Лесковац под прашином, али душа му је жива
Југмедиа 10.08.2025 | Јагода Савић
Осамнаест дугих дана, а ја увече изгледам као да ме неко кроз димњак провукао. „Добро је кад ти кућу чувам“, каже, и мота крџу која га тера на кашаљ. „Неће вала Јагода ни ексер више забости у ову кућу“, припретих му.
Јуче каже: „Још сат–два и завршавам керамику.“ А ја се већ у шест пробудила да и од те собице направим рај — кад оно, мућак. Око котла зврји бетон нетакнут. Ја већ с рукама до лаката у води, па сасух му све што стигох и што не стигох. Чујем га где реже плочице, а ја по стоти пут слушам једне те исте реченице из енглеског, али ми мотив клизи као малени пуноглавац. „Сајло, Сајло… ти си ми убио енглески у појам.“ Руски још и вежем, и то чак на своју штету, ал’ не бих
