Kako veštačka inteligencija koristi našu pijaću vodu

Upotreba veštačke inteligencije širi se vrtoglavom brzinom.

Ali to je jedna žedna tehnologija, kojoj je potrebna voda za hlađenje i proizvodnju ogromne količine električne energije koju koristi.

Prema Ujedinjenim nacijama, polovina svetskog stanovništva već se suočava sa oskudicom vode i klimatskim promenama, a očekuje se da će sve veća tražnja samo povećati nestašicu.

Hoće li rapidno širenje veštačke inteligencije pogoršati stvari?

Koliko vode troši veštačka inteligencija?

Izvršni direktor OpenAI-ja Sem Altman kaže da se za jedan upit ČetGPT-u potroši petnaestina kafene kašičice vode.

Međutim, studija američkih univerzitetskih profesora u Kaliforniji i Teksasu zaključila je da 10-50 odgovora kompanijinog modela GPT-3 troši i do pola litra vode, što znači između dve i 10 kafenih kašičica vode po odgovoru.

Procene upotrebljene količine vode variraju u zavisnosti od stvari kao što su tip upita, dužina odgovora, gde se odgovor obrađuje i faktori uzeti u obzir tokom proračuna.

Procena američkih profesora, od 500 mililitara za otprilike 10-50 upita, obuhvata i vodu korišćenu za stvaranje upotrebljene energije, kao što je para koja pokreće turbine u elektranama na ugalj, gas ili nuklearnu energiju.

https://www.youtube.com/watch?v=j-PSjnvV6aw

Altmanova cifra možda to ne obuhvata.

Kada ga je BBC pitao, OpenAI nije pružio detalje proračuna.

Ipak, potrošnja vode se uklapa u tu računicu.

OpenAI kaže da ČetGPT odgovara na milijardu upita svaki dan, a on je samo jedan od mnogih botova veštačke inteligencije.

Američka studija procenjuje da će do 2027. godine industrija veštačke inteligencije svake godine trošiti četiri do šest puta više vode nego čitava Danska.

„Što više veštačke inteligencije koristimo, to više vode trošimo", kaže jedan od autora studije, profesor Šaolei Ren sa Kalifornijskog univerziteta u Riversajdu.

Kako veštačka inteligencija koristi vodu?

Onlajn aktivnosti, od mejlova i striminga do generisanja eseja i dipfejkova, obrađuju ogromni rafovi kompjuterskih servera u velikim pogonima zvanim data centri - od kojih su neki veliki kao nekoliko fudbalskih terena.

Oni se zagrevaju dok struja prolazi kroz kompjutere.

Voda, obično čista, pijaća voda, često je ključni element u sistemima hlađenja.

Metodi variraju, ali neki mogu da ispare u atmosferu i do 80 odsto vode koje koriste.

Zadaci veštačke inteligencije zahtevaju mnogo više kompjuterske snage od konvencionalnih onlajn zahteva poput kupovine i pretraživanje neta, naročito za složene aktivnosti kao što su generisanje slika ili snimaka.

I zato ona troši više struje.

Razliku je teško kvantifikovati, ali procena Međunarodne agencije za energiju (IEA) sugeriše da jedan upit za ČetGPT koristi skoro deset puta više struje od jedne pretrage u Guglu.

A više struje znači više toplote i zato je potrebno više hlađenja.

Koliko brzo raste upotreba vode za veštačku inteligenciju?

Velike AI kompanije ne objavljuju konkretne podatke o potrošenoj vodi za rad veštačke inteligencije, ali je njihova ukupna potrošnja u porastu.

Gugl, Meta i Majkrosoft, koji su veliki investitori i deoničari u Open AI, zabeležili su značajno povećanje trošenja vode od 2020. godine, prema njihovim ekološkim izveštajima.

Guglovo trošenje vode se u tom periodu skoro udvostručilo.

Amazon veb servisi (AVS) nije objavio vlastite cifre.

Uz očekivanje da će potražnja za veštačkom inteligencijom porasti, IEA predviđa da će se trošenje vode u data centrima skoro udvostručiti do 2030. godine, računajući u to i vodu korišćenu za pravljenje struje i proizvodnju kompjuterskih čipova.

Gugl kaže da su 2024. godine njegovi data centri izvukli 37 milijardi litara vode iz vodenih resursa, od čega je 29 milijardi litara bilo „potrošeno", što se uglavnom odnosi na isparavanje.

Da li je to mnogo?

Zavisi sa čim poredite.

To bi, na primer, namirilo preporučeni dnevni minimum Ujedinjenih nacija od 50 litara dnevno za 1,6 miliona ljudi tokom godinu dana ili, prema Guglu, za godinu dana navodnilo 51 golf teren na jugoistoku SAD.

Pogledajte video: Šta je veštačka inteligencija

Zašto se data centri grade u sušnim predelima?

Protivljenje meštana data centrima završavalo je u vestima poslednjih godina u nekim delovima sveta sklonim sušama, među njima u Evropi, Latinskoj Americi i američkim saveznim državama kao što je Arizona.

U Španiji je ekološka grupa po imenu „Vaš oblak isušuje moju reku" formirana kako bi se borila protiv širenja data centara.

U Čileu i Urugvaju, obema zemljama pogođenim teškim sušama, Gugl je pauzirao ili promenio planove za data centre nakon protesta zbog dostupnosti vode.

Abhidžit Dubej, izvršni direktor NTT Date, koja vodi više od 150 data centara širom sveta, kaže da postoji „porast interesovanja" za gradnjom centara u toplim, suvim regionima.

Faktori kao što su dostupnost zemljišta, energetska infrastruktura, obnovljiva energija kao što su solarna i energija vetra, kao i povoljna regulativa, mogu učiniti te oblasti privlačnim, objašnjava on.

Eksperti takođe ističu da vlažnost pojačava koroziju i znači da je više energije potrebno za hlađenje zgrade, što je još jedna prednost sušnih lokacija.

Gugl, Majkrosoft i Meta navode u ekološkim izveštajima da koriste vodu iz suvih oblasti.

Prema najskorijim ekološkim izveštajima ovih kompanija, Gugl kaže da je 14 odsto vode koju on izvlači iz oblasti sa „visokim" rizikom od oskudice vode, a još 14 odsto iz oblasti sa „srednjim" rizikom, dok Majkrosoft kaže da izvlači 46 odsto vode iz oblasti sa „opterećenjem vode", a Meta kaže da uzima 26 odsto vode iz oblasti sa „visokom" ili „ekstremno visokom" opterećenjem vode.

AVS nije objavio njegove podatke.

Da li postoje druge opcije za hlađenje?

Suvi ili vazdušni sistemi hlađenja mogu da se koriste, ali obično troše više struje od onih zasnovanih na vodi, kaže profesor Ren.

Majkrosoft, Meta i Amazon kažu da rade na sistemima „zatvorene petlje", gde voda, ili neka druga tečnost, cirkuliše sistemom bez potrebe da ispari ili bude zamenjena.

Dubej smatra da je verovatno da će u budućnosti takvi sistemi biti naširoko zahtevani u sušnim oblastima, ali kaže da je industrija još u „vrlo ranoj" fazi njihovog usvajanja.

Programi u kojima se toplota iz data centara iskorišćava za upotrebu u lokalnim domovima već se koriste ili su u planu u zemljama kao što su Nemačka, Finska i Danska.

Eksperti kažu da kompanije obično više vole da koriste čistu svežu vodu, poput pijaće, jer smanjuje rizik od rasta bakterija, začepljivanja i korozije.

Međutim, neke kompanije povećavaju upotrebu izvora nepijaće vode kao što su morska ili industrijske otpadne vode.

Da li je korist vredna ekološke cene?

Veštačka inteligencija se već koristi za smanjivanje pritiska na planetu, na primer, da pronalaženjem curenja potentnog gasa efekta staklene bašte metana ili preusmeravanjem saobraćaj na načine koji će smanjiti potrošnju goriva.

Tomas Devin, globalni direktor Kancelarije za inovacije pri UNICEF-u, kaže da bi veštačka inteligencija mogla da donese promene deci širom sveta kad su u pitanju obrazovanje, zdravlje i potencijalne klimatske promene.

Ali on kaže da bi voleo da vidi kako se kompanije među osobom utrkuju ka „efikasnosti i transparentnosti" umesto da jednostavno samo „izbacuju najmoćniji i najnapredniji model".

On bi voleo da kompanije počnu da objavljuju modele u režimu otvorenog koda, što znači da ih učine dostupnim svakome za upotrebu i prilagođavanje.

Devin tvrdi da će to smanjiti potrebu za procesima učenja modela koji troše mnogo energije i vode, hraneći ih velikim količinama podataka koje potom mogu da obrade i na kojim zasnivaju odgovore.

Međutim, Lorena Džaume-Palasi, nezavisna istraživačica koja savetuje nekoliko evropskih vlada, tela EU i UN, i vodi mrežu Etičko tehnološko društvo, kaže da „ne postoji" način da masivni rast veštačke inteligencije postane ekološki održiv.

„Možemo da ga učinimo efikasnim, ali da bi postao efikasan, moraćemo da stvorimo veću upotrebu."

„Na duže staze, nemamo dovoljno sirovina da bismo održali ovo nadmetanje za stvaranje većih i bržih sistema veštačke inteligencije", kaže ona.

Šta kažu tehnološke kompanije?

Gugl, Majkrosoft, AVS i Meta kažu da pažljivo biraju tehnologije hlađenja na osnovu lokalnih uslova.

Svi su zacrtali ciljeve da postanu „vodeno pozitivni" do 2030. godine.

To znači da im je cilj da, u proseku računajući sve njihove operacije, vrate više vode u prirodu nego što je izvuku.

Da bi to postigli, oni finansiraju i podržavaju projekte za očuvanje i dopunjavanje zaliha vode u oblastima u kojima rade, na primer, obnavljajući šume ili močvare, otkrivajući curenja ili unapređujući navodnjavanje.

AVS kaže da je on 41 odsto na putu do postizanja tog cilja, Majkrosoft kaže da je na „dobrom putu", a cifre koje su objavili Gugl i Meta pokazuju značajan porast u količinama vode koje nadopunjuju.

Ali Devin iz UNICEF-a kaže da, generalno gledano, „mora još mnogo toga da se uradi" da bi se postigli ti ciljevi.

OpenAI kaže da „radi vredno" na efikasnosti vode i energije, i dodaje da „promišljanje najbolje upotrebe kompjuterske snage ostaje od kritičke važnosti".

Ali profesor Ren kaže da su potrebni dosledniji i standardizovaniji izveštaji industrije o trošenju vode: „Ako ne možemo da ga izmerimo, njime ne možemo da upravljamo."

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

• Trideset pojmova ključnih za razumevanje veštačke inteligencije
• Otpočeo kontroverzni projekat za izradu veštačkog DNK čoveka
• Hoće li veštačka inteligencija postati ‘bog’
• Tri stadijuma veštačke inteligencije: Da li može da dovede do našeg izumiranja?
• 'Nekad je teško prepoznati ko je napisao sastav, učenik ili veštačka inteligencija'
• Robot ili čovek: Ko bolje rešava zagonetke

(BBC News, 07.26.2025)