'Круг двојке': Шта би за Београђане значило укидање култне трамвајске линије

Југословенска рок група Екатарина Велика (ЕКВ) пева о њему, у математици постоје Архимедови, а чувени су и они олимпијски - али за неке становнике Србије и већину Београђана најпознатији је круг куда крстари чувени трамвај „двојка“.

Круг двојке је колоквијални назив за најуже градско језгро Београда, оивичено трамвајским шинама чувене линије, а представља и својеврсни социјални и економски статусни симбол.

У појединим интерпретацијама, појам каткад носи и негативну конотацију којом се становницима Београда унутар „круга двојке“ приписују елитизам и снобизам.

Иако се трамвајска линија врти укруг, за почетну станицу би се могло рећи да је подно тврђаве Калемегдан, код међународног путничког пристаништа на десној обали реке Саве, одакле се даље креће у оба правца, обилазећи неке од најважнијих државних институција.

Међутим, то би ускоро могло да се промени.

Када је крајем јула градоначелник Београда Александар Шапић представљао нове турске трамваје који ће се ускоро клацкати београдским улицама, поновио је раније изречену, неретко критиковану, идеју о укидању култне линије старе готово читав век.

„Ако све буде у реду, тај круг двојке ћемо да сечемо следеће године Париском улицом, где правимо велику фонтану и трг“, рекао је први човек главног града Србије.

Тако је Шапић још једном вратио више деценија стару замисао о пешачкој зони између Кнез Михаилове и Калемегдана, куда саобраћа чувена „двојка“, што је наишло на негодовање многих Београђана.

„То је уништавање још једног симбола Београда јер круг двојке није обична трамвајска линија, већ атракција“, говори Београђанка Александра Берић за ББЦ на српском.

„После 100 година укинути нешто без јасног објашњења, не видим смисао“, оцењује 60-годишњакиња која читавог живота станује унутар такозваног круга двојке.

Линија број два је једна од најстаријих трамвајских линија, а ова траса постоји 97 година, кажу из Градског саобраћајног предузећа (ГСП) Београд за ББЦ на српском.

Обилази делове централних београдских улица попут Цара Душана, Немањине, Карађорђеве, Краљице Марије и 27. марта, пролазећи кроз поједина саобраћајна чворишта, попут трга Славије и Булевар Краља Александра.

Унутар њега се налазе многе важне политичке и државне институције - Скупштина Србија и зграда Владе, затим главни београдски Трг републике, али и бројни факултети и културне установе попут Народног позоришта, Дома омладине и Народног музеја Србије.

• Од коњске вуче до „Шпанаца“: Историја београдских трамваја
• Како су се интелектуалци Београдског круга борили за другачију Србију деведесетих
• Шта је Шапићева „београдско, немањићко, византијско плава”

Шок и неверица

Станислав Станојев који живи унутар круга двојке, сматра да трамвајска линија „треба да остане и да чини Београд Београдом“.

„Сви су шокирани да неко хоће да укине двојку.

„Све би да сруше, а оно што граде ће да спадне само од себе“, оцењује Београђанин.

Као пензионер, не воли да вози аутомобил „због луднице у саобраћају“, те линију број два редовно користи како би стигао до сина и пса којег шета.

„Користим је на дневном нивоу, у оба правца – од куће и назад. У центру је увек проблем са паркингом и онда ми превоз помаже“, објашњава Станојев за ББЦ на српском.

Будући да линија саобраћа на сваких 10-15 минута, викендом и ређе, сматра да она „никоме не смета, нити јурца“.

У трамвај два неретко седне и Александра Берић, возећи се углавном до Вуковог споменика или како би се „попела до Калемегдана“.

„Живим на Дорћолу, пре сам била на Врачару, па сам некако стално у кругу двојке, а сад ће да ми га укину“, додаје, помињући називе две централне београдске општине.

Могуће саобраћање 'двојке' упркос пешачкој стази

Двојка је „више од трамвајске линије“, те само „протеривање возила које има највеће капацитете“ од свих видова јавног превоза у Београду, било би „много корака уназад“, када је реч о саобраћају, сматра Иван Банковић из синдиката „Центар“ Градског саобраћајног предузећа.

„Чак и да се остане при замисли о пешачкој зони, трамвај уопште не смета – у саобраћајном и урбанистичком смислу могуће је интегрисати оба“, говори саобраћајни инжењер за ББЦ на српском.

Подсећа да је једно од могућих решења при реконструкцији Савског трга код старе железничке станице у Београду, била управо пешачка зона где би се кретали трамваји.

У Европи постоји више таквих примера, а као један у низу издваја Трг бана Јелачића у центру Загреба, престонице суседне Хрватске, где постоји „пешачка и зона успореног саобраћаја, до 10 километара на сат“, куда иду и трамваји без икаквих „безбедоносних проблема“.

Ипак, постоје недостаци пешачке зоне у Париској улици, будући је под нагибом и да до ње воде нешто веће узбрдице, што би „људима са смањеном покретљовошћу била велика препрека“.

„И упитно је да ли би била равномерно искоришћена у току целог дана јер немате исти број пешака ујутру, поподне и увече“, додаје.

Упркос манама саме линије, попут спорости и незадовољства путника „честим испадањем из реда вожње“, трамвај број два има „култни статус у историјском, па и туристичком смислу“, сматра Банковић.

„Заиста би било какво укидање линије два у Београду било једно промашено решење у сваком погледу“, закључује.

Поред грађана и појединих невладиних организација, против ове идеје су се побунили представници опозиционе Странке слободе и правде (ССП) која је покренула петицију „Сачувајмо 'круг двојке'“.

'Круг двојке није припадност'

Круг двојке обухвата делове централних београдских општина Стари град, Врачар, Савски венац и Палилула.

На том простору су и бројни заштићени објекти, старе и новије стамбене зграде високих цена квадрата – и до неколико хиљада евра.

„Цео живот сам у кругу двојке, тако је испало, али то није припадност, нисмо секта, живимо на одређеним адресама“, сматра Александра Берић.

За „круг двојке“ се често везује и термин „Друга Србија“ из прве половине 1990-их.

Настао је на основу истоимене књиге и циклуса разговора Београдског круга, организације интелектуалаца који су се противили рату, национализму и политици Слободана Милошевића, лидера Социјалистичке партије Србије и бившег председника Србије и Југославије.

Милошевић је оптужен за ратне злочине пред Хашким трибуналом, али је умро пре пресуде.

Подела на „Прву“ и „Другу Србију“, актуелна је и данас, више од три деценије откако су термини сковани, баш као и „круг двојке“.

„У лошем правцу се кренуло када је круг двојке почео да се истиче у другом контексту, да се то приписује неком београдском елитизму и да се прозивају људи који живе у њему.

„То никада није била ни замисао, ни функција круга двојке“, оцењује Берић и додаје да се „никада није осећала посебно, нити наглашавала“ што живи у њему.

За њу је „круг двојке“ једна „згодна линија која прави круг око најстаријег дела Београда“, за који знају и „људи из унутрашњости“ и туристи.

Станислав Станојев се на такозвани Горњи Дорћол, део насеља од улице Цара Душана ка Кнез Михаиловој, доселио 1959. године, када је, каже, то био крај са „уџерицама и сиротињом“.

„Крај је историјски, али није никаква елита ту становала, било је значајних људи за Београд, али се нису осећали посебно зато што ту станују, већ су они били посебни“, каже Станојев.

Од коњске запреге узбрдо до скоро века вртења укруг

Октобра 1892. београдским улицама почели су да возе трамваји, на коњску вучу, а прва линија је ишла од Калемегдана до Славије.

Одмах после ње, пуштена је и друга линија дужине око два километра.

Полазила је од Славије, ишла садашњом улицом краља Милана до зграде Официрског дома, данашњег Студентског културног центра (СКЦ), те скретала до Немањине одакле се спуштала до пристаништа на Сави, пролазећи поред железничке станице.

На такозваној „савској линији“, својеврсној претечи „двојке“, возила су „троја кола са дуплом коњском запрегом“, првенствено због великог успона у Немањиној улици.

После Првог светског рата трамвајска мрежа у престоници Србије је проширена, па је 1919. такозвана пруга број два возила од електричне централе на Дорћолу, преко Калемегдана и поред реке Саве, до Славије, на дужини од 4,5 километара.

Према наводима ГСП-а, линија број два је по данашњој траси почела да иде 1928.

У књизи „60 година београдског јавног саобраћаја“ из 1952, пише да је Београдом, уочи Другог светског рата возила линија број два на релацији Душанова – Славија – железничка станица – Душанова, дужине скоро осам километара, са 14 моторних кола.

Градски пејзажи су се потом мењали, државна уређења долазила и пролазила, али је Београд остао главни град - а „двојка“ постала један од његових симбола.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

• Може ли јавни градски превоз у Београду да буде бесплатан
• Последњи дани београдског Савског моста - у фотографијама
• Хоће ли тролејбуси нестати са улица Београда
• Ни Мишко више неће да вози

(ББЦ Невс, 08.04.2025)