Љубав на први лавеж: Како је војни пас Ирна пронашла нови дом
За службене псе, пензионисање је крај њихових званичних радних обавеза и прелазак на опуштенији, мање захтеван начин живота, али у Србији та могућности и даље не постоји.
До пре неколико недеља, Ирна, деветогодишња немачка овчарка, живела је окружена војницима у кругу касарне „Књаз Михаило&qуот; у Нишу.
Сада је срећем крај једне клупе на Земунском кеју, док умиљато гледа у нову власницу Јелену Драгутиновић.
„Дођи!&qуот;, зове је Јелена да седне крај ње, док пас радознало њушка и лаје на остале животиње.
„Ирна не зна ни основне команде, она није учествовала у радним задацима, већ је служила за парење и из њених легла су издвајани пси за службу&qуот;, прича Драгутиновић за ББЦ на српском.
Јелена је оглас Министарства одбране за продају службених војних паса видела сасвим случајно на интернету и тада је помислила како жели да узме пса и да му „омогући лепу старост&qуот;.
„Када смо се среле, потрчала сам јој у сусрет, била је то љубав на први поглед&qуот;, прича Драгутиновић.
Службене животиње како старе имају проблеме са губитком чула, памћењем и смањује се њихова способност учења, каже Маријана Вучинић професорка на Ветеринарском факултету у Београду.
„У другим земљама војска и полиција отварају прихватилишта у којима ове животиње могу достојанствено да остаре, али у Србији то није случај&qуот;, објашњава за ББЦ на српском.
Пси за помоц́ у спровођењу закона и војсци помажу у откривању експлозива, у мисијама потраге и спашавање, као и у заштити војних база.
„Министарство одбране периодично оглашава продају службених паса које су ветеринари прегледали и утврдили да више нису радно способни&qуот;, написали су у саопштењу из овог Министарства.
Али то не значи да они не могу да буду „изузетни кућни љубимци или чувари&qуот;, додали су.
„Службеним псима је потребна лепа пензија, одмор, мир и нега&qуот;, каже Александра Радојчић из удружења за заштиту животиња „Зелене шапе&qуот; за ББЦ на српском.
Међутим, то не буде увек случај.
„Неки дивљи одгајивач може да узме пса затвори га у бокс и настави да продаје расне псе, притом потпуно угрожавајући његово здравље&qуот;, упозорава Радојчић.
- Чувени спасилачки пас одлази у пензију
- Војни пси у Америци добијају „паметне наочаре&qуот;
- Полицијска куја као заштићени сведок
Пси у Србији немају право на пензионисање
Иако испрва помало неповерљиво, Ирна ми прилази да је помазим, спуштајући уши.
„Мислим да се већ везала за мене.
„Ипак, и даље јој треба времена да се навикне, јер је до сада водила другачији живот&qуот;, каже Драгутиновић.
Јелена се данима радовала сусрету са Ирном који је био одложен, јер је пас имао операцију млечних жлезда.
„Сада јој треба одмор и опоравак какав један војник заслужује&qуот;, каже док црно-браон пас лежи склупчан крај њених ногу.
У домаћем праву, само човек може да има статус службеног лица и зато службени пси „немају право ни на пензионисање”, објашњава правница Наталија Живковић за ББЦ на српском.
У многим земљама у свету то је омогућено.
Када је у 'пензији', животиња више нема обавезе или дужности које треба да испуни, живот је мирнији и мање стресан.
„Службени пси, као и друге животиње, у српском праву се третирају као покретне ствари, што може бити предмет критике, будући да се ради о живим бићима која имају осећања”, каже она.
Када је изашао последњи оглас Министарства одбране за продају „сувишних и расходованих паса&qуот;, управо је војничко-бирократски речник изазвао бројна негодовања љубитеља животиња на друштвеним мрежама.
'Овчари захтевају посвећеност'
Да би Јелена удомила службеног војног пса, било је довољно да позове касарну у Нишу и уплати новац на рачун.
„Управо је у томе проблем, буквално свако је могао да усвоји пса”, каже она.
И Јеленин први пас је био немачки овчар.
„Зато сам посебно везана за ову расу, иако се бринем о различитим псима које су власници напустили”, додаје.
Пси раса немачки, белгијски и шарпланински овчар, али и лабрадор, појавили су се у огласу Министарства одбране.
Овчари су пси који захтевају посвећеност, каже Бранко Марић из Асоцијација немачких овчара Србије за ББЦ на српском.
То су животиње „мирне нарави, брзи су, енергични и способни за рад, попут одбране, борбе и смиреног реаговања под притиском.”
„Навикли су на тренинг и команде и тачно одређену исхрану”, додаје он.
Правилник у коме се помињу службене животиње не прописује да људи којима се продаје службени пас, треба да прођу неку обуку да науче како да поступају са животињом, објашњава правница Живковић.
'И псу је потребно време да се прилагоди'
На скоро сваки звук, пас већ помало оседелог крзна начуљи уши.
Иако је већ неколико дана код Јелене Драгутиновић, Ирна се још не дружи са другим животињама о којима њена власница брине.
„Не знам како се понаша са другим животињама, тако да сам пажљива”, каже она.
Службеним псима треба времена да се привукну на нове услове, указује професорка Вучинић.
Животиња „мења начин живота, начин исхране, посебно ако се ради са старијим псима којима је смањена моћ прилагођавања”.
Најбоље решење би било да „јединице у војсци и полицији имају прихватилишта, где би они наставили да буду у контакту са људима са којима су радили или да их неко од водича усвоји”, додаје она.
„Иако се у току радног века војска брине у животињи, не постоји никаква провера саме животиње и њене способности социјализације пре него што се дају на усвајање”, тврди Бранко Марић из Асоцијација немачких овчара Србије за ББЦ на српском.
Лист Блиц је раније писао да војска од сваког купца тражи да потпише изјаву да ће се у потпуности придржавати Закона о добробити животиња, што је предуслов да добије службеног пса и пасош - здравствени документ са свим подацима о животињи.
Војска Србије није одговорила на питања ББЦ новинарке до објављивања текста.
Службени пси не морају да буду стерилисани
И пре него што је узела телефон и позвала касарну у Нишу, Јелена се надала да ће моћи да усвоји женку пса.
„Највише да бих тако потенцијално спречила све оне који би је даље користили за размножавање”, каже она.
Сада чека да се Ирна опорави и мало угоји да би могла да буде стерилисана.
Правилник који се односи на службене животиње не предвиђа стерилизацију службених паса, указује правница Живковић.
Штити ли закон службене псе?
„Када би неко повредио или убио службеног пса, одговарао би за кривично дело убијање и злостављање животиња из члана 269 Кривичног законика.
„За то дело је прописана новчана казна или казна затвора до две године, односно новчана казна или казна затвора до три године ако се ради о већем броју животиња”, каже Живковић.
Погледајте видео: Пси тренирани у Босни откривају мине у Украјини
Каква је ситуација у региону?
Словеначка полиција „пензионише&qуот; службене псе који више нису способни да обављају дужности због старости или болести, наводи се у писаном одговору из Министарства унутрашњих послова Словеније за ББЦ на српском.
За службене, терапијске или радне псе, „пензионисање&qуот; је крај њихових званичних радних обавеза и прелазак на опуштенији, мање захтеван начин живота.
Ако је службени пас пензионисан због старости или болести, човек који је био његов водич „може да поднесе писани захтев да пса бесплатно преузме и настави да брине о њему.&qуот;
Са полицијским службеником који преузима пса закључује се уговор којим се дефинишу међусобна права и обавезе, додају они.
У таквим случајевима, „полиција наставља да обезбеђује храну и ветеринарску негу за пензионисаног службеног пса.&qуот;
Ако се околности промене током периода бесплатне неге и полицајац више не може да пружи одговарајуц́у негу, полиција ц́е поново преузети одговорност за пса, објашњавају.
Службени пси у Хрватској помажу војсци, али и војној полицији.
У вец́ини случајева, водичи подносе захтев за бесплатну доживотну негу пса водича, пише на сајту војне полиције Хрватске.
Често се дешава да пас и даље остане са водичем када оде у пензију, а „сви преминули пси за помоц́ сахрањују се на гробљу намењеном за ове животиње&qуот;.
Како је у свету?
У највећем броју европских земаља питање пензионисања службених паса се решава једноставно - тако што пса удомљава водич који је радио са њим.
У Немачкој, пси који служе у полицији или војсци често одлазе у пензију са око осам до десет година.
Држава у неким покрајинама, обезбеђује месечну новчану надокнаду за негу пензионисаног пса - што покрива храну, ветеринарске трошкове и лекове.
У Великој Британији сваке године 50 до 70 паса одлази у пензију и усвајају их њихови бивши водичи или остали љубитељи животиња.
Такви пси често имају хроничне здравствене проблеме или повреде.
Зато је тамо покренута кампања за исплаћивање пензије службеним псима.
И док Јелену и Ирну испраћам до аута, пас ме поздравља машући репом.
„Волела бих да се и у Србији мало боље брине о псима, не само службеним него генерално.
„За мене је потпуно исто да ли сам Ирну удомила са улице или из касарне&qуот;, каже Јелена док је нови пас гледа очима пуним љубави.
Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу.
Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук
- Пси луталице: Од милосрђа до уносног посла
- Ко и како контролише прихватилишта за напуштене псе у Србији
- Он је путник за пример и постао је славан - упознајте Божија, пса који воли градски превоз
- Принцеза или суперхерој - лична карта за проналажење љубимаца
- Пас на аеродрому нањушио 250.000 евра
- Животиње: Који је најбољи метод да се смањи број паса луталица
(ББЦ Невс, 07.26.2025)














