Шмит: Остајем на функцији високог представника у БиХ док не испуним свој мандат

Високи представник у Босни и Херцеговини (БиХ) Кристијан Шмит изјавио је да ће на тој функцији остати док не испуни свој мандат.

"Мој мандат још траје. Остаћу док га не испуним – посебно ако могу допринети европским интеграцијама и испуњењу обавеза из Дејтона", рекао је Шмит у интервјуу за сарајевски "Аваз", говорећи о медијским спекулацијама да су велике силе договориле да до краја године напусти место високог представника у БиХ.

Упитан да ли ће као високи представник дочекати опште изборе у БиХ у јесен 2026. године, он је одговорио да "не може гарантовати, али да постоји велика вероватноћа да хоће".

"Интегритет избора захтева и међународни допринос и спреман сам да га дам", навео је Шмит.

Говорећи о одлукама које је недавно наметнуо у вези са обезбеђивњем новца за набавку нових технологија које би осигурале фер и поштен изборни процес, он је рекао да је "три године слушао обећања о реформама и интегритету избора, али се ништа није догодило".

"Све стоји, јер нема буџета. Он је блокиран. Зато сам одлучио да најпре деблокирамо буџет, а затим радимо на припремама за изборе. Време цури, а избори 2026. године су већ на видику", навео је високи представник у БиХ.

Упитан да ли ће захваљујући употреби нових технологија БиХ 2026. године имати најпоштеније изборе досад, Шмит је рекао да се нада томе.

"Не ради се о потпуном електронском гласању, већ о скенирању и верификацији – укључујући и отисак прста, како би се осигурало да гласа заиста и искључиво онај ко је и регистрован. То би требало сви да подрже", истакао је он.

Говорећи о измирењу дуга према словеначком "Виадукту", по основу пресуде Арбитражног већа у Вашингтону, за шта је такође наметнуо одлуку, и одговарајући на опаску да министар финансија БиХ Срђан Амиџић (СНСД) одбија да потпише исплату, тврдећи да је рачун фирме регистрован на Каналским острвима, Шмит је рекао да је "прилично изненађен да се то питање сада отвара".

"Ова арбитража траје 15 година, а коначна пресуда је донесена у Вашингтону, 2021. године. Ништа није плаћено. Сада, када сам омогућио да се дуг измири из средстава намењених РС, која је и направила дуг, долазимо до нових препрека", казао је високи представник.

Према његовим речима, ако БиХ не испуни међународне обавезе, шаље лошу поруку инвеститорима.

"Ако неко сумња у законитост, треба то истражити. Али постављам питање – зашто високо плаћени адвокати Републике Српске нису то довели у питање 2021. или 2022. године? Сад покушавамо да избегнемо блокаду државе и сви би требало да радимо на решењу – не стварању нових проблема", истакао је Шмит.

Коментаришући критике из РС да својим интервенцијама руши дијалог и отежава сарадњу на нивоу БиХ, он је казао да је то "лицемерно".

"Кажу да им је боље без високог представника, јер се 'лакше договарају', а онда опет оптужују када (председник РС Милорад) Додик одлучи да више неће сарађивати. Мој савет је - престаните причати, почните радити. Ако то радите по закону, све ће бити у реду", навео је Шмит.

Упитан да ли планира наметање нових одлука у вези с Изборним законом БиХ, с обзиром на непровођење одлуке Европског суда за људска права "Сејдић-Финци" и сталне захтеве ХДЗ БиХ да се другачије бирају чланови Председништва БиХ, он је рекао да за сада не припрема нову одлуку.

Додао је да је потпуно јасно да треба решавати и питање пресуда Европског суда за људска права, посебно у вези с недискриминацијом, како би се за чланове Председништва БиХ могли кандидовати и они који нису представници три конститутивна народа у БиХ (Бошњаци, Срби и Хрвати).

"То значи могуће измене и Устава, што је раније већ покушавано кроз Априлски пакет и преговоре у Неуму. Међународна заједница, укључујући Европску унију (ЕУ), спремна је да помогне, али иницијатива мора доћи од домаћих политичких актера. Ја сам спреман да им помогнем у томе", истакао је Шмит.

Говорећи о томе што је БиХ због неусвајања Реформске агенде изгубила више од стотину милиона евра из Плана раста за Западни Балкан, високи представник је оценио да је то "последње упозорење".

"Рок за наредних стотину милиона евра је 30. септембар. Ако до тада ништа не буде урађено, БиХ ће претрпети озбиљну штету – не само финансијски, већ и у очима држава чланица ЕУ. Европска комисија је спремна да плати, али не жели да плаћа за нерад", закључио је Шмит.

(Бета, 24.07.2025)