Плаче беба, плаче мајка, подршка система изостаје: Зашто у Србији доји само 22 одсто жена
У Србији до шестог месеца бебиног живота доји само 22 одсто жена, подаци су којим располаже Љиљана Станојевић, национална координаторка пројекта „Подршка дојењу и неонатолошкиња у клиници „Народни фронт“ у Београду.
Огромна срећа, исцрпљеност и болови- велики знаци да је све другачије, да нова стварност почиње сада, да је у дом стигла мала беба.
Када се вратила кући из болнице после порођаја, 32-годишња Мија Зорић није знала како да умири бебу.
Њен син Лука плакао је готово непрестано.
Плакала је и она.
„Нисмо уопште спавали, груди су ме несносно болеле, нисам знала шта да радим“, присећа се Мија проблема са дојењем новорођенчета.
Имала је чврсту жељу да Луку храни искључиво тако, па је одбијала савете из ближе околине да после подоја понуди и мало адаптираног млека.
Адаптирано млеко, познато и као формула за бебе или вештачко млеко, користи се као дохрана или замена за мајчино.
Упркос великом умору и боловима, Мија није желела да одустане од дојења.
„Чак ми је и супруг неколико пута рекао да ћемо можда сви више спавати ако беба почне да једе и на флашицу.
„Одбила сам“, додаје одлучно.
Најновији подаци показују да у Србији свега 22 одсто беба буде искључиво дојено до шестог месеца - до периода када Светска здравствена организација (СЗО) препоручује увођење немлечне исхране.
„Много је проблема када је у питању дојење, али највећи међу њима је што се мајчино млеко данас често третира исто као адаптирано“, упозорава докторка Љиљана Станојевић, координаторка националног програма „Подршка дојењу“ и неонатолошкиња на ГАК „Народни фронт“ у Београду.
- Дојите бебе, не верујте у рекламе на друштвеним мрежама, поручује СЗО
- Четири ствари о дојењу које нисам знала
- Дојење на јавном месту у Србији: Беба бира где и када
„Нисам добра мајка“
Месец дана после порођаја, дошло је време за прву педијатријску контролу.
После уобичајених питања о исхрани, грчевима, спавању, уследило је мерење тежине.
Педијатар се благо намрштио и рекао Мији да Лука „није довољно напредовао“. Саветовао јој је да, уз дојење, уведе и адаптирано млеко.
„Као да ме је неко шутнуо у стомак - тако сам се осетила“, каже 32-годишња Мија Зорић.
У том тренутку, преплавила су је осећања кривице и сумње у себе.
Помислила је да није добра мајка, да можда, како каже, „изгладњује сопствено дете“.
Након што је почела да уводи формулу, Лука је спавао дуже, био мирнији и напредовао у тежини.
Временом је све мање желео да сиса.
„Гласно би плакао и нервирао се јер млеко иде спорије него из флашице“, прича Мија.
Обоје су постајали све фрустриранији.
На крају, донела је тешку одлуку - прекинула је дојење и прешла искључиво на храњење адаптираним млеком.
Зашто је дојење важно
Мајчино млеко представља најквалитетнију исхрану за новорођенче у првим месецима живота.
Храниљво је, јача имунитет и штити бебу од бројних инфекција и болести.
„Здравље једне нације почива на дојењу.
„То је темељ здравог почетка сваког детета и истовремено улагање у будућност друштва“, истиче Станојевић.
Дојење, међутим, не користи само детету - има и бројне предности за здравље мајке.
Рани почетак дојења подстиче брже стезање материце, што смањује ризик од постпорођајног крварења и анемије.
Дугорочно, дојење смањује ризик од развоја карцинома дојке и јајника.
„Здравствене предности дојења за мајку посебно су изражене уколико дојење траје дуже од 12 месеци“, наводи се у Уницефовом Водичу за родитеље.
Дојење трпи због конфузних препорука
Маријана Јевремовић породила се пре десет година у једној београдској болници.
Био јој је то, каже, најрадоснији дан у животу - рођење њеног првог детета.
Ипак, ту радост брзо је засенила несигурност, изазвана коментарима медицинске сестре за лактацију, стручњакиње задужене да помогне мајкама да успешно започну дојење.
„Сећам се као данас да ми је рекла како ми је млеко ређе него што би требало и да није довољно јако за моју бебу“, прича Јевремовић.
Такве поруке, често без научне основе, могу озбиљно да наруше самопоуздање мајки, каже Андреа Ђорђевић, саветница за дојење и председница удружења Дојење није баук.
Бројне предрасуде и полуинформације разлог су због којих многе жене прерано одустану од дојења - од уверења да је млеко „превише ретко“ или „провидно“, да га нема довољно, па до погрешних тврдњи да мање груди производе мање млека или да велике груди могу да угуше бебу.
„Уверења попут ових и даље су распрострањена“, каже Ђорђевић.
У Вајбер групи овог удружења хиљаде жена са Балкана траже савет и подршку већ у првим данима након порођаја.
„Ауторитет униформе је изузетно снажан“, додаје Ђорђевић.
„Довољна је само једна реченица стручне особе да пољуља самопоуздање жене и да у потпуности утиче да ли ће дојити или не&qуот;, каже она.
Иако је проблем око дојења препознат још 2018. године доношењем Уредбе о Националном програму подршке дојењу, пракса показује слабе помаке.
„Потребни су заједнички кораци и у здравству и у друштву, како би се став према дојењу суштински променио“, упозорава Станојевић.
Према њеним речима, проблем често почиње већ у породилишту.
„Беби се одмах даје дохрана, а то не треба да се дешава.
„Плач не значи увек глад - беба има и друге потребе и на тај начин комуницира са околином“, објашњава др Станојевић.
„Треба учинити много тога пре него што јој ставиш кашичицу млечне формуле у уста. То су брза решења и грешке које не помажу ни беби ни мајци&qуот;, додаје.
Управо двоструке поруке које мајке добијају кроз здравствени систем, напомиње она, стварају забуну и подривају дојење, па је неопходно увести јединствене, стручно утемељене смернице.
Због претераног храњења и брзих решења, све чешће се суочавамо с последицама, попут гојазности и смањене физичке спретности код деце, каже докторка Станојевић.
Како је дохрана потиснула дојење
Снежана Спајић из Браничева породила се 1984, а потом и 1988. године у пожаревачкој болници.
Иако је то било давно, сећа се да њене бебе нису добијале дохрану.
Као ни бебе њених цимерки из болничке собе у којој су биле смештене.
„Обе бебе су много плакале, биле узнемирене, али су ме саветовали да их само што више стављам на груди&qуот;, присећа се Снежана.
После три недеље „ствари су дошле на своје место&qуот; и обе Снежанине ћерке су сисале неких годину дана.
Иако је мајчино млеко одувек било најбоља храна за бебе, почетком 20. века појављују се вештачке замене за млеко.
Првобитно су коришћене код деце којој мајке нису могле да доје, али су брзо постале паралелни облик исхране.
„Рекламе су лажно истицале њихове предности, тврдећи да су лакше за мајке и подједнако добре за бебе&qуот;, наводи се у Уредби о Националном програму подршке дојењу.
Редовно статистичко праћење стопе дојења у Србији почело је тек 1991. године кроз МИЦС истраживања (Мултипле Индицатор Цлустер Сурвеи).
Према подацима МИЦС, стопе дојења у Србији су расле од 1996. до 2005. године, захваљујући интензивној подршци УН програму „Болнице пријатељи беба“ (БФ) и примени „Десет корака до успешног дојења“.
По престанку подршке УНИЦЕФ-а, дошло је до пада у броју жена које искључиво доје децу.
Четири стила родитељства: Како утичу на развој деце?
Како је у региону?
Ни у земљама у окружењу није много боље.
Хрватска: Према последњим подацима Хрватског завода за јавно здравство из 2023. године, 69 одсто беба у породилиштима било је искључиво дојено.
Међутим, већ после првог месеца тај број опада на нешто више од 50 одсто, што значи да скоро свака пета жена даје дохрану, а само 10 одсто деце настави да искључиво сиса до шестог месеца живота.
Словенија: Више од 90 одсто новорођенчади буде дојено у породилиштима, али процент пада на око 55 у шестом месецу, при чему је само 5,5 одсто беба искључиво дојено, а око 22 одсто се доји и у првој години.
Црна Гора: Свака друга беба искључиво дојена између трећег и шестог месеца.
Ипак, подршка мајкама у породилиштима и после отпуста и даље недостаје.
Босна и Херцеговина: Иако је чак 95 одсто мајки започело дојење, ексклузивно дојење до краја петог месеца ретко се практикује.
Већина беба прелази на другу храну и пре.
ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.
Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук
(ББЦ Невс, 08.01.2025)
