могуће последице
• Шта за Балкан значи повратак Трампа

(ББЦ Невс, 11.20.2025)